Totalno kontroverzna

Šta je potrebno da bi se neko našao na čelu liste na kojoj su Orlići, Atlagići, Rističevići i diplomci naprednjačke akademije za pljuvanje neistomišljenika? Ovoga puta daleko više nego pre četiri godine: ozbiljna diploma, ozbiljna karijera i ozbiljna sposobnost da zgaziš sve sopstvene vrednosti, po mogućstvu u direktnom programu nacionalnog servisa. Izgleda da je Danica Grujičić bila spremna na tu žrtvu – neurohirurškinja kojoj su se klanjali svi pacijenti kojima je spasila život, bez obzira na to da li su iz pozicije ili opozicije, i koja je lično mislila da taj naklon zaslužuje („Može da zvuči neskromno, ali kad spasim pacijenta, kao prošlog ponedeljka dečaka od 17 godina, osećam se kao produžena ruka boga“), relativizovala je sve žrtve od kovida i sve žrtve lekara. Bez imalo ljudske samilosti, zajapurena u želji da urlanjem nadjača i tipično naprednjački ućutka potpredsednicu DS Draganu Rakić i njenu tvrdnju da je u Srbiji umrlo previše lekara, rekla je: „Državni sektor je položio sve moguće ispite. Što se tiče lekara, dokažite da su oni umrli samo od kovida.“ Nažalost, od silnog uzvikivanja varijacija na temu „laž, lažovi, lažete, lažovčine...“ nije stigla da objasni šta bi za nju predstavljao dokaz, a bilo bi interesantno čuti imajući u vidu da se verovatno radi o budućoj ministarki zdravlja ili čak premijerki s obzirom na poziciju na naprednjačkoj listi. Da Dragana Rakić ekshumira telo nekog doktora i uradi obdukciju u studiju? Ili da opozicija zaređa po bolnicama, prekopira smrtovnice (SNS je čuven po svom civilizovanom odnosu prilikom deljenja podataka), sazna imena lekara koji su ih potpisivali i odvede ih kod Zagorke Dolovac da dokažu da nisu lagali sa ciljem da oklevetaju antologijsku naprednjačku borbu protiv kovida. Pokušavajući naknadno da amnestira sebe, da „nije dobro shvaćena“, iznela je dva ključna opravdanja. Prvo, neće tu njoj neki filolog govoriti da je umrlo enormno mnogo ljudi (a jeste, o čemu nas redovno izveštava Miladin Kovačević). I drugo, da ona nije rekla da baš niko nije umro od kovida, ali da su među njima mnogi bili istrošeni škart stariji od 60 godina, sa povišenim pritiskom, srčanim tegobama ili onkološkim dijagnozama. Ako je tako, zašto onda ti i takvi nisu bili sklonjeni iz crvenih pa i neobezbeđenih zelenih zona, već su radili do smrti u državnom sektoru „koji je položio sve moguće ispite“, osim što nije zaštitio svoj kadar? Začuđujuće je što se niko od naprednjaka nije javio da je „odbrani“, a Vučića nismo videli u ulozi tumača „prave istine“ po kojoj zla opozicija uvek izrevoltira njegove poštene i vredne ljude, pa im se omakne reč više, s čim duboko saoseća. A ni u onoj drugoj ulozi kad pati jer se „Dana jako iznervirala“, pa se nameće pitanje – a šta će ona naprednjacima uopšte? Tačno je da se uklapa u njihov profil – previše priča o sebi i deli sa javnošću informacije koje obično dolaze od estrade („Moj otac je častio društvo kada sam se ja razvela“) ili od Vučića kada nas informiše o svom jelovniku („Ali, moram da priznam, čim sam pojela dva šnita slanine, znala sam da sam odlično“), ali je sve to ipak nedovoljno da se nađe čak 14 mesta ispred Ane Brnabić. Možda se, ali samo možda, nametnula kao teoretičarka zavera tokom pandemije, sa zadatkom da prikupi onaj deo glasača koji bi mogao da inklinira Dverima, Suverenistima i POKS-u. Počela je tvrdnjom da postoji veliki broj bolesnih ljudi i da mnogo njih umire, ali da su to uglavnom Kinezi, i pojašnjenjem: „Šta nam to govori? Meni kao lekaru to govori da je u pitanju jedna vrsta biološkog rata, ma šta ko o tome pričao.“ Nastavila sa: „Da li je to Gejts ili je to Soroš kao što se priča, to su sve glasine. Zato molim obaveštajne službe širom sveta, a znamo koje su najbolje, da izađu i kažu kakva su njihova saznanja.“ Naknadno, kada je Srbija premašila broj obolelih i umrlih u Kini, nije odstupila – bilo je namenjeno Kini, ali se otrglo kontroli: „ Nisam mogla ni da pretpostavim da će ovo ovoliko trajati... Ovo je biološko oružje, to sam tvrdila i na početku. Kako može virus da se ponaša isto na 50 i -50 stepeni? Kako je došlo do njegovog stvaranja, da li je pobegao iz laboratorije, u to ne ulazim.“ Takođe je pojasnila još nešto – da je Vučić bio genije kada je u Krizni štab doveo Branimira Nestorovića, još goreg teoretičara zavere, i da smo svi koji smo se uhvatili za glavu još prilikom njegovog prvog nastupa ljubomorne neznalice. Čak je nedavno i „dokazala“ da je bio u pravu: „Kad pogledate, nas genetika zaista štiti, naši vojnici su u Prvom svetskom ratu umirali od gladi, nisu umirali od španske groznice. Nešto ima veze sa genetikom. Sad vreme pokazuje da je (Nestorović) bio u pravu.“ Međutim, Vučić tvrdi da ju je doveo iz drugog razloga, a to nisu ni teorije zavere ni njeno uspešno šlihtanje („Može da vam se ne sviđa Vučić, ali on je institucija“ ili: „Kao lekar svesna sam šta je u poslednjih sedam godina urađeno u zdravstvu tako da nijedan građanin Srbije ne mora da ide van zemlje da se leči“), već njena želja da se ispita uticaj NATO bombardovanja na porast broja obolelih od kancera. Dakle, nekadašnja moskovska studentkinja medicine i današnja profesorka naklonjena i Rusiji i njihovoj vakcini (mada ju je primila na kraju 2021. i to tek kada ju je Torlak rastočio po bolnicama), ali i neko ko se zalaže za tužbu protiv NATO-a (samim tim i protiv zemalja koje nam je Vučić do juče predstavljao kao prijatelje), jasno govori u kom pravcu naprednjaci imaju nameru da nas povedu posle ovih izbora. A to svakako nije priča samo o uticaju osiromašenog uranijuma, s obzirom na to da svi dosadašnji nalazi govore da tu i nema priče. Međunarodna agencija za izučavanje raka uranijum, čak ni kada je obogaćen, ne svrstava u preko 500 sigurnih, verovatnih, pa čak ni mogućih kancerogena, mada je dr Grujičić izričita: „Maligne bolesti su u Srbiji gotovo tri puta učestalije nego u svetu: kod nas se na 100.000 stanovnika registruje 5.500 obolelih od različitih vrsta karcinoma, a u svetu 2.000! Broj obolelih od karcinoma kod nas svake godine raste za dva odsto, a u svetu za 0,6 procenata. To je posledica bombardovanja!“ Nejasno je da li se radi o lapsusu ili o neznanju, ali je stopa obolevanja za 2017. i 2018. bila 10 puta manja, oko 590-600 na sto hiljada stanovnika i bila je veća nego u svetu, ali u rangu evropskog proseka. A tvrdnju da je došlo do porasta nakon bombardovanja bi bilo teško dokazati s obzirom na to da je „Batut“ u publikaciji o malignim tumorima u Srbiji iz 2019. utvrdio da je porast broja obolelih otpočeo 1990. godine. Ali, osiromašeni uranijum i agresija zapadnih sila su dobra politička priča za dobru političku karijeru, a Danica Grujičić već dugo ima ambiciju da uđe u nju. Svojevremeno neprimetna kao član DS, otisnula se 2011. u novoformirani Socijaldemokratski savez i kao njihova kandidatkinja na predsedničkim izborima osvojila 0,78 odsto glasova. Tada je dala dijagnozu onoga što intenzivnije nego ikada preživljavamo upravo sada: „Politika je ušla u sve pore našeg života. Ako nisam raspoređena na neka mesta ne mogu za svoju kliniku da dobijem čak ni ono što mi je potrebno za svakodnevni rad. Mi živimo u – agresivnom primitivizmu. Ta bahatost i bezočnost koja je toliko osvojila ljude u vlasti je neshvatljiva. Zato mladi ljudi odlaze iz Srbije.“ I tada je odlučila da osnuje svoju stranku ZONK (znanje, obrazovanje, nauka, kultura), ali su je posavetovali da pre toga nađe političku priču koja će je učiniti vidljivijom. E, pa našla je osiromašeni uranijum i posle dugo lutanja stigla pravo u vlast. Ne da bi bila zvučno ime na listi koje će se povući poput Aje Jung, već da bi postala jedan od stubova tog agresivnog primitivizma u kom se i te kako dobro snašla. Sandra PetrušićAutorski tekst prim. dr Bogdana Nikolića Hipokrat i slatke ponude na trpezi vlasti „Moje kolege će biti moja braća i sestre.“ Ovaj citat iz Hipokratove zakletve koju smo prihvatili kao Ustav lekarske struke, na najgrublji način prekršila je prva sa liste za parlamentarne izbore SNS, Danica Grujičić. Slatke ponude na trpezi vlasti, želja za ličnom promocijom i nastranim prikazivanjem ličnog interesa kao javnog, nadvladale su savest i saosećanje sa kolegama i pacijentima nestalim u talasima epidemije. Stavila se u službu vlasti koja je, nečinjenjem ili usmeravanjem sve pažnje naroda na „uspehe“ u nabavkama i izgradnji (čitaj pranje novca), gurala pod tepih umiranje desetina hiljada svojih podanika i lekara među njima. Propuste u zaštiti zaposlenih u zdravstvu, nesnalaženje i sledstvene laži i manipulacije o broju umrlih, relativizovanje mera zaštite… koje negira Danica Grujičić, njeni sadašnji gospodari pokušavali su da pokriju bacanjem para iz budžeta svih građana i povećanjem nadnica onima koji su se borili svojim znanjem i zalaganjem za živote obolelih od korone. Pare iznad svega, poručuje Danica Grujičić, zgrade a ne ljudi. Hiljade respiratora, neupotrebljenih i nepotrebnih i u najtežim udarima epidemije, ostaće da zastare u magacinima, bolnice izgrađene u nedođiji pokriće „ruzmarin, snegovi i šaš“, grobove umrlih koje je vlast uz sasluženje Danice Grujičić gurnula u zaborav, posećivaće samo preživeli članovi porodica. Rame uz rame sa njom, ali nečinjenjem, stoje lekarske institucije. Žalosna je istina da su vlasti u ovoj zemlji uvek uspevale da se uvuku tamo gde im nije mesto i pronađu voljne da se stave u službu i među obrazovanim i stručnim osobama. Nejako Lekarsko društvo i finansijski moćna ali moralno impotentna Lekarska komora ćute! Ni reči o misiji zdravstvenog vaspitanja naroda, zaštite struke od šarlatana, zaštite lekara od pritisaka partijskih komesara u zdravstvu da se prikrivaju teški propusti u zaštiti i upravljanju merama protiv epidemije, broju obolelih i umrlih… I da se razumemo, svuda u svetu je bilo propusta i nesnalaženja u početku pandemije. Razlika je u tome što su borbu protiv epidemije vodili stručni ljudi i zdravstvene institucije. Učili su i u hodu ispravljali greške, a to se može samo kada se raspolaže tačnim podacima. Kod nas su ti podaci prikrivani, prepravljani i lažirani. Greške, čak i one plaćene ljudskim životima, mogu se ispraviti i ako nisu namerne - oprostiti. Ono što ne može nikako da se oprosti i zaboravi su namere da se propagandom zavara narod u cilju opstanka i nastavka bahatog i neodgovornog upravljanja zemljom i životima ljudi koji u njoj žive. Obaveza je svakog pojedinca, lekara, zdravstvenog radnika a naročito institucija – lekarskih organizacija, da se tome žestoko suprotstave. Danici Grujičić ne smemo zaboraviti sramnu izjavu „dokažite da su lekari umrli od korone“, a rukovodstvu Srpskog lekarskog društva i Lekarske komore ćutanje i apsolutno nečinjenje u okviru misije zbog koje postoje i obaveza koje im stoje u statutima. Hipokrate, ako nas vidiš danas, mene je sramota, za njih ne znam!