Srpski ekonomski kazačok

Za samo mesec dana, od 21. februara do 21. marta, vrednost Naftne industrije Srbije, u kojoj je većinski vlasnik ruski Gaspromnjeft, smanjena je za 180 miliona evra. Za toliko je pala vrednost svih akcija NIS-a na Beogradskoj berzi, ne samo zbog zapadnih sankcija prema ruskim kompanijama, nakon napada Rusije na Ukrajinu, već i uznemirujućih najava srpskih zvaničnika da bi neke ovdašnje kompanije, u kojima su većinski vlasnici Rusi, mogle u, najgorem slučaju, preći u ruke države Srbije. Nakon takvih najava i sve težih uslova za normalno funkcionisanje ruskih kompanija izvan Rusije, pojedini akcionari NIS-a požurili su da se ratosiljaju svog udela u toj kompaniji, po svaku cenu, u strahu da bi mogli doživeti sudbinu akcionara Sberbanke u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, koji su „ošišani do glave“. Ta ruska banka u Češkoj je ugašena, a u Sloveniji je prodata za samo jedan evro, iako nije ni bila na spisku za sankcije, ali je panika, koja je zapljusnula tržište, učinila svoje. Utisak je da se strah uvukao u kosti i malih akcionara NIS-a, od kojih su neki akcije 16. marta prodavali za samo 482 dinara, što je i najniža cena otkako se tim hartijama trguje. Poređenja radi, pre devet godina za jednu akciju NIS-a moralo je da se izdvoji 1.020 dinara, duplo više nego ovih dana. U ponedeljak, 21. marta, akcije NIS-a malo su se oporavile, a njihovim vlasnicima je svakako najvažnije što je napokon, posle nekoliko sedmica, zaustavljen njihov „slobodan pad“, započet prvog dana ruske agresije na Ukrajinu. Samo za četiri nedelje tržišna kapitalizacija NIS-a smanjena je sa 102 na 81 milijardu dinara ili za 180 miliona evra. Poređenja radi, većinski paket akcija NIS-a Gaspromnjeft je pre 14 godina platio 400 miliona evra. Kako se obruč sankcija EU, SAD i još nekih zapadnih zemalja sve čvršće steže oko Rusije, tako se sve glasnije i češće postavlja pitanje šta će biti sa NIS-om i drugim ruskim kompanijama u Srbiji. Iako je EU Srbiji neuporedivo važniji spoljnotrgovinski partner od Ruske Federacije, iz Agencije za privredne registre su za NIN potvrdili da na domaćem tržištu posluje 614 pravnih lica, u kojima vlasnički udeo imaju kompanije i pojedinci iz Rusije. Većinu sa tog spiska čine mikro i mala preduzeća, koja nemaju bitniji uticaj na srpsku ekonomiju. Đavo se, međutim, krije u detaljima, jer na tom spisku nema akcionarskih društava, sa ruskim kapitalom, a ona su za srpsku ekonomiju i najznačajnija, jer se njihovi prometi mere milijardama i to evra, a ne dinara. Samo je NIS grupa, kao deo Gaspromnjefta, u poslednjoj godini pre pandemije imala prihod veći od 2,1 milijardu evra. Zato od njihovih rezultata u velikoj meri zavisi i kretanje srpskog bruto domaćeg proizvoda, sudbina velikog broja zaposlenih u tim kompanijama, ali i firmi koje sa njima blisko sarađuju. Uostalom, samo NIS grupa, koja ima kompanije i u drugim zemljama regiona, zapošljava 10.700 ljudi, u Lukoilu radi oko 180, a u preduzećima koja blisko sarađuju sa njima još oko 800 zaposlenih. Prema podacima koje je NIN dobio u Privrednoj komori Srbije, ukupno je u našoj zemlji oko 650 preduzeća u kojima većinski udeo imaju ili ruske kompanije ili ruski državljani, njihovi poslovni prihodi bili su 2020. oko 2,8 milijardi evra, a podaci Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja pokazuju da one u Srbiji zapošljavaju više od 7.700 ljudi. Četvrti paket sankcija Evropskog saveta, kojim je praktično zabranjeno poslovanje Gaspromnjefta i još 11 ruskih kompanija i svih njihovih ćerki firmi u „trećim zemljama“, koje nisu u EU, preti da dodatno zakomplikuje ekonomsku situaciju u Srbiji. Ova odluka praktično znači da Gaspromnjeft i dalje nesmetano može da radi u Bugarskoj, koja je članica EU, ali ne i u Srbiji. „Suština je da su Evropljani ostavili mogućnost da se na njihovoj teritoriji uvozi i izvozi iz Rusije, ali da treće zemlje ne mogu da uvoze naftu ako su kompanije ili rafinerije u većinskom vlasništvu Rusije. Nisu kaznili Ruse, nisu kaznili sebe, kaznili su nas“, izjavio je pre nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić, po čijim rečima se u razgovorima sa EU, Amerikom i Rusijom došlo „do tri opcije, ukoliko Srbija ne bude izuzeta iz ovih odluka u narednih 48 sati“. Taj rok odavno je istekao, a koje su opcije Srbiji na raspolaganju javnosti još nije predočeno, pa se pretpostavlja da je o tome bilo reči i na još jednoj, za utorak, 22. mart sazvanoj vanrednoj sednici Saveta za nacionalnu bezbednost. Ipak, ako je suditi po onome što je Vučić izjavio još početkom marta, jedna od varijanti o kojoj se razmišlja je da država Srbija od Gasproma otkupi sve ili bar deo akcija NIS-a, kako bi se udeo ruskog partnera smanjio ispod 50 odsto. Time bi formalno nestali razlozi za zabranu uvoza nafte iz Rusije i za njenu preradu u rafineriji u Pančevu. Da je u većinskom vlasništvu srpske države, NIS bi i danas mogao da slobodno uvozi rusku naftu, kao što to mogu nesmetano da rade naftne kompanije iz regiona, mađarski MOL, austrijski OMV, pa čak i ruski Lukoil u Bugarskoj, s obzirom na to da je ta zemlja članica EU. Ovako, ni NIS, ni srpska ćerka firma Lukoila to ne mogu, jer se sankcije odnose na poslovanje ruskih kompanija u zemljama koje nisu u EU. Govoreći o mogućnosti da država Srbija ponovo postane većinski vlasnik NIS-a, Vučić je 2. marta rekao da Vlada ni u kom slučaju neće nacionalizovati rusku imovinu i da je spremna da je plati po fer ceni. „Razgovaramo sa predstavnicima ruskih preduzeća ovde. Ukoliko im neko u nekom trenutku ograniči poslovanje, onda ćemo pokušati da se dogovorimo i da nađemo ono što bi bila fer cena i da nešto kupimo, ali, svakako, da ne otimamo. Ukoliko bi došlo do poremećaja na tržištu, naravno da bismo našli najbolje pravično i fer rešenje u kojem ni na koji način ne bismo povredili interese naših ruskih partnera“, rekao je Vučić pre tri nedelje. I premijerka Ana Brnabić je poručila da Srbija ruskim kompanijama „neće ništa oduzimati, niti će nacionalizovati njihovu imovinu“. „Rukovodićemo se osnovnim ekonomskim načelima, principima i poštovanjem privatnog vlasništva i imovine, kao i načelima međunarodnog javnog prava“, ponovila je premijerka reči predsednika. Nikola Ranković iz Privredne komore Srbije kaže za NIN da su u toku pregovori da Srbija bude izuzeta iz četvrtog paketa sankcija. „Ako bi se taj paket primenjivao na našu zemlju, to bi direktno uticalo na NIS. Za sada ova kompanija nema veće probleme u poslovanju, ali u slučaju daljeg intenziviranja situacije, dobavljači ove kompanije mogli bi da promene svoje poslovne planove pod pritiskom EU sankcija, kao i da obustave isporuku određenih komponenata lanca najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji, što bi bio veliki problem. Očekujemo da pregovori o izuzeću budu uspešni, i da sistem snabdevanja ostane funkcionalan, a ako bi i došlo do ograničenja, postoje modeli koji bi obezbedili dalje snabdevanje, ali uz veće troškove“, kaže Ranković. Na pitanje može li se desiti da Gaspromnjeft izađe iz vlasništva NIS-a, i da li bi u tom slučaju njihov udeo bio prodat nekom drugom ili državi, ovaj sagovornik NIN-a odgovara: „Trebalo bi sačekati odluku EU o eventualnom izuzeću, ali ukoliko se ono ne dogodi, moguća su dva scenarija: da NIS promeni strukturu vlasništva na takav način da Srbija otkupi jedan deo vlasništva od Gasproma i u tom slučaju bi on bio manjinski akcionar, ali bi država bila većinski, pa paket sankcija ne bi pogađao našu kompaniju. Drugi scenario je da se Gasprom potpuno povuče iz NIS-a, a Srbija bude primorana da potraži novog strateškog partnera, da li kao manjinskog ili većinskog akcionara, to bismo saznali naknadno.“ Za ekonomistu Gorana Radosavljevića nema dileme - EU je uvela sankcije Rusiji preko leđa Srbije. „Srbiju direktno pogađa zabrana poslovanja sa svim kompanijama koje su u većinskom vlasništvu ruskog kapitala, a posebno u sektorima energetike, jer mi 100 odsto gasa uvozimo iz Rusije, a i nafta koja se prerađuje u NIS-ovoj rafineriji u Pančevu je, takođe, pretežno ruskog porekla. A pošto su i NIS i uvoznik gasa Jugorosgas u većinskom vlasništvu Gaspromnjefta i Gasproma, kao rezultat novih sankcija, ova dva preduzeća će se naći u problemu, a samim tim mogla bi biti ugrožena i energetska bezbednost zemlje“, ističe Radosavljević. Dodatni problem svakako je i veliki značaj ruskih energetskih kompanija na ostatak privrede. Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora NIS-a, nedavno je u autorskom tekstu za KBF reviju napisao da je od 2010. do 2020. prosečan godišnji doprinos NIS-a srpskom BDP-u bio 5,1 odsto i da direktno zapošljava oko 11.000, a indirektno 22.440 ljudi. Samo u dve poslednje godine u srpski budžet NIS je po osnovu akciza na gorivo uplatio više od 2,3 milijarde evra. Naglašavajući da NIS sirovu naftu kupuje na tržištu, Goran Radosavljević ističe da zbog sankcija trgovci neće biti u mogućnosti da posluju sa NIS-om, te postoji rizik da preduzeće prestane da prerađuje sirovu naftu. „U ovom trenutku, NIS drži između 75 i 80 odsto tržišta veleprodaje i oko 40 odsto tržišta maloprodaje naftnih derivata u Srbiji. NIS je najveći poreski obveznik, koji godišnje u budžet uplati oko 1,3 milijarde evra poreskih prihoda, isplati oko 150 miliona evra zarada za oko 11.000 zaposlenih. NIS je takođe investirao više od tri milijarde evra u prethodnih 10 godina. Posluje u zemljama regiona i jedan je od najvećih izvoznika Srbije. Poteškoće u radu, ili čak prestanak rada jednog takvog preduzeća, imale bi trenutno značajne negativne efekte na domaću privredu, stagnaciju BDP-a, rast nezaposlenosti i pad izvoza“, ističe Radosavljević za NIN. Dodatni problem je što nove sankcije neće ugroziti samo NIS, već i pančevačku HIP Petrohemiju, još jedno strateški važno preduzeće. Prema ugovoru o strateškom partnerstvu s kraja 2021, NIS je trebalo da dokapitalizuje Petrohemiju sa 150 miliona evra, da tako poveća svoj udeo na 90 odsto i da u roku od šest godina izgradi postrojenja za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje. Sada su svi ti planovi verovatno na dugom štapu. Uz to, Gasprom je suvlasnik još nekoliko velikih kompanija iz Srbije. Među njima je i Gastransa iz Novog Sada, koji je od 2012. do 30. januara 2018. poslovao kao Južni tok (South stream). Ta firma sa 59 radnika formirana je za izgradnju i upravljanje delom gasovoda Turski tok kroz Srbiju u dužini od 402 kilometra, a njen jedini vlasnik je South stream Serbia AG, sa sedištem u švajcarskom gradiću Cug. Problem je, međutim, što je uz Srbijagas (49 odsto) većinski vlasnik i ove „švajcarske“ firme Gasprom transgaz iz Krasnodara (51 odsto), koji je opet 100 odsto vlasništvo Gasproma, u kome je 50,23 odsto kapitala u rukama Ruske Federacije. Pre godinu dana, 24. marta 2021. osnovni kapital Gastransa povećan je na 72,3 milijarde dinara. Godinama firma nije imala prihoda, jer su komercijalne isporuke gasa preko novog gasovoda počele tek 1, januara 2021, pa je u prethodnom periodu kumuliran gubitak od 4,7 milijardi dinara. Vrednost nekretnina, opreme i postrojenja na kraju 2020. procenjena je na 159,4 milijarde dinara, a ukupne obaveze narasle su na 127 milijardi dinara, jer je gradnja gasovoda kroz Srbiju finansirana kreditima od 706 plus 250 miliona evra, koje je Gastransu odobrila još jedna povezana firma, Gasprom Sahalin holding. Gasprom je, takođe, većinski vlasnik i Jugorosgasa, iako se to na prvi pogled ne bi moglo zaključiti, jer je zvanično udeo Gasproma Moskva 50 odsto, dok po 25 odsto imaju Centrex Europe Energy&Gas AG iz Beča i javno preduzeće Srbijagas. Iz rešenja Komisije za zaštitu konkurencije od 24. septembra 2020, međutim, vidi se da je, preko bečke firme, Gasprom vlasnik tri četvrtine kapitala Jugorosgasa. Tim rešenjem antimonopolska komisija u skraćenom postupku odobrila je „koncentraciju učesnika na tržištu“, nakon što je Gazprom export LLC iz Sankt Peterburga kupio svih 100 odsto akcija Centrex Europe Energy & Gas AG iz Beča. I pre toga je, međutim, Gasprom praktično bio vlasnik 75 odsto Jugorosgasa, jer je formalno gazda firme iz Beča bio kiparski GPB Investment Advisory Limited iz Nikozije, ali je njegov krajnji vlasnik bila Gasprom banka iz Moskve. A koliko je Jugorosgas važan za Srbiju jasno se vidi i po tome što su poslovni prihodi u 2019. i 2020. zajedno bili veći od 90 milijardi dinara ili 780 miliona evra, uz neto dobit od skoro 16 miliona evra. Inače, ovdašnjoj javnosti malo poznata Centreks grupa sa sedištem u Beču 2019. na svetskom tržištu imala je prihode veće od 1,1 milijardu evra, a u Srbiji ta firma ćerka Gasproma ima udeo i u niškom Jugorosgas transportu, koji upravlja sa 125 kilometara dugim gasovodom na jugu zemlje. Na spisku zavisnih preduzeća Gasproma u Srbiji je i Podzemno skladište Banatski Dvor (udeo ruskog partnera je 51, a Srbijagasa 49 odsto). Direktor firme je Andrej Hakomov, a predsednik Nadzornog odbora Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa. Prihod firme koja ima 55 zaposlenih bio je 2020. nešto iznad 2,9 milijardi dinara, a neto dobit skoro 1,4 milijarde dinara. Konačno, tu je i Progresgas trejding, firma osnovana odlukama dveju vlada davne 1966, jedina u kojoj Rusi nisu većinski vlasnici, jer Gasprom i ćerka firma Gasprom komplektacija imaju po 25, a Srbijagas 50 odsto. Zbog svega toga odluka o stavljanju Gaspromnjefta i njegovih ćerki firmi izvan EU na „crnu listu“ za većinu ekonomskih analitičara je besmislena i Srbiju bi mogla mnogo da košta. U takvom nepovoljnom scenariju koji onemogućava normalno funkcionisanje NIS-a, postavlja se pitanje i šta bi bila fer cena. Da li je fer cena u rasponu od 485 i 500 dinara, za koliko se jedna akcija NIS-a mogla kupiti na Beogradskoj berzi krajem prošle i početkom ove sedmice, iako je svojevremeno Gasprom malim akcionarima obećao da od njih akcije neće kupovati po ceni manjoj od pet dolara, što danas odgovara sumi od 530 dinara? Na stranu to što cena jedne akcija NIS-a tokom cele 2021. nije padala ispod 600 dinara, iako je 2020, zbog pandemije, NIS završio u minusu od 7,6 milijardi dinara, dok je lane ostvario neto profit od 21 milijardu dinara i 3,4 puta uvećao dobit pre amortizacije, kamata i oporezivanja, na 53,2 milijarde dinara. Apsurd je tim veći što su akcije NIS-a potonule samo nekoliko dana nakon objave da je kompanija prošlu godinu završila sa odličnim rezultatima, da je prodaja povećana za 14 odsto, da su prerađene rekordne količine sirove nafte, da je u razvoj investirano više od 20 milijardi dinara, a po osnovu poreza i drugih javnih prihoda u državnu kasu uplaćeno 217,8 milijardi dinara, za 21 odsto više nego 2020. S obzirom na to da su lane ukupni prihodi budžeta Srbije bili nepunih 12,5 milijardi evra, ispada da je 14,8 odsto ili svaki sedmi dinar u državnu kasu uplatio NIS. Iz NIS-a u pisanim odgovorima na pitanja NIN-a navode da se „poslovanje u ovom trenutku obavlja neometano i kompanija ostaje fokusirana na nastavak realizacije započetih investicija i na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata“. Takođe se ističe da se lanac benzinskih stanica NIS-a redovno snabdeva i da „Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu rada, te na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate“. „NIS nastavlja da prati aktuelnu situaciju i analizira sve moguće scenarije i potencijalne posledice po poslovanje kompanije“, navodi se u pisanim odgovorima pres službe. Sasvim razumljivo, s obzirom na to da se akcijama te kompanije trguje na berzi, iz NIS-a nisu želeli da komentarišu Vučićevu izjavu da Srbija kao država „nije spremna da nacionalizuje rusku imovinu“, a izostao je konkretan odgovor i na pitanje „može li se u najgorem scenariju NIS-u desiti isto što i Sberbanci Srbija, koju je 1. marta preuzela domaća AIK banka, kako bi se sprečili veći poremećaji, kakvih je bilo na tržištima drugih zemalja regiona, u Češkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj i BiH“. I dok se u Privrednoj komori nadaju da će Srbija biti izuteta iz ovog paketa, Goran Radosavljević smatra da je verovatnoća za to mala, jer slične sankcije postoje još od 2014. i uprkos naporima države i NIS-a Evropska komisija nije promenila mišljenje. „Drugi način je da se iskoristi princip koji je često upotrebljavan da se zaobiđe Sporazum o otvorenom nebu, po kom kompanija van Evrope ne može da bude vlasnik avio-kompanije u Evropi. Taj princip se svodi na to da strana kompanija van EU bude vlasnik 49 odsto kompanije, ali se stranom partneru sporazumom omogući da ima veća upravljačka prava i učešće u raspodeli profita. To bi podrazumevalo da država Srbija od Gasproma otkupi 21 odsto akcija NIS-a uz naknadu ili bez nje. Konačno, treća mogućnost je da država sirovu naftu počne da uvozi preko neke druge kompanije iz Srbije, na primer preko Transnafte, a da ona tu naftu prodaje NIS-u. Naravno, ovo je klasično izbegavanje sankcija i veliko je pitanje kako bi evropske institucije reagovale, a moguće je da bi i trgovci naftom odbili da je prodaju posredniku iz straha od sankcija EU“, ističe Radosavljević, uz opasku da sve te opcije mogu da se primene i za Jugorosgas, Banatski Dvor i Gastrans. „Bitno je da se što pre krene u rešavanje problema, jer u suprotnom postoji realan rizik da Srbija ostane bez energenata u narednom periodu“, upozorava sagovornik NIN-a. Iz Lukoila Srbija, drugog po veličini distributera naftnih derivata, koji uz mrežu od 114 benzinskih pumpi ima i dva naftna skladišta, u Doljevcu i Ostružnici, za NIN ističu da je to privatna međunarodna energetska kompanija, orijentisana na ispunjenje obaveza prema partnerima, akcionarima i zaposlenima u više od 30 zemalja sveta. „U trenutnoj situaciji Lukoil Srbija smatra da je najvažnija zaštita stabilnosti i funkcionisanja procesa snabdevanja naftnim derivatima, koji su neophodni za život građana u zemlji. Lukoil Srbija čini sve što je u njihovoj moći da obezbedi stabilan rad u ovoj izuzetno složenoj situaciji, usredsredivši svoju pažnju isključivo na biznis-procese. Lukoil Srbija je srpska kompanija u kojoj su zaposleni građani Srbije“, navodi se i naglašava da se „kompanija zalaže za što skoriji prestanak oružanog konflikta i njegovo razrešenje putem procesa pregovora, diplomatskim sredstvima“. „Lukoil poseduje sve neophodne resurse potrebne za nastavak rada u normalnom režimu, bez obzira na pojačane rizike. Energetska grana je tokom poslednjih 10 godina osposobljena da se adaptira na izazove: složenu međunarodnu situaciju, volatilnost cena, rizike trgovinskih ograničenja i epidemiološku situaciju“, navodi se u pisanom odgovoru službe za odnose s javnošću Lukoila Srbija, čiji su prihodi 2019, pre pandemije, bili 35,9 milijardi dinara, a 2020. kompanija je, uprkos padu prihoda na 29 milijardi, povećala neto dobit sa 739 miliona na milijardu i 36 miliona dinara. U našoj zemlji, nakon što je AIK banka preuzela Sberbank Srbija, posluju još dve banke sa većinskim ruskom kapitalom. Stopostotni vlasnik API banke je firma AZRS invest, koju je u Beogradu 2014. kao jedini vlasnik osnovao ruski bankar i investitor Andrej Zaharovič Šljahovoj, dok je Ekspobank u većinskom vlasništvu ruskog milijardera Igora Kima Vladimiroviča, koji ima 72 odsto akcija. Uz njih, na srpskom tržištu prisutna je i osiguravajuća kuća Sogaz, u kojoj istoimena ruska kompanija ima 51 odsto, dok je manjinski partner, sa udelom od 49 procenata, a ko drugi nego – Srbijagas. Nema sumnje da jedna od opcija koja srpskim i ruskim partnerima stoji na raspolaganju jeste da se udeo Gaspromnjefta u NIS-u, bar privremeno, smanji ispod 50 odsto. Ima, međutim, i onih koji strahuju da bi to samo otvorilo novu Pandorinu kutiju, s obzirom na to da je NIS, dok je njime upravljala država, umesto profita pravio – gubitke, kao i neka druga javna preduzeća. Tehnički to bi moglo elegantno da se izvede, jer je sličnu operaciju država već obavila krajem 2020, kada je sa 100 miliona evra iz budžeta dokapitalizovala Er Srbiju i tako je spasila od bankrota. Er Srbija je tada emitovala 11,6 miliona novih akcija od po 1.000 dinara za unapred poznatog i jedinog zainteresovanog kupca - državu. Nakon što je u zajedničku firmu ubacila još 100 miliona evra, udeo države povećan je sa 51 na 82 odsto, a Etihada smanjen sa 49 na 18 procenata. Ovoga puta tehnički bi stvar, ako Rusi naravno uopšte za to budu zainteresovani, mogla da se izvede još jednostavnije, jer bi bilo dovoljno da Gasprom proda državi deo svojih akcija i svoj udeo smanji ispod 50 odsto. Druga opcija je, kao što je to objasnio i Radosavljević, zaobilaženje sankcija EU, s tim što to ne zavisi samo od Srbije, već i od zemalja preko kojih bi ruska nafta, preko nekog posrednika iz EU, mogla da stigne do Rafinerije u Pančevu. Većina stručnjaka za energetiku, međutim, slaže se da će mnogo veći problem biti snabdevanje Srbije ruskim gasom. Tim pre što se gas uvozi preko posrednika, firme Jugorosgas. Ta firma sa samo 20 zaposlenih u 2019. imala je poslovni prihod od 61,6 milijardi, a godinu kasnije 28,6 milijardi dinara, a njena karakteristika je da svake godine svu neto dobit deli akcionarima, kojima je po osnovu dobiti za 2018, 2019. i 2020. uplaćeno više od tri milijarde dinara, tako da je Gaspromu uplaćena dividenda od oko 2,3 milijarde a Srbijagasu oko 700 miliona dinara. Ako je za utehu, ovo nisu prve sankcije ruskim firmama. Uostalom, u napomenama, koje je NIS dostavio APR-u uz finansijski izveštaj za 2020, navodi se da su u julu i septembru 2014. SAD, EU i neke druge zemlje uvele sankcije ruskom energetskom sektoru. „Zaključno sa 31. decembrom 2020, Gasprom eksport kao jedno od povezanih lica vlasnika društva koje isporučuje prirodni gas, nije obuhvaćen sankcijama u domenu plaćanja prirodnog gasa, međutim korespondentske banke u realizaciji plaćanja proveravaju osnov plaćanja (zahtevaju dostavljanje izjava o osnovu plaćanja, broju i datumu računa i periodu u kojem je isporučen prirodni gas koji se plaća). Društvo će nastaviti da prati i procenjuje uticaj sankcija u narednom periodu“, navodi se u napomenama koje su APR-u dostavljene sredinom 2021. Da podsetimo, Zapad je te sankcije uveo Rusiji zbog aneksije Krima, a sada su one dodatno pojačane. Još tada je NIS-u, kao delu Gasproma, onemogućeno zaduživanje kod banaka iz EU i SAD, ali je očito bilo drugih banaka koje su bile spremne da kreditiraju investicije NIS-a, koji je, osim u 2020, svake godine beležio značajan neto profit. Nikola Ranković upozorava da poslovanje naših kompanija sa ruskim tržištem postaje sve teže, jer se geopolitička situacija komplikuje. „Naše kompanije su u 2021. izvezle oko 850 miliona evra u Rusiji, što je sada pod velikim znakom pitanja, imajući u vidu da moraju pronaći alternativne pravce pristupa tom tržištu, a to povećava transportne troškove i otežava tranzit. Poslovanje dodatno otežava i sporiji platni promet, kao i problem osiguranja izvoza. Izvoz u Rusiju je u januaru ove godine bio 71 milion evra i povećan je za oko 22 odsto u odnosu na januar 2021, ali to je mesec pre ratnih dešavanja“, kaže sagovornik NIN-a i dodaje da se Rusija poslednjih nedelja suočava i sa slabljenjem rublje, što stvara dodatni problem našim izvoznicima, jer roba postaje osetno skuplja i manje je konkurentna. „Na naše kompanije će se odraziti i cenovni pritisak kada je reč o pšenici, kukuruzu i drugim žitaricama, što će doprineti da se inflacija povećava. Postoji uverenje državnih zvaničnika da neće doći do nestašica ili prekida lanaca snabdevanja ovim proizvodima, a bitno je napomenuti i da kompanije iz prehrambenog sektora, konkretno proizvođači voća, već duže vreme razmatraju mogućnosti alternativnih tržišta na koja bi se preorijentisali, ne samo zbog trenutne političke situacije, već i zbog drugih poslovnih razloga, što dokazuje da privreda Srbije ipak proaktivno razmišlja o svojoj perspektivi i pravcima daljeg razvoja“, kaže Ranković. Na pitanje ima li Krizni štab koji je oformila PKS pripremljene mere u zavisnosti od daljeg toka rusko-ukrajinskog rata, sagovornik NIN-a kaže: „Sa jedne stane ohrabruje činjenica da se pokušava naći rešenje pregovorima, ali sa druge nema najave da će uskoro doći do rešenja. Teško je predvideti šta će biti, a čak i u situaciji da se uskoro pronađe mirovno rešenje, Evropa će se naći pred velikim brojem izazova, i političkih i ekonomskih. U takvoj atmosferi neizvesnosti potrebno je što preciznije izveštavati privredu o dešavanjima i kretanjima na međunarodnim tržištima i mi to radimo svakodnevno.“ On zaključuje da će jedan od ključnih izazova za našu poslovnu zajednicu biti pronalazak alternativnih tržišta, pa PKS i to radi, zajedno sa privredom. „To nije jednostavan proces, niti se on može sprovesti brzo, pre svega zbog pogodnosti koje je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom omogućavao, ali i zbog visokih carinskih stopa na alternativnim tržištima, kao i specifičnosti svakog od tih tržišta ponaosob. Ali država razmatra mogućnosti drugih tržišta, kao i sklapanje novih sporazuma o slobodnoj trgovini širom sveta“, kaže predstavnik PKS. Ranković je za NIN rekao i da Ministarstvo trgovine razmatra mogućnost pokretanja inicijative o postizanju Sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama Bliskog istoka, što je i PKS predložila kao alternativno tržište, jer su carine sada prilično visoke i postizanje sporazuma bi značilo pogodnosti za izvoznike. Što se proizvođača voća tiče, kao alternativa ruskom, nameće se tržište Egipta. Uticaj koji kompanije iz Rusije imaju na srpskom tržištu daleko je od beznačajnog, a problemi sa kojima se suočavaju i one, ali i deo srpske privrede koja izvozi na ratom zahvaćena područja, samo se usložnjavaju. Dalja eskalacija, tvrdi Ranković, imala bi veće razmere ekonomske krize od one koju je svetu nametnula pandemija. Petrica Đaković Milan Ćulibrk