Јунак овог текста је, каже политичка статистика, само за првих годину и по на власти дао 1.157 изјава о свему под капом небеском. У само једној години његово име је поменуто у више од 8.000 новинских текстова. Спевана му је песма која слави његово „достојанствено вођство“. Добио је место међу историјским личностима у средњошколским уџбеницима. До последњег податка читалац је без сумње мислио да нам је текст о једном домаћем политичару грешком завршио на странама посвећеним свету, али ту потоњу коту бизарности Србија још није освојила. Објективни посматрач би, додуше, рекао да је и то само питање тренутка. Није извесно да ли је човеку лакше или теже на души када схвати да се у суседном дворишту игра иста трагикомедија, али Бугари барем могу да се похвале тиме да је њихов троструки премијер Бојко Борисов већ годину дана бивши. Онолико „бивши“ колико је то могуће, наравно, јер Борисов и даље пуни новинске стране - генерално као вођа опозиције, а конкретно изненадним хапшењем и брзим изласком на слободу.