„Stradanje“ najboljeg evropskog druga

Junak ovog teksta je, kaže politička statistika, samo za prvih godinu i po na vlasti dao 1.157 izjava o svemu pod kapom nebeskom. U samo jednoj godini njegovo ime je pomenuto u više od 8.000 novinskih tekstova. Spevana mu je pesma koja slavi njegovo „dostojanstveno vođstvo“. Dobio je mesto među istorijskim ličnostima u srednjoškolskim udžbenicima. Do poslednjeg podatka čitalac je bez sumnje mislio da nam je tekst o jednom domaćem političaru greškom završio na stranama posvećenim svetu, ali tu potonju kotu bizarnosti Srbija još nije osvojila. Objektivni posmatrač bi, doduše, rekao da je i to samo pitanje trenutka. Nije izvesno da li je čoveku lakše ili teže na duši kada shvati da se u susednom dvorištu igra ista tragikomedija, ali Bugari barem mogu da se pohvale time da je njihov trostruki premijer Bojko Borisov već godinu dana bivši. Onoliko „bivši“ koliko je to moguće, naravno, jer Borisov i dalje puni novinske strane - generalno kao vođa opozicije, a konkretno iznenadnim hapšenjem i brzim izlaskom na slobodu. Uhapšen je u četvrtak uveče, skupa sa bivšim ministrom finansija Vladislavom Goranovim i svojom medijskom savetnicom Sevdalinom Arnaudovom. Bugarsko ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je da hapsi u sklopu istrage o nekih 120 potencijalnih slučajeva pronevere novca iz evropskih fondova. Navodno je kradeno iz kasa za javne tendere, poljoprivredne subvencije, gradnju i oporavak od epidemije kovida, i nije slučajnost, naravno, to što je baš u četvrtak posetu Sofiji završila Laura Koveši, evropska javna tužiteljka. NJena kancelarija, koja se bavi proneverama na štetu Evropske unije, nije se oglasila nakon hapšenja, ali pre njih je objavila pomalo kriptično saopštenje: „Bez otkrivene pronevere, nema ni istrage. Zahvaljujemo bugarskom premijeru Kirilu Petkovu na odlučnosti, vođstvu i viziji borbe protiv korupcije“, napisala je Kancelarija evropskog javnog tužioca. Uz usputnu napomenu da je reč „vođstvo“ baš popularna u politici, treba dodati da je sam premijer Kiril Petkov prvo na Fejsbuku napisao da „niko nije iznad zakona“, a zatim elaborirao da niko osim „nedodirljivih“ ne treba da se boji, i da će se u narednim danima videti da li će bugarski javni tužilac najzad stati na stranu naroda. Ta je opaska upućena Ivanu Geševu, javnom tužiocu koji važi za lojalnog saradnika Bojka Borisova. Situaciju komplikuje to što je advokat Borisova, Menko Menkov, novinarima rekao da hapšenje njegovog klijenta nema veze sa proneverom evropskog novca, već sa iznudom. Čovek bi na prvu loptu rekao da sa takvim advokatom Borisovu neprijatelji nisu ni potrebni, ali na drugu, to nije nemudro. Navodna iznuda koju Menkov pominje mogla bi se odnositi, recimo, na optužbe biznismena Vasila Božkova, koji je Borisova pre dve godine optužio da je tražio dvadeset odsto profita njegovog lutrijskog posla. Pošto je i sam Božkov pod optužbama i u bekstvu, njegove tvrdnje treba uzeti sa rezervom, te Menkov možda i računa na generalnu mržnju bugarske i svake druge istočnoevropske javnosti spram „biznismena“. U svakom slučaju, Bojko Borisov je pušten posle 24 sata, bez ikakve optužnice, i dobio je skromni ali trijumfalni doček ličnih obožavalaca i glasača njegove partije GERB. Po već starom dobrom običaju istočne Evrope, bivši trostruki premijer je sve što mu se ne sviđa uporedio sa komunizmom. „Pretresli su podrum, tavan, dečju sobu. Nakon što su sve pretresli, ništa nisu našli. Potpisao sam izjavu, i pomislio da odlaze, ali su mi rekli da moraju da me zadrže, i da sam znam zašto. Brutalno, odvratno, vraćaju nas u komunizam. Sedeo sam u ćeliji 24 sata, nigde policajca… Sve je bilo kao 1944. Sledeći put će me možda ubiti“, rekao je Borisov nakon izlaska iz pritvora, a preneo sofijski Trud. Istovremeno je puštena, i slično govorila, i njegova medijska savetnica Sevdalina Arnaudova, koja je rekla da je višesatni noćni pretres u njenoj kući rezultovao samo oduzimanjem reklamnog materijala i beležnice sa likom Borisova, i zapretila time što su njene partijske kolege u kontaktu sa Evropskom narodnom strankom (EPP), najjačom koalicijom Evropskog parlamenta, kojoj pripada i GERB. To nije bila prazna pretnja, i EPP je već poslao dvoje izaslanika da provere šta se to u Sofiji zbiva. „Hapšenje opozicionog vođe i bivšeg bugarskog premijera Bojka Borisova postavlja mnoga pitanja koja moraju hitno da budu razjašnjena“, zapisao je na Fejsbuku Manfred Veber, nemački političar i predvodnik EPP. Izaslanici Evropske narodne stranke tražili su sastanke sa Kirilom Petkovim, Ivanom Geševim i ministrom unutrašnjih poslova Bojkom Raškovim, preneo je Trud. Veber je, naravno, dodao da „svaka sumnja na zloupotrebu fondova Evropske unije mora biti istražena“, ali sama činjenica da se Veber ozbiljno interesuje za sudbinu Bojka Borisova govori o tome koliko je trostruki premijer uspeo u nameri da od prvog mandata, od 2009, „bude dobar“ Evropi. To je 2019. odlično objasnio novinar Gardijana Šon Voker. „Dok političari centralne i istočne Evrope profitiraju od neprijateljstva prema Briselu, Bojko Borisov je udario drugom stazom i pokušava da se umili Evropi šarmom i laskanjem. Govori da je video ceo svet, i da nema boljeg mesta za život od Evropske unije. Pažljivo izbegava da kritikuje bilo kog evropskog kolegu. Hvali čak i Terezu Mej, koja je frustrirala mnoge predvodnike EU tokom dve ’povuci-potegni’ godine Bregzita“, zapisao je Voker. Voker je u istom tekstu objasnio da Borisov odbija da kritikuje i Makronovu viziju integrisanog kontinenta i Orbanov model snažnih suverenih država. Borisov je tvrdio da bugarska vizija ima elemente i jednog i drugog. Kako bi rekao bugarski politikolog Ivan Krastev: „Bojko hoće da svakome bude najbolji drug. Saslušaće svakog i navešće ga da poveruje da je sa njim saglasan.“ Taj šarm je našao odziv u Briselu. „Mnogi tamo odlučuju da zanemare probleme oko korupcije i vladavine prava. Borisov dobija priznanje za to što ne izaziva glavobolju Evropskoj komisiji u vreme zategnutih odnosa sa Poljskom, Mađarskom i Rumunijom. ’On ništa ne blokira’, kaže jedan izvor“, nastavlja Voker. Umeo je Borisov nekako i sa Rusijom. Kada su ga pitali da li je Rusija Bugarskoj strateški partner ili strateška pretnja, opet je „sedeo na ogradi“, što bi rekli u domovini Tereze Mej. „Uvek me pitate u dihotomijama. Apsolutno bi bila greška tvrditi da je Rusija neprijatelj ili pretnja. U isto vreme, moja vlada i politička partija sto odsto su u liniji sa evropskim i atlantskim organizacijama“, rekao je Borisov dok je još bio u sedlu. Bio je to Borisov u najboljem izdanju, zaključio je Šon Voker; onaj koji nikoga neće uvrediti. I još jednom politikolog Krastev: „On je veći Amerikanac, veći Rus i veći Evropljanin od bilo koga drugog.“ Ne, ovaj tekst nije o jednom domaćem političaru, i nije greškom ispao sa strana posvećenih domaćim zbivanjima. Samo su Bugari i Srbi mnogo sličniji nego što bi bilo ko od njih hteo da prizna. Ko je rekao „bugarski voz“?