Usamljeni jahač pravde

Bizarno, blago rečeno, zvuči fakat da je najpoznatijeg kauboja u prilično rasprostranjenoj vestern-pop kulturi stvorio Belgijanac Moris de Bever, karikaturista, crtač i ilustrator koji je svetu podario bezvremenog Taličnog Toma. I ne samo to, ni nakon Morisove smrti (2001) popularnost ovog melanholičnog borca za pravdu na Divljem zapadu, kada su serijal preuzeli drugi autori, ne opada. Kako je prošle godine objavio časopis Varajati, Talični će uskoro biti ekranizovan u avanturističko- humorističkom serijalu i prikazivaće rane dane usamljenog kauboja. Biće to još jedna od brojnih adaptacija – što animiranih, što igranih. Dakle, na ovom mestu sasvim smisleno se zapitati u čemu je tajna stripa prevedenog na više od 20 jezika i u tiražima od preko 300 miliona primeraka i to samo na frankofonom govornom području? Izvesno je da bi suviše pojednostavljeno bilo reći da je ključ u činjenici da se Moris oslonio na proverenu formulu parodiranja popularnog vestern žanra, koji istina obiluje urnebesnim humorom i u početku svedenim jednostavnim crtežom, jasnog kolorita i bez mnogo prelamanja boja, svakako prijemčivom prosečnom konzumentu. Nije sasvim tačna ni tvrdnja da pojednostavljena priča u klasičnom vestern maniru poput one u uvodnoj epizodi Arizona u kojoj vidimo dva razbojnika, pohlepnog gazdu, kočiju koju treba opljačkati i Toma koji rešava stvar, ovo ostvarenje čini toliko jedinstvenim, i uz Asteriksa i Tintina, najpopularnijim evropskim stripom. Čak ni to što Moris za lik svog junaka pozajmljuje lice Garija Kupera, upravo ikone vestern žanra, ne daje potpuni odgovor, mada iskreno govoreći, ozbiljno doprinosi njegovoj prihvatljivosti, naročito u Americi. Zapravo, ovaj komični odraz mita o Divljem zapadu nije ništa manje stvaran od drugih literarnih, filmskih ili stripskih ostvarenja. Događaji, ljudi i mesta ovog malog fragmenta ljudske istorije smeštene na američki kontinent tokom 19. veka glorifikovani su do neprepoznatljivosti u odnosu na istorijske fakte. To serijal o Taličnom Tomu ne čini ništa manje opipljivim ili prihvatljivim od drugih žanrovskih ostvarenja i mimo stripa. Ali ga zato čini svakako lakše svarljivim. Zato nam veliki poduhvat Čarobne knjige da integralno objavi sve avanture Taličnog (za sada su izašla tri integrala) pruža još jednu priliku za preispitivanje planetarne popularnosti ovog beskrajno dragog lika. I, razume se, uživanje u urnebesno duhovitim avanturama. Nije, svakako, za bagatelisanje činjenica da je Talični bio deo odrastanja svakog od nas i kao takav ostao podsetnik na neka jednostavnija i bezbrižnija vremena. Osim toga, Talični nikada nije ostario, čak i u post-Morisovoj eri prilagodio se diktatu večite mladosti i zdravog života. Kao takav postao je isto toliko prijemčiv mlađim naraštajima koliko i nama ogrezlim u poroke. Bez obzira na staračka gunđanja o tome kako je kauboj bez cigarete u ustima karikatura karikature. Na koncu, Tom će postati slika i prilika političke korektnosti, ali o tome nešto kasnije, U međuvremenu, pravu eksploziju popularnosti Talični doživljava nakon što je Moris priču 1955. prepustio čuvenom scenaristi Reneu Gosiniju čiji je nenadmašni duh od Asteriksa i Iznoguda načinio remek-dela. Najpre, Gosini benevolentnog kauboja uvodi u svet društvene kritike i preispitivanja istorije, ljudskih karaktera i njihovih mana. Uostalom, činjenica da Talični u jednoj epizodi igra šah sa svojim konjem DŽolijem koji uzgred i govori ljudskim jezikom, pogađa pravo u metu. U tom kontekstu tandem Moris - Gosini deluje perfektno. Gosini Morisu nudi priču baš kako to odgovara ovom velikom crtaču, a Moris likovno Gosinijevu priču raskošno obogaćuje, što strip svrstava u sam vrh devete umetnosti. Saradnja ove dvojice autora sve do Gosinijeve prerane smrti 1977. smatra se i zlatnom epohom ovog stripa. Nakon toga, rezultat su bile solidno komercijalne epizode, narativno pristojne, ali bez Moris - Gosini neponovljivog duha. Nikada ne treba smetnuti s uma da su njih dvojica u kreativnom smisli bili jedno, bez granica mašte, stvarnih događaja i izmaštanih avantura. Ali uprkos svemu, melanholični kauboj nije prestao da stvari posmatra sa lucidne strane. Tako se Gručo Marks u jednoj epizodi pojavljuje kao lovac Krejzi Bafalo, a kanadska pevačica Selin Dion, preimenovana u Seline u stripu izaziva urnebesni smeh nedostatkom sluha. A kada je reč o ovdašnjoj sceni, usamljeni kauboj je u naše živote ujahao prvi put na stranicama Kekeca. Tada ga je i genijalni Duško Radović preimenovao u Taličnog Toma, budući da je originalni naziv stripa bio Lucky Luke. Sretali smo se kasnije u Panorani, Stripoteci, Politici, Asteriksovom zabavniku i naposletku u izdanju Veselog četvrtka koji je stao na deset objavljenih epizoda. Ali, svejedno, bez obzira na to što bi povremeno odjezdio prerijom u samo njemu znanom pravcu i na neodređeno vreme, Talični je nekako stalno bio sa nama. I tada smo znali da kauboj naprosto predstavlja univerzalnu personifikaciju pravde – još bolje pojedinca koji se razračunava sa svim nitkovima i siledžijama ovog sveta, heroj koji se poigrava sa svim „daltonima“ ovog sveta. Priglupim, ali jednako iskvarenim i gramzivim. Opet, unatoč svojoj sveobuhvatnosti, Talični je oduvek bio i dovoljno naš. U ona socijalistička vremena znak da smo mnogo bliže Zapadu nego što će se zaista ispostaviti, a u ova današnja potvrda da nismo mnogo odmakli od krčmi, saluna i kafana kao ključnih institucija. A gde su u balkanskom narativu kafane, tu su u kavge i tuče. I čak i ako se u nekom narednom civilizacijskom iskoraku i tranzicionoj okretnosti nekom našem bude dogodio i džip umesto konja, to nikako ne znači da iz njega neće proviriti bandit sa Divljeg zapada u nekom drugom pojavnom obliku. Ali, nova vremena su za „čoveka bržeg od svoje senke“ donela i nove izazove. Ma koliko oduvek bio pravednik, Talični je platio cenu pragreha svojih sunarodnika koji se nikada nisu dovoljno odmakli od rasnih predrasuda i kolonijalne prošlosti. Tako je primećeno da u epizodama nema tamnoputih junaka, štaviše da je priča postavljena tako da diskriminiše prve narode Severne Amerike. Zbog toga se 2019. dogodilo da u Kanadi u 30 katoličkih škola budu zapaljeni albumi Taličnog Toma, Asteriksa i Tintina. Uronjena u proces konfrontacije sa svojom rasističkom prošlošću i kulturnim genocidom nad decom svog izvornog stanovništva, Kanada je sramotu pokušala da spere iskaljujući bes na klasicima koji su upravo mnogoj deci širom sveta odrastanje učinila podnošljivijim ako ne i srećnijim. Ignorišući, pri tome, istorijski kontekst u kome su dela nastala. Ako se Tintinu s pravom mogu spočitati naslage rasnih predrasuda posebno, u epizodi U Kongu, greh Taličnog bio je u tome što se za više od sedam decenija njegovog života crni likovi pojavljuju samo u jednoj tabli epizode Putevima Misisipija i prema mišljenju kulturne žandarmerije prikazani su neadekvatno. Ali i ova prilično problematična optužba nije bila problem za Toma – lika koji se uvek držao univerzalnih principa pravde. Tako je Žilijen Beržo, poznatiji kao Žul, strip crtač prihvatajući ponudu da nastavi serijal o Taličnom, 2020. realizovao epizodu Kauboj u visokim poljima pamuka u kojoj je ispričao priču o Taličnom i oslobođenim robovima u Luizijani. Čitava radnja je postavljena tako da preispituje ulogu kauboja heroja i daje antirasistički pogled na crnce. I prvi put se u stripu pojavljuje heroj koji je tamnoput. Nije bilo teško pretpostaviti da će u jeku vatrene debate u Francuskoj i podignutih rasnih tenzija, Žulov pokušaj da dekolonizuje Toma izazvati burne reakcije. Tako je desničarski magazin L’Incorrect epizodu nazvao „prostituisanjem usamljenog kauboja“, ali je izdanje dobilo odlične kritike i prodato je u više od 500.000 primeraka. Uticajni Francuzi afričkog porekla ovaj su događaj nazvali „značajnim kulturnim preokretom“. Ali na koncu nije bilo teško ni pretpostaviti da će Talični razumeti duh vremena i još više nepravde koje su njegovi sunarodnici posejali u svojim nekadašnjim kolonijama. Pa pobogu, čitav život je jahao jureći pravdu i loše momke. A njegova otadžbina, Belgija, odužila mu se tako što će zajedno sa ostalim strip junacima, poput Štrumpfova, Tintina i Marsupilamija, biti vizuelni deo novog pasoša. Zbog svega što je uradio, verujemo najpre, čineći neka detinjstva spokojnijima u turobna vremena. Zoran Preradović Borislav Pantić, direktor Čarobne knjige Stiže i Riđobradi Nakon objavljenih integralnih izdanja Asteriksa, u izdavačkoj kući Čarobna knjiga odlučili su se za još jedan veliki poduhvat – izdavanje kompletnog opusa Taličnog Toma. U razgovoru za NIN, direktor ove izdavačke kuće kaže da je presudan bio uspeh Asteriksa, jer su ovakvi projekti izuzetno zahtevni kako finansijski, tako i organizaciono. Koliko je vremena potrebno da se ideja o takvom poduhvatu pretoči u ostvarenje? S obzirom na to da se radi o objavljivanju skoro 30 tomova (svaki u proseku ima po tri epizode), za ceo poduhvat biće nam potrebno oko pet-šest godina. To je optimalan tempo. Većom brzinom bismo zatrpali čitaoce novim izdanjima, a ako bismo išli sporije, bilo bi onih koji bi izgubili strpljenje. Takođe, počeli ste sa objavljivanjem avantura Iznoguda, a zajednička crta pobrojanim delima, uključujući i Asteriksa, da je na svima radio scenarista Rene Gosini. Rene Gosini je moj omiljeni scenarista humorističkog stripa, i velika želja mi je bila da objavim njegove najuspešnije serijale. Izuzetno volim franko-belgijsku školu stripa. NJene naslove redovno izdajemo u biblioteci Stari kontinent. Čime se rukovodite u odabiru stripova koje objavljujete? Od početka smo težili tome da imamo raznoliku produkciju, od franko-belgijskog stripa, pa do superherojskog. U okvirima svakog od tih pravaca, rukovodimo se pre svega kvalitetom stripova, ali i njihovim istorijskim značajem, ukoliko je reč o starijim naslovima. Kako gledate na današnju strip produkciju u Srbiji? Za zemlju koja ima tako malo stanovnika i tako skroman standard, naša produkcija je izuzetna. To je plod entuzijazma izdavača, ali pre svega zasluga posvećene i dobro informisane publike. Nema mnogo tržišta na svetu na kojima ljubitelj stripa može da pronađe skoro sve što je zanimljivo i vredno u devetoj umetnosti, kao što je to slučaj kod nas. Možete li ekskluzivno najaviti šta je u planovima? U aprilu planiramo da krenemo s objavljivanjem kompletnog serijala Riđobradi. Mnoge generacije su uživale u tom sjajnom stripu o piratima, koji je osmislio legendarni francuski scenarista Žan-Mišel Šarlije, tvorac čuvenog Bluberija. Nastavljamo i s objavljivanjem luksuznog izdanja Sendmena, na redu su drugi i treći tom. Povodom desetogodišnjice naše stripske produkcije, u biblioteci The Best of Marvel objavićemo kolor izdanje Srebrnog Letača, Stena Lija i DŽona Bjuseme, koje smo 2012. izdali u crno-beloj verziji, kao jedan od prvih stripskih naslova.