PREDSEDNIČKI IZBORI Generalova najvažnija mirnodopska bitka

Činjenica da je negativna kampanja propagandnih glasila vlasti vezana za predsedničke izbore koncentrisana, pre svega, na blaćenje Zdravka Ponoša (1962) najsigurniji je pokazatelj da je upravo nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije glavni izazivač aktuelnom predsedniku Aleksandru Vučiću. Poznato je, naime, da vlast posvećuje ogromnu pažnju gotovo svakodnevnom sondiranju javnog mnjenja, tako da „topli zec“ za Ponoša preciznije govori o odnosu snaga među pretendentima na poziciju predsednika Srbije čak i od činjenice da iza njegove kandidature stoji najveća opoziciona koalicija - Ujedinjeni za pobedu Srbije, koju čine Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Narodna stranka, Pokret slobodnih građana i nekoliko manjih organizacija. Ponošev slučaj pokazao je zašto naprednjačka vlast ne može da dozvoli iole fer medijske uslove čak ni samo u vreme predizborne kampanje. Jer, medijski ne naročito iskusni penzionisani general uspeo je da ključnu okosnicu kampanje blaćenja kojoj je izložen („NATO general“) efektno obesmisli samo u jednom u nastupu na TV Pink, obraćajući se upravo konzumentima propagande vlasti. U nastupu započetom „rafalnim“ demantijem gomile besmislica koje se o njemu proturaju, pokazao je i orden koji je, za zasluge u borbi protiv NATO 1999. godine, dobio od tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. I pride podsetio da su se „neki“ u to vreme useljavali u stan. Sve to bez ikakve drame, dreke i glumatanja, pa čak i bez objašnjavanja da misli na tadašnjeg ministra informisanja, Vučića, koga, inače, tokom predizborne kampanje ne propušta da nazove „odlazećim predsednikom“. Taj precizni šamar propagandistima vlasti nije, međutim, prijao ni jednom delu opozicione javnosti, kojem je bilo kakva nagrada dobijena od tadašnjeg uzurpatora države, Miloševića, potpuno neprihvatljiva. Slična neprijatnost zabeležena je i nakon Ponoševog iznošenja stava o Ratku Mladiću, gde je, uz ocenu o krivici i zasluženoj kazni, rekao i da je, postupanjem u dobrom delu karijere dotični zaslužio da se okarakteriše kao „oficirčina“, u sasvim pozitivnom tonu. Primedba da se takvim nastupima odriče glasova jednog dela opozicionih birača, Ponoša ne uzbuđuje. Kaže da se ne dodvorava nikome i da govori ono u šta veruje, bez kalkulacije koliko bi mu to moglo doneti ili odneti glasova. Ali, to ne znači da nije spreman da razgovara: kada je, prethodno, stavom o LGBT populaciji iznervirao građanski deo opozicione javnosti – možda isti onaj koji mu je zamerio prihvatanje ordena od Miloševića i pohvalu Mladiću - odmah je za savetnika pozvao nedavno „autovanog“ reditelja Stevana Filipovića. I pritom je sasvim konstruktivno objasnio da je govorio o oblasti o kojoj ne zna dovoljno i da je spreman da razgovara i bolje upozna problematiku. Tu negde mogao bi, zapravo, biti ključni Ponošev adut: u zemlji oštrih podela i pregrejanih strasti, on uporno demonstrira zaboravljenu kulturu dijaloga, uz neobičnu kombinaciju smirenosti i brzog razmišljanja. „Najvažnije je da uspostavimo socijalni dijalog“, kaže. I čudi se zašto je u Srbiji postalo nenormalno to što, tokom ulične kampanje, redovno prilazi aktivistima SNS, rukuje se i sa njima razgovara. Još jednu prednost otkrio je odgovarajući na napade tabloida: iako je napravio ogroman korak od siromašnog sela u zaleđu Knina u kome je rođen, do najviše vojne funkcije u zemlji, a potom i rada u NJujorku, Ponoš bi, u očima mnogih građana, mogao biti viđen kao „jedan od nas“ – onaj koji živi običan život, pa prijatelju popravlja veš-mašinu (kad već ume) a rođenom bratu odvozi robu na buvljak, gde je, uprkos fakultetskoj diplomi, kao i mnogi drugi nevoljnici devedesetih, obezbeđivao egzistenciju. „Ja sam u pogledu socijalne pravde levo od centra, tako me formiralo porodično nasleđe, a po pitanju nacionalne bezbednosti i nacionalnih interesa sam nešto desno, tako me je odredio posao“, kaže o sebi. U kampanji, pre svega, obećava poštovanje Ustava i podseća na nadležnosti predsednika koje nisu previše velike. Kaže da će ujediniti Srbiju i biti predsednik svih građana i nada se da će prvi zakon koji će potpisati kao šef države biti zakon o vraćanju penzija. Zalaže se za ulazak Srbije u EU, ali ne i u NATO – zagovara maksimalnu saradnju sa Alijansom kroz program Partnerstvo za mir. U potpunosti se protivi ideji o „srpskom svetu“, za koju kaže da je „floskula dosta rizična i nezdrava“. Zastupa stav da nijedna demokratski izabrana vlast ne sme da prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Osuđuje rusku agresiju na Ukrajinu, „na isti način kao što bi osudio agresiju na svaku članicu UN“, ali je „apriori“ protiv sankcija koje bi osiromašile rusko stanovništvo. Zalaže se za uvođenje kombinovanog izbornog sistema i biranje predsednika u Skupštini. Misli da ne postoje veće patriote od zdravstvenih radnika u poslednje dve godine i kaže da deci medicinara preminulih u borbi sa kovidom treba dati stipendije. Smatra da istoriju treba ostaviti istoričarima i gledati unapred – mada taj stav možda ne važi za muziku, jer za podlogu u video-klipovima koje objavljuje bira rok standarde. Osim ozbiljnog školovanja (magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu, usavršavao se na Kraljevskom koledžu za studije odbrane u Londonu, završio kurseve u Švajcarskoj i Nemačkoj) može se pohvaliti i ozbiljnim poznavanjem funkcionisanja državnih organa i međunarodnih institucija, ali i stečenim diplomatskim kontaktima. Uz pomenutu funkciju načelnika Generalštaba VS, u karijeri ima zabeleženu i funkciju pomoćnika ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose, dok je na tom mestu bio Vuk Jeremić (kome je, potom, bio i šef kabineta dok je bio predsednik Generalne skupštine UN). Bio je u Jeremićevom timu na predsedničkim izborima 2017. (osvojio 5,65 posto glasova). Odmah potom formirana je Narodna stranka, kojoj je postao potpredsednik, što je bio do novembra 2021. Za predsedničkog kandidata predložila ga je SSP Dragana Đilasa, a nesuglasice koje je imao sa „svojim“ NS potisnute su nakon što je i ta stranka podržala njegovu kandidaturu.Branka Stamenković Put u EU je put u ropstvo Kandidatkinja Suverenista predstavlja se kao lingvistkinja i astrološkinja, a u kampanji se promoviše kao „žena iz naroda – glas naroda“ Branka Stamenković (1968), kandidatkinja koalicije Suverenisti (Dosta je bilo, Zdrava Srbija, Pokret „Živim za Srbiju“ ) u kampanji je predstavljena kao „žena iz naroda – glas naroda“. Sama za sebe smislila je imena „Majka Hrabrost“, Krugolina Borup i „kraljica retrogradnog Merkura“ i sve ih i dalje koristi u opisu svog tviter-profila. U politici je od 2014. kao članica pokreta Dosta je bilo. Na izborima 2016. dobila je poslanički mandat u Skupštini Srbije i postala članica Administrativnog odbora i Odbora za zdravlje i porodicu. Uz lidera DJB Sašu Radulovića ostala je i nakon ideološkog zaokreta udesno, zbog koga je značajan broj dotadašnjih članova napustio taj pokret. Nakon debakla na beogradskim izborima 2018, zbog koga je celo rukovodstvo podnelo ostavke, jedno vreme je formalno predvodila DJB. Sada se nalazi na poziciji zamenka predsednika. U predizbornim nastupima obećava poštovanje Ustava i zastupa ideje „očuvanja suverene Srbije“. Iako priznaje da je i sama bila proevropski orijentisana, sada kaže da je put u EU „put u ropstvo“ i smatra da je vreme da se preispita odluka o ulasku u proces evrointegracije. Zalagala bi se i za preispitivanje pojedinih zakona a kao primer navodi Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Kaže da Srbija mora da se stara o svim Srbima u regionu, kao i o Kosovu i Republici Srpskoj, sa kojom mora da ima specijalne veze. Uverena je da može da dobije glasove apstinenata i mekih birača vlasti i tako poveća šanse za održavanje drugog kruga predsedničkih izbora, a to tvrdi na osnovu komentara koje dobija na društvenim mrežama. Kaže da su „crvene linije“ za saradnju Suverenista sa predstavnicima drugih stranaka u budućem parlamentu „odbrana Kosova i Metohije, borba protiv partijskog zapošljavanja, transparentne javne finansije“. Delu javnosti postala je poznata 2008. kada je, nakon serije blogova o ličnom iskustvu na porođaju, pokrenula Građansku inicijativu „Majka Hrabost“, za poboljšanje uslova u srpskim porodilištima i za nju dobila četiri nagrade. Predstavlja se kao lingvistkinja i astrološkinja, a od formalnog obrazovanja ima srednju školu, nezavršene studije na Višoj školi za informatiku i završene postdiplomske akademske studije astronomije i astrologije na velškom univerzitetu Triniti Sent Dejvid, i to kao stipendistkinja britanskog Centra za proučavanje kosmologije u kulturi (upisala 2008, završila 2011). U zvaničnoj biografiji navodi da je nakon srednje škole radila u društvenom i privatnom sektoru, na pozicijama od administrativnih do rukovodećih, te da je krajem devedesetih ušla u preduzetničke vode, baveći se prevođenjem i izdavanjem knjiga iz oblasti popularne psihologije i astrologije. Miša Vacić Majke, ratnici i Evropa nacija Ne očekuje pobedu, a na izbore izlazi da bi predstavio program, da posle 16 godina političkog staža kaže za šta se zalaže, umesto što ga drugi „propagandno satanizuju“ Dva sata pre isteka roka Miša Vacić predao je potpise za predsedničku kandidaturu, ali je žreb u RIK-u odredio da na glasačkom listiću bude obrnuto, odnosno da Vacić bude prvi kandidat na listi. Uz baklje i kolonu automobila, u džipu ruskih tablica, koje simbolišu podršku Rusiji u aktuelnom sukobu, kao jednu od najvažnijih poruka u njegovoj kampanji, Vacić se prijavio RIK-u, ali njegova očekivanja od rezultata izbora nisu ni izbliza tako pompezna. Kaže da se nada da bi mogao biti treći ili četvrti kandidat 4. aprila, da ne očekuje pobedu, a na izbore izlazi da bi predstavio program i „da posle 16 godina bavljenja politikom može da kaže za šta se zalaže, a ne da građani to čitaju na raznim portalima i novinskim biltenima koji ga propagandno satanizuju“. A zalaže se za „oslobađanje od zapadnih okova“, interese domaćih spram stranih privrednika, „da srpska žena ponovo bude tradicionalna i patrijarhalna, odana supruga i majka“ i za „Evropu nacija u kojoj Brisel ne nameće odluke suverenim državama“. Prvi put kandidat na predsedničkim izborima i dva puta neuspeli kandidat za odbornika skupština Beograda i Novog Beograda, januara 2018. izabran je za predsednika Srpske desnice, tada još uvek saveza 25 organizacija, koji je za svega mesec dana osnovao 20, a za nekoliko meseci još toliko lokalnih odbora. Zvanično, ova organizacija postaje deo vlasti jedne lokalne skupštine na izborima u Medveđi, ali pre toga dobija brojne lokalne odbornike u skupštinama opština tako što joj pristupaju odbornici izabrani na listama drugih stranaka. Najveći doprinos osnivanju Srpske desnice, koja u međuvremenu nije imala zapaženih političkih aktivnosti, dali su veterani, borci i njihove organizacije, pa se tako ovaj kandidat zalaže i za poboljšanje njihovog položaja i „ratnički duh“. S parolom „Srpski patriota - da Srbija ponovo postane velika“, Vacićev cilj je i da ojača „patriotsku ideologiju“, te „ekonomsko i vojno osnaži zemlju, kako bi se stvorili uslovi za vraćanje suvereniteta nad okupiranim srpskim teritorijama i ujedinjenje sa drugim srpskim zemljama“. Vacić je jedini predsednički kandidat čiju kandidaturu ne podupire njegova stranka kao parlamentarna ili lokalna lista za prestonicu, „jer je to suludo“ u tolikoj ponudi desnice, a „kad pokaže da ima više od njih“, očekuje da će „s tim autoritetom moći da ih okupi na sledećim izborima“. Postao je član, a potom i portparol SNP 1389, po svom povratku iz Nemačke, gde se sa roditeljima odselio kao šesnaestogodišnjak i završio srednju i višu ekonomsku školu. Tvrdi da je novac uložio u uzgoj borovnica i otvaranje jednog kafića, od čega i živi, a da stranačke aktivnosti finansira iz donacija. Bio je zaposlen u Kancelariji za KiM, odakle je otpušten „zbog nepoštovanja internih pravila“ i kako je tvrdio tadašnji direktor Marko Đurić, jer je angažman „koristio za ličnu promociju“. Osuđen je objedinjenom kaznom na godinu dana uslovnog zatvora zbog širenja diskriminacije protiv LGBT osoba, nedozvoljenog držanja oružja i ometanja službenog lica, uoči Parade ponosa 2009. Biljana Stojković Levo i zeleno Članica Skupštine slobodne Srbije sebe smatra jedinim predsedničkim kandidatom levice u Srbiji, a koaliciju Moramo jedinom levom opcijom Kandidatkinja koalicije Moramo, koju čine Ne davimo Beograd, Građanska platforma Akcija i Ekološki ustanak, široj javnosti postaje poznata tek u talasu ekoloških protesta, iako joj aktivizam nije bio stran ni pre toga. Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i članica Evropskog društva za evolucionu biologiju, angažovana je bila i u odbrani teorije evolucije kao dela nastavnog programa, javno je podržala kandidaturu Saše Jankovića na izborima za predsednika Srbije 2017, a neki je pamte i kao dugogodišnju oštru kritičarku Srpske pravoslavne crkve na sajtu Peščanika. Netrpeljivost prema SPC nije, međutim, tema kampanje koju Biljana Stojković sada vodi, a koja se u najvećoj meri zasniva na pitanjima takozvanog građanskog učešća u institucionalnom delovanju i socijalnoj pravdi. Ona sada često voli da istakne da se s kolegama iz koalicije koji su četničkog porekla razume „u ovom kontekstu“ i da neguju međusobno razumevanje bez obzira na različitosti po poreklu. Zalaže se za striktno poštovanje Ustava, skidanje tajnosti sa svih vrsta državnih sporazuma i ugovora, pa tako i onih koji su potpisani sa vlastima u Prištini, za bolji status „obespravljenih“ – poljoprivrednika, zdravstvenih i svojih kolega - radnika u obrazovanju. Originalno članica Skupštine slobodne Srbije insistira na zaslugama koje u njenim odnosima prema javnim pitanjima imaju njene koalicione kolege, neki od njih su stručnjaci u datim oblastima, a kandidaturu je prihvatila, kako kaže, jer smatra da je koalicija Moramo stalno na ulicama i uz ljude, što je njoj najvažnije. Štaviše, kao kandidatkinja za predsednika prisustvovala je uličnom protestu meštana Bora i okoline ispred kineske ambasade u Beogradu, povodom načina rada kompanija iz te zemlje u borskom kraju. „Zastupaću ustavni patriotizam, umesto primitivnog nacionalizma koji nas tera samo u mržnju“, kazala je Stojković koja sebe ujedno smatra jedinim kandidatom levice u Srbiji i svoju koaliciju jedinom levom opcijom. „Naš fokus su demokratija i zelena agenda, socijalna i radnička prava“, ponovila je više puta. A iz želje profesorke Katedre za genetiku i evoluciju za boljom zaštitom prirode, međutim, proizašla je jedna od najupečatljivijih izjava ove predizborne kampanje: „Moramo za dabrove, ptice i leptire koji nemaju svoj glas.“ Dabrica je nadimak koji je sebi dala da bi zaustavila napade koji su usledili nakon teksta koji je, godinama ranije, napisala o istrebljenju dabrova u Vojvodini, objasnila je u intervjuu za javni servis. Kao i koalicija koja je podržava, politički i ekonomski je okrenuta ka Evropskoj uniji i članstvu Srbije u toj organizaciji, a o pitanju statusa Kosova i Metohije se određuje u skladu sa Ustavom, dok široki društveni dijalog, koji bi pokrenula, ne dovede do rešenja. Smatra da je ključna prednost njene koalicije u tome što većina angažovanih nije bila u političkim strankama. „Devedesetih sam se borila na ulicama, a sad se borim za temeljne vrednosti koje će ovde biti primenjene“, kazala je. Među tim vrednostima ističe ukidanje kulta vođe i smanjenje siromaštva, smanjenjem socijalnih razlika između bogatih i siromašnih, odnosno povećanjem poreza za bogate. „Da menjamo stvari iznutra - za zemlju, vazduh, vodu i slobodu“ je slogan ove kandidatkinje koja u svom zvaničnom predstavljanju navodi još i da je „u srećnom dvodecenijskom braku i majka“.Milica Đurđević Stamenkovski Svoja na svome Nema radnog iskustva izvan politike, ali ima dovoljno političkog treninga da, u čestim TV gostovanjima, s lakoćom ulazi u debate i odgovara na neprijatne navode Svoji na svome – tako glasi izborni slogan Srpske stranke Zavetnici, a Milica Đurđević Stamenkovski (1990), predsednica stranke i kandidatkinja za predsednicu Srbije, mogla bi biti primer jednog od potencijalnih značenja te stare izreke: već godinama, naime, ima razloga da se kao „svoja na svome“ oseća u studijima mnogih televizija, u kojima često gostuje, uprkos izbornim rezultatima koji ukazuju na zanemarljiv politički značaj. Od 2012. kada su osnovani, Zavetnici su redovno neuspešno pokušavali da pređu izborni cenzus. Na parlamentarnim izborima 2014. nastupili su u koaliciji pod nazivom „Patriotski front – dr Borislav Pelević“, sa Saborom Srpskog jedinstva, NP - Preporodom Srbije i Slobodnom Srbijom – Niš i osvojili tek 4.514 (0,13 odsto) glasova. Dve godine kasnije, nastupili su samostalno i osvojili 27.690 (0,73 odsto) glasova, da bi 2020. dobacili do 45.950 (1,43 posto) glasova. Nisu se proslavili ni na beogradskim izborima 2018, kada su osvojili 5.301, odnosno 0,65 procenata glasova. Ove godine, međutim, predsednička kandidatkinja Zavetnika samouvereno tvrdi da su joj brojne ankete pokazale da ima šanse da uđe u drugi izborni krug. Kaže i da je njena prednost u odnosu na kandidata Ujedinjenih za pobedu Srbije Zdravka Ponoša u tome što u „drugom izbornom krugu može da motiviše sve patriotske i državotvorne snage, ali i glasove onih koji do sada nisu izlazili na izbore, jer su u bivšoj i aktuelnoj vlasti videli dve strane iste medalje“. Ne brine je ni veliki broj političkih konkurenata na desnici - kaže da Zavetnike od drugih odvaja „doslednost i autentičnost“. I nikako ih ne bi opisala kao ekstremiste, već kao „suverenističku savremenu stranku, koja baštini oprobane vrednosti“, „ne robuje ideološkim stereotipima“ i zastupa stavove većinske Srbije. Ocena o ekstremizmu Zavetnika, inače, stvarana je godinama, zahvaljujući njihovom redovnom ometanju održavanja festivala Mirdita, dobar dan, koji beogradskoj publici predstavlja prištinsku kulturnu scenu, ali i akcijama kakve su bile lepljenja plakata „strani agenti“ na prostorije Kuće ljudskih prava, Žena u crnom, Centra za kulturnu dekontaminaciju i Ne davimo Beograd. Zavetnici i njihova predsednica zalažu se za jačanje odnosa sa Evroazijskim ekonomskim savezom, produbljivanje odnosa sa Rusijom i Kinom i „nacionalno odgovornu politiku“. Kažu da nikad neće priznati Kosovo i ukidanje Republike Srpske, kao i da „ne smemo dozvoliti povratak prozapadne i evroatlantske opcije“. Borba protiv istopolnih zajednica za njih „nije izgubljena“, ali nije ni diskriminativna: „Mi nismo osporili bilo čija prava, ali smo stali u odbranu porodičnih vrednosti“, kaže Đurđević Stamenkovski. Predsednička kandidatkinja Zavetnika završila je Fakultet političkih nauka i nema radnog iskustva izvan politike, ali ima dovoljno političkog treninga da s lakoćom ulazi u debate i odgovara na neprijatne navode. Recimo, na tvrdnje Nemanje Šarovića, nekadašnjeg radikala, danas lidera pokreta LJubav, vera, nada, koji je, uz odgovarajuće papire, doveo u sumnju finansijsko poslovanje Zavetnika. Najatraktivnija, ali ne i jedina Šarovićeva tvrdnja odnosila se na navodno plaćanje frizerskih usluga za Milicu Đurđević u iznosu od 580.000 dinara, na šta je ona odgovorila pokazivanjem fakture u kojoj se navodi da je taj iznos uplaćen za potrebe ishrane čuvara kutija i članova biračkih odbora. Frizerske usluge, kaže, dobija besplatno širom Srbije. Milica Đurđević Stamenkovski ćerka je nedavno preminulog ratnog reportera Rajka Đurđevića i saradnika Vojislava Šešelja. Funkciju predsednice Zavetnika preuzela je od supruga Stefana Stamenkovskog, za koga mediji tvrde da je „poslednji čovek iz Srbije koji je razgovarao sa Mirom Marković“, suprugom bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.Miloš Jovanović Za kralja, ćirilicu i obavezan vojni rok Posle neuspešne Metle, Jovanović se ipak NADA da će doprineti povratku tradicionalnih vrednosti, saradnji sa EU, ali bez integracije, i reintegraciji Kosova u ustavno-pravni poredak Srbije Jedan od dvojice kandidata koji se bore za predsedničku funkciju, kako bi doprineli njenom ukidanju i povratku monarhije u Srbiju, Miloš Jovanović (1976), osim podrške dela POKS-a, oslanja se u i na adut u vidu pesnika Matije Bećkovića, člana Krunskog saveta, koji je monarhističku ideju ovako obrazložio: „Kralj nije vlast, on samo vlastima oduzima ono što im ne pripada, a Srbi su oduvek bili kraljevski narod. Svima je poznato da Srbi nisu ukinuli kraljevinu, nego je kraljevina ukinuta Srbima“. Koalicija NADA, koju čine DSS, deo POKS-a i 25 udruženja građana, zalaže se i za reintegraciju Kosova u puni ustavno-pravni poredak Srbije „jer ništa drugo ne može biti opcija“, a na vrhu liste njihovih ciljeva je i povratak na tradicionalni sistem vrednosti i odupiranje onom „koji nam se nameće globalizmom“. Jovanović je, inače, francuski đak – diplomirao je, magistrirao i doktorirao na čuvenoj pariskoj Sorboni - ali ne misli da bi za Srbiju bio dobar ulazak u EU, koji bi mladim ljudima olakšao pohađanje prestižnih škola kakva je njemu bila dostupna čak i tokom užasa devedesetih. Zalaže se samo za „najbližu moguću saradnju sa EU“, ali ne i za ulazak u Uniju, jer, kako kaže, Srbija članica „očigledno ne može da bude“. Povodom rata u Ukrajini, kaže da „što se tiče koalicije NADA, nikakva osuda Rusije ne dolazi u obzir“. Taj rat, kaže, pokazao je koliko je važno da Srbija ima svoju privredu, pa će, „kao predsednik države uložiti sav svoj autoritet u jačanje domaće privrede kroz drugačiju raspodelu subvencija, čime će mnogo više novca biti dodeljivano domaćim privrednicima“. Najavljuje i obračun sa partitokratijom i „ozbiljnu strategiju reindustrijalizacije zemlje u kojoj će posebnu ulogu igrati namenska industrija, jer je ona uvek zamajac tehnološkog razvoja“. Zalaže se i za povratak obaveznog vojnog roka. Smatra da „nije zdravo što je Beograd centar svega“, već je potreban ravnomeran regionalni razvoj. Obećava osnivanje ministarstva za povratak i dijasporu, otvaranje visoke škole državne uprave i oduzimanje prava strancima da „pišu udžbenike našoj deci“. Kaže da je potrebno da „posvetimo svu pažnju da zaštitimo ćirilicu“, kao i da „treba pojačati ulogu Srpske pravoslavne crkve u ustavno-pravnom poretku Srbije“. Najavljuje i ograničavanje rijaliti programa na televiziji, a u svojim nastupima redovno poziva na poštovanje starijih. Jovanović kaže da mu se „čini nemoguća saradnja sa Srpskom naprednom strankom“ i svestan je da ulazak u drugi krug predsedničkih izbora neće biti lak, ali veruje da neće biti nemoguć. Poslednji izborni rezultat koji je zabeležio, međutim, ne ide u prilog tom stavu: na parlamentarnim izborima 2020. nastupio je u okviru koalicije Metla, u kojoj je, uz njegov DSS, bilo još nekoliko manjih organizacija, ali je čak i smanjeni cenzus ostao nedostižan – osvojili su 2,24 odsto glasova. Na beogradskim izborima 2018. bio je kandidat za gradonačelnika, a listu koju je predvodio podržalo je 1,12 odsto od izašlih na birališta. Jovanović je docent na Katedri za međunarodno pravo i međunarodne odnose na Pravnom fakultetu u Beogradu. Radio je i na Institutu za međunarodnu politiku i privredu, a 2007. je postao savetnik ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića za međunarodnopravna pitanja i član srpske delegacije u pregovaračkom procesu o Kosovu vođenom pod okriljem međunarodne posredničke trojke. Februara 2008. imenovan je za koordinatora pravnog tima Vlade i ostaje na toj funkciji do izbora vlade Ivice Dačića, 2012. Kao potpredsednik DSS-a bio je narodni poslanik od 2012. do 2013, a zbog nezadovoljstva odnosom prema Kosovu najpre je vratio poslanički mandat, a potom podneo ostavku na sve stranačke funkcije. Za predsednika DSS-a izabran je u maju 2017.Boško Obradović Za kralja i zdravu naciju Kandidat Patriotskog bloka zastupa „prave vrednosti“, koje definiše u tri tačke: „Pod jedan – verujem u Boga i srpstvo. Pod dva – Ravna gora pobediti mora. Pod tri – S verom u Boga, za kralja i otadžbinu“ Kandidat Patriotskog bloka za obnovu Kraljevine Srbije Boško Obradović (1976) obećao je da će koalicija koju predstavlja i on lično zastupati „prave vrednosti“, koje definiše u tri tačke: „Pod jedan – verujem u Boga i srpstvo. Pod dva – Ravna gora pobediti mora. Pod tri – S verom u Boga, za kralja i otadžbinu“. Devet dana pred izbore, Patriotski blok promovisao je i pojačanje u vidu jednog od najistaknutijih promotera teorija zavera pokupljenih po bespućima interneta, doktora Branimira Nestorovića, osnivača pokreta Vitezovi reda zmaja. Svi oni zajedno – Obradovićeve Dveri, deo Pokreta obnove Kraljevine Srbije koji predvodi Žika Gojković i lekar za koga su u prvim mesecima pandemije gotovo svakodnevno bili rezervisani udarni termini provladinih televizija – boriće se pod sloganom „srcem za zdravu naciju“. Osim za povratak monarhije i preseljenje prestonice u Kragujevac, zalagaće se da u Srbiji „porodica bude na prvom mestu“, kao i domaća privreda, domaća poljoprivreda i domaći seljaci. „Sve što je strano, ide u drugi plan“, obećao je Obradović, koji kaže da neće odustati ni od borbe za očuvanje Kosova u sastavu Srbije i zalaganja za vojnu neutralnost zemlje. Uvođenje sankcija Rusiji za Patriotski blok je neprihvatljivo. Obradović obećava i da će ispraviti sve „nepravde koje su se nagomilale od 1944. godine“ – od vraćanja oduzete imovine privatnim vlasnicima, preko „otkopavanja masovnih grobnica žrtava komunističkog režima koje nisu otkrivene, do otkrivanja groba generala Dragoljuba Mihailovića, kao i podizanja njegovog spomenika u Beogradu“. Tvrdi da predstavlja „treći put“ i ocenjuje da se „korumpirani i nakaradni politički i pravosudni sistem nije menjao najmanje 30 godina“. U martu 2022, Obradović ima da saopšti i ovo: „Kao antikomunisti, mi kažemo da se sistem nije menjao od 1945. do danas.“ On lično je, doduše, pokušavao da ga promeni na razne načine: dok je studirao srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, sa još dvoje kolega 1999. pokrenuo je glasilo Dveri srpske, a istovremeno je pisao za ljotićevski časopis Nova iskra. Sa istomišljenicima je 2003. formirao udruženje građana Srpski sabor Dveri. Nekoliko godina kasnije u javnost se probijao i prekidanjem tribina Peščanika. Od 2012. bio je šef odborničke grupe Dveri u rodnom Čačku. U Skupštinu Srbije pokušava da uđe 2014, kao nosilac liste, ali neuspešno (3,58 posto glasova tada je bilo ispod cenzusa). Nakon ponovljenih izbora na 15 biračkih mesta 2016, tadašnja koalicija Dveri i Demokratske stranke Srbije ušla je u parlament, a Obradović je dobio priliku za brojne skupštinske bravure, od kojih se verovatno najviše pamti unošenje „kamena sa Kosova“ 2017. godine. U burnom periodu do izbora 2020. koje je, u okviru koalicije Savez za Srbiju, bojkotovao, pažnju javnosti je skretao upadom u RTS u vreme protesta Jedan od pet miliona, marta 2019, i desetodnevnim štrajkom glađu na stepenicama parlamenta, u maju 2020. Saradnja sa proevropskim strankama u SZS verovatno nije bila po ukusu simpatizera Dveri, pa je, posle raspada Saveza, Obradović pojačao desničarsku retoriku u celom poznatom spektru. Učestvovao je i u pregovorima o izbornim uslovima bez prisustva evroposlanika, ali se, na kraju, pokazalo da nije zadovoljan rezultatima, pa je, sa stranačkim kolegama, napustio privremena tela za unapređenje izbornog procesa. Iako postoji još jedan predsednički kandidat (Miloš Jovanović) koji se, kao i on, zalaže za povratak monarhije, što ga čini direktnim konkurentom, na predizborni duel pozvao je – Zdravka Ponoša. Kad već Vučić ne pristaje na sučeljavanja. Ima šest godina radnog staža na poziciji bibliotekara u Čačku, sada je stalno zaposlen u izdavačkoj kući Catena mundi, a prošle godine je stigao da odbrani master rad na Fakultetu političkih nauka. Vera Didanović Dragana Pejović