Srpske mine na ukrajinskom frontu

Ukrajinska vojska ovih dana u borbi sa ruskim snagama koristi minobacačke mine, koje su u valjevskom Krušiku proizvedene 2018, što se jasno može videti na videu koji je postavljen 13. marta i na zvanični Jutjub kanal Televizije Ministarstva odbrane Ukrajine (Ukrainian military TV). To istovremeno znači da predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre dve i po godine nije govorio istinu o izvozu naoružanja i vojne opreme iz ovdašnjih fabrika namenske industrije, koje je, preko Poljske, isporučeno kupcima iz Ukrajine. Vučić je tada, u novembru 2019, komentarišući otkriće da su minobacačke mine kalibra 60 milimetara iz Krušika prodavane Ukrajini, tvrdio da je u pitanju bila samo jedna isporuka, da je na zahtev inostranog kupca za 30.000 komada, ugovoren izvoz 23.500 mina, koje su proizvedene u Krušiku, za 1.833.000 dolara i da one nisu direktno prodate Ukrajini, već poljskoj firmi Natan. „Sve je obavljeno u skladu sa zakonom, ali su i pored toga bezbednosne službe obavestile ruske kolege o mogućem reeksportu za Ukrajinu“, izjavio je Vučić 23. novembra 2019. NIN otkriva da predsednik tada nije govorio istinu, jer postoje dokumenta da je aprila 2016. izvezeno ukupno 30.000 minobacačkih mina Krušika, a postoje dokazi i o izvozu mina iz valjevske fabrike, takođe za Ukrajinu, i dve godine kasnije, 2018. Dakle, nije bila samo jedna, već najmanje dve isporuke, a druga iz 2018. se izgleda odnosi na 23.500 mina, koje je spominjao Vučić, ali i jedan komandant proruskih snaga u Donjecku. Naime 23. novembra 2018. na konferenciji za medije zamenik načelnika „Odeljenja Narodne milicije Donjecke Narodne Republike“ Eduard Basurin je rekao da je „prema operativnim podacima 15. novembra poljska kompanija Natan isporučila 23.500 mina M73 za minobacače 60 milimetara na adresu ukrajinske državne kompanije Ukrinmaš“. Vučić je izgleda, odgovarajući na otkriveni izvoz mina proizvedenih 2016, izneo podatke o izvozu realizovanom - dve godine kasnije. Poljska kompanija Natan, koju pominje i Basurin, prema objavljenim dokumentima i dostupnim informacijama, bila je kupac Krušikovih mina i 2018. i 2016. U nedelju, 13. marta ove godine, Ministarstvo odbrane Ukrajine objavilo je video u trajanju od četiri minuta i 34 sekundi pod nazivom Bitka za Kijev. Mosčun, na kome se vidi kako vojnici Snaga za specijalne operacije Ukrajine ispaljuju veliki broj minobacačkih mina na položaje koje drže ruski vojnici na obodu sela Mosčun, u blizini Kijeva. U nekoliko kadrova jasno se može videti da minobacačke mine kalibra 60 milimetara nose oznaku KV lot 05/2018. NIN ekskluzivno otkriva da je upravo to oznaka za mine proizvedene u valjevskom Krušiku tokom 2018. (KV je oznaka za Krušik Valjevo), dakle dve godine nakon što su, kako je predsednik Srbije doskora tvrdio, poslednje mine iz ove valjevske fabrike isporučene kupcima iz Ukrajine (ceo film dostupan je na Jutjubu https://www.youtube.com/watch?v=NdZVNU93Bvs). S druge strane, da se u ovom ratu još koriste i Krušikove mine iz 2016. dokumentovano je fotografijama RIA Novosti od 4. marta 2022. Na tim fotografijama je naoružanje koje je zaplenila ruska armija, a koje su koristile Snage za specijalne operacije Ukrajine u sukobu kod lučkog grada Berdjanska, koji je oko 75 kilometara udaljen od Marijupolja. Deo tog plena bila je i mina iz serije 03/2016, proizvedena u Krušiku 2016. Krenimo redom. Domaća javnost je prvi put mogla da sazna da ukrajinska vojska koristi oružje proizvedeno u Srbiji protiv proruskih snaga u istočnoj Ukrajini kada je bugarski portal Armsvoč, 21. novembra 2019. objavio dokaze - fotografije pronađenih delova eksplodiranih mina i jedne neeksplodirane minobacačke mine 60 milimetara sa oznakom KV lot 02/2016, što je oznaka mina proizvedenih u valjevskom Krušiku. Dva dana kasnije, na svom tviter-nalogu, potpredsednica SSP-a Marinika Tepić postavila je nekoliko dokumenata, koji su razotkrili još neke detalje o učesnicima izvoza mina, koje su preko Poljske završile u Ukrajini. Prema tada objavljenim dokumentima, Krušik je prodao 30.000 mina kalibra 60 milimetara Tehnoremontu iz Temerina, koji ih je prodao kompaniji Natan iz Varšave, a ova ih zatim isporučila kupcu iz Ukrajine. Naručilac posla je kiparska firma Petralink, iza koje stoje ukrajinski državljanin Vladomir Petenko, sin ukrajinskog general-majora istog imena i prezimena. Dokumentovano je, takođe, da je ukrajinski državljanin Vitalij Dementijev, saradnik Petenka juniora, bio u Krušiku 2. novembra 2015. Kao krajnji korisnik u dokumentu o izvozu je navedena poljska firma Natan, a ne ukrajinska, kod koje su mine zaista i završile. Iz Krušika 1. aprila 2016. put Poljske krenula su četiri šlepera sa ukupno 30.000 razornih minobacačkih mina 60 milimetara M73, i to 14.988 komada iz prve serije sa oznakom KV lot 02/2016 i još 15.012 mina iz druge serije KV lot 03/2016. Na konferenciji za medije u Luganskom informativnom centru 7. aprila 2016. predstavnik proruske „Narodne milicije“, major Andrej Maročko saopštio je da je „Ukrajina dobila minobacačke mine od Poljske za nastavak vojne operacije u Donbasu“ i da su „5. aprila 2016. na teritoriju Ukrajine isporučene mine za minobacače M73 kalibra 60 milimetara iz Poljske“. Još jedna potvrda da su mine iz Valjeva isporučene Ukrajini 5. aprila 2016. može se videti i danas na specijalizovanoj onlajn platformi 52WMB. Ova platforma sadrži bazu uvoznih i izvoznih poslova za 32 države, među kojima je i Ukrajina. Poljska firma Natan ima evidentiranih devet isporuka kupcima u Ukrajini. Među njima su i četiri isporuke od 5. aprila 2016, u kojima je jasno naznačeno šta je predmet isporuke, ko je kupac u Ukrajini, koja je količina i masa isporučene pošiljke, kao i njena ukupna i jedinična cena. Za sve četiri isporuke kao predmet isporuke navodi se: „Minobacačka mina kalibra 60 mm M73. Proizvodi se dostavljaju za upotrebu u svrhe odbrane tokom ATO“ (ATO je skraćenica za antiterorističku odbranu koju sprovode ukrajinske odbrambene snage na istoku zemlje). Kupac ovih mina je državna ukrajinska kompanija Ukrinmaš, iz Kijeva. Svaka od ove četiri isporuke ima navedenu količinu mina za svaku isporuku posebno, pa se jasno vidi da je u prvoj turi isporučeno 6.960 mina, u drugoj 6.912, u trećoj 7.920 i u četvrtoj 8.208, sve zajedno 30.000 mina. Na portalu se navodi i cena od 82,59 dolara, po kojoj je poljski Natan svaku minu iz Krušika prodao ukrajinskoj kompaniji Ukrinmaš. To izaziva sumnju da je Krušik u ovoj transakciji oštećen, kao što je bio i u brojnim drugim koruptivnim transakcijama sa povlašćenim privatnim trgovcima bliskim vlastima, koje je otkrio uzbunjivač Aleksandar Obradović. Tehnoremont je, naime, iste mine, koje je Natan prodao Ukrajincima, od fabrike Krušik kupio po ceni od 45,20 dolara za komad. Razlika za 30.000 mina između početne cene koja je plaćena Krušiku i konačne, koju su platili Ukrajinci, iznosi čak 1.121.700 dolara, jer je Tehnoremont mine Krušiku platio 1.356.000, Ukrajinci su ih Poljacima na kraju platili 2.477.700 dolara. Može se, dakle, zaključiti da je u ovoj transakciji valjevska fabrika ostala „kraća“ za više od milion dolara. Nakon što su 8. novembra 2019. proruske snage u Donjecku na konferenciji za medije pokazale neeksplodiranu minu serije 02/2016 iz Krušika, i nakon što je 21. novembra tu fotografiju u okviru svog istraživanja objavio portal Armsvoč, reagovala je i vlast u Srbiji. Najglasniji u pokušajima demantija bio je predsednik Vučić. Prvo je o tome pričao 21. novembra, posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, 23. novembra i na Regionalnom forumu mladih u Novom Sadu, a dan kasnije i na televiziji Hepi. Optužio je opoziciju da iznosi neistine i da želi „od Rusije da napravi neprijatelja“. Rekao je da je „Srbija uradila sve po zakonu na najbolji način, ništa nismo tamo izvezli“ i dodao da su bezbednosne službe Srbije obavestile nadležne u Rusiji o mogućem reeksportu za Ukrajinu. „Tražili su toliko minobacačkih mina kalibra 60 mm, u ukupnoj količini od 30.000 komada. Kažu za Natan, ulica Mlinarska 7, Varšava, Poljska, zaključili smo posao za izvoz 23.500 mina, ukupna vrednost robe je 1.833.000 (dolara)“, rekao je Vučić. Predsednik je tada naveo i neistinu da majka uzbunjivača Aleksandra Obradovića radi u firmi Tehnoremont, koja je bila posrednik između Krušika i poljskog Natana. Prećutao je, međutim, da je kao predstavnik Tehnoremonta, sa predstavnicima poljske kompanije Natan u Krušik 27. novembra 2015. dolazio Miodrag Pušica, visoki funkcioner SNS-a, o čemu postoji i pisana dokumentacija. Promet naoružanja i vojne opreme u Srbiji uređen je Zakonom o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme. Po tom zakonu, državni organi morali bi strogo da kontrolišu da promet oružja bude transparentan. Uz to, propisano je da prodavac mora pribaviti izvoznu dozvolu koja se odobrava, ili ne, u zavisnosti od stava Ministarstva spoljnih poslova (čiji stav je najbitniji u odlučivanju), Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i BIA. Svaka institucija, na osnovu svojih ingerencija, razmatra, između ostalog, kako se navodi u zakonu, da li bi „izdavanje dozvole za izvoz naštetilo spoljnopolitičkim i ekonomskim interesima zemlje“. Tek na osnovu mišljenja ovih institucija, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija izdaje konačnu dozvolu. Prilikom podnošenja zahteva za dobijanje izvozne dozvole, inostrani kupac mora dostaviti prodavcu sertifikat krajnjeg korisnika (EUC), koji predstavlja potvrdu nadležnog organa zemlje krajnjeg korisnika o krajnjoj nameni robe. Drugim rečima, naoružanje i vojna oprema ne smeju biti isporučeni na drugu destinaciju bez znanja i odobrenja države iz koje je prodavac. Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija zaduženo je za kompletnu evidenciju svih izvoznih poslova, uključujući podatke o količinama, ukupnim vrednostima ugovora i krajnjim destinacijama. Međutim iz ovog ministarstva, koje vodi Tatjana Matić, nedavno je za Radio Slobodna Evropa odgovoreno: „Uvidom u bazu podataka, kao i prema podacima koji su nam dostupni, utvrđeno je sledeće - u periodu od 2014. do 2021. godine nije bilo izvoza naoružanja i vojne opreme u Ukrajinu.“ Da su srpske nadležne institucije zaista želele da spreče izvoz oružja u Ukrajinu, kako je Vučić tvrdio, sumnju je već trebalo da izazove poseta ukrajinskog državljanina Krušiku 2015. A izjave predstavnika proruske „Narodne milicije“ Luganska i Donbasa o izvozu mina 2016. i 2018. trebalo je da im izazovu još veću sumnju. Teško je verovati da nadležnima u Srbiji nisu bile dostupne informacije do kojih je došao specijalizovani portal 52WMB. Ne samo da je Vučić pokušao da obmane srpsku javnost o ukupnom izvozu oružja u Ukrajinu, nego postoje sumnje i da je taj posao bio koruptivan. Jasni su dokazi o najmanje dve isporuke mina iz Krušika 2016. i 2018, koje su završile u Ukrajini. Po do sada raspoloživim dokumentima 2016. izvezeno je 30.000 mina, a u 2018, ako se ukrste izjave Vučića i predstavnika proruskih snaga u istočnoj Ukrajini, najmanje 23.500 mina. Ukupno je, dakle, u Ukrajinu samo iz Krušika stiglo bar 53.500 mina. Domaću javnost, ali i zvaničnu Moskvu, vlast u Srbiji na čelu sa predsednikom Vučićem dugo je obmanjivala da je poslednja tura mina iz Krušika Ukrajini, preko Poljske, isporučena pre šest godina. Postoje, međutim, neoborivi dokazi da su trgovci i nakon toga nalazili puteve da srpske mine završe na rusko-ukrajinskom frontu. Očito je da nadležni organi uopšte nisu vodili računa da bi izdavanje dozvole za izvoz nekim trgovcima oružjem moglo da našteti spoljnopolitičkim i ekonomskim interesima zemlje, pa sad ostaje samo da se vidi da li će i koliko sve to da košta građane Srbije. Vuk. Z. Cvijić