Vučić, navika, panika

Preti ekonomski smak sveta – cena gasa viša od 3.800 evra, barel nafte 139 dolara, pšenica za dan poskupela 48 odsto, na više od 500 dolara za tonu, akcije najvećih firmi za dan pale 20-25 odsto. Ovako je 8. marta izgledala naslovna strana Informera, na kojoj je ponuđen i „sedativ“: „Predsednik Aleksandar Vučić umiruje građane: U Srbiji nemamo razloga za paniku, imamo i hrane i goriva, dinar je stabilan.“ I Alo na naslovnoj prenosi predsednikove reči: „Vučić najavio zabranu izvoza pšenice – Moramo da čuvamo hleb za naš narod, ovo nije viđeno od Drugog svetskog rata, preživećemo, samo da ne bude gore“. Kurir im tercira, takođe na naslovnoj: „Vučić - Moramo da donesemo odluku o zabrani izvoza pšenice“. Objektiv ide korak dalje i na naslovnoj objavljuje „Glas naroda: Verujemo Vučiću, ne plašimo se nestašica“. Već sutradan, u 11 najvećih trgovinskih lanaca koji posluju u Srbiji, prodaja brašna povećana je za 46,7 odsto, testenine za 38,3 procenta, dok je ulja prodato za trećinu više nego prethodnog dana… Građani su preko noći shvatili da nemaju čime da se zasole, pa je i prodaja soli povećana 28,4 odsto. Istog dana prodato je i za 22,3 odsto više ribljih konzervi, a tražnja za njima bi sigurno bila mnogo veća da samo dva dana ranije, takođe posle jednog od Vučićevih obraćanja naciji, građani već nisu napravili solidne zalihe, jer su već kupili 54,9 odsto pakovanja sardina više nego što ih uobičajeno kupuju. Naravno, kad su već prošetali do prodavnica, građani su, onako usput, kupili 21,7 odsto više pakovanja konzervirane hrane. Uzgred je tog dana, kao i uvek kada panika uhvati maha, za 22,1 odsto povećana i prodaja kućne hemije. Iz internog istraživanja prometa 11 odabranih artikala (brašno, ulje, so, šećer, trajno mleko, sveže i pakovano meso, testenine, riblje konzerve, konzervirana hrana i kućna hemija) između 7. i 22. marta, u 11 najvećih trgovinskih lanaca, u koje je NIN imao uvid, jasno se vidi da je tog 9. marta, dan nakon dramatičnog obraćanja predsednika Srbije, dramatično skočila i tražnja za svih 11 proizvoda. Najmanje je povećana prodaja dugotrajnog mleka, za 13,7 odsto, a najviše brašna, za čak 46,7 procenata. Predsednikove reči da Srbija ima dovoljno hrane, za koje je vlast očito verovala da će delovati umirujuće na građane, poput svojevrsnog bensedina, zapravo su samo podgrejale nervozu i izazvale paničnu navalu na prodavnice. Frka se nije stišala ni dan kasnije, pa je i 10. marta nastavila da raste jagma za svih 11 posmatranih proizvoda. Konkretno, tog dana je prodaja soli povećana za skoro 50 odsto, šećera 39, ulja 38 odsto, brašna 34 odsto… Deluje apsurdno, ali građani, od kojih su mnogi preživeli najgore međunarodne sankcije, bombardovanje NATO-a i hiperinflaciju, koja je samo od 20. decembra 1993. do 20. januara 1994. iznosila 312 miliona posto na mesečnom nivou, navalili su u prodavnice da bi izbegli poskupljenja i preduhitrili eventualne nestašice osnovnih životnih namirnica. Poenta je, međutim, što je navala na rafove krenula tek nakon što je vlast pokušala da ih uveri da je sve pod kontrolom i da nema nikakvih razloga za brigu. „Molim vas, poštovani građani Srbije, nemojte da nasedate na trikove, provokacije i besmislice koje govore da nemamo dovoljno nafte, naftnih derivata, da proveravate skloništa, da neće biti dovoljno hrane... Biće dovoljno hrane, dovoljno benzina i svega što nam je potrebno u budućnosti, jer odgovorna i ozbiljna srpska država se za to postarala“, poručio je predsednik Vučić u petak 4. marta i zamolio građane da se ponašaju „normalno, kao i svakog drugog dana“. Sa ove vremenske distance bio je to pucanj startera sprinterima na 100 metara. Već prvog narednog radnog dana, 7. marta, prodaja šećera povećana je devet odsto, testenina 12, konzervirane hrane 20, soli 26, brašna 28, ulja 42, a ribljih konzervi za rekordnih 54,9 procenata. Pitanje je da li bi se građani uopšte setili ribljih konzervi da Vučić, samo dan nakon ruske invazije na Ukrajinu, nije na sva zvona objavio da je država nabavila i „32 miliona komada sardina“. Gužva na kasama poprimila je uobičajene razmere tek posle sedam dana. U međuvremenu Vučiću naklonjeni tabloidi su pisali o navali na hleb iz konzervi u Austriji, dramatičnom rastu cena i nestašicama u Nemačkoj, poskupljenju testenina u Italiji, rekordnoj inflaciji u Velikoj Britaniji u poslednjih 30 godina od 6,2 odsto - o Srbiji nisu pisali, jer su cene „stabilne“ i samo su 8,8 odsto veće nego pre 12 meseci… Ni predsednik se tih dana nije prečesto hvalio da je obezbedio „svega za narednih šest meseci“, i panika je počela da jenjava, pa je 11. marta prodaja testenina pala šest odsto, trajnog mleka sedam, brašna devet, soli 14, šećera 17 odsto… Potom su usledili dani vikenda, pa je i manji broj prodajnih mesta doprineo da u nedelju 13. marta prodaja padne u rasponu od 9,4 (ulje) do 33 odsto (šećer). Taj trend nastavljen je i u ponedeljak, kada je pala prodaja osam od 11 posmatranih artikala. Primirje na trgovinskom frontu je, međutim, kratko trajalo. Tog dana Informer na naslovnoj piše: „U Bugarskoj litar zejtina 4,7 evra i nema ga u prodavnicama“, Kurir prenosi reči predsednika – „Vučić: Građani da ne brinu, biće brašna i pšenice i za nas i za komšije“, Alo poručuje: „Srbija neće biti gladna – na vreme obezbeđene dovoljne količine pšenice, kukuruza, soli, šećera; bez poskupljenja osnovnih životnih namirnica i struje“, dok Objektiv upozorava i u isto vreme ohrabruje: „Svetska ekonomija na kolenima zbog rata u Ukrajini: Sa Vučićem na čelu Srbija pobeđuje krizu“, citirajući šefa države: „Spremamo se da izdržimo duže nego bilo ko drugi“. Već sutradan, ponovo je skočio promet osam artikala, a u sredu, 16. marta najviše se tražila so (prodaja skočila 10 odsto), brašno (12 odsto) i ulje (27 procenata). Poslednja ofanziva na rafove u posmatranom periodu trajala je dva dana - 21. marta povećana je prodaja svih proizvoda, osim soli i svežeg mesa. Tog dana najtraženije su bile riblje konzerve i konzerve ostale hrane, čija je prodaja povećana za 31,6 i 22 odsto, dok su dan kasnije na meti kupaca pre svega bili brašno, so i ulje, sa rastom prometa od 15 do 22 odsto. Inače, baš za utorak, 22. marta, Vučić je zakazao hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, na kojoj je trebalo da se raspravlja i o snabdevanju energentima i osnovnim životnim namirnicama. Nekim kupcima je to očito bilo dovoljno da tog dana u korpu stave neku konzervu, kilogram brašna ili litar ulja više od uobičajenog dnevnog pazara. Za zlu ne trebalo. Za razliku od predstavnika vlasti koje za izazivanje haosa na tržištu optužuju opoziciju i „opozicione“ medije, istraživanje Demostata, obavljeno između 9. i 17. marta, pokazalo je da 30 odsto od 1.233 anketiranih punoletnih građana Srbije ne znaju ili ne žele da odgovore na pitanje ko najviše širi paniku o mogućim nestašicama hrane i goriva u Srbiji. Od onih koji su se izjasnili, najviše njih, 27 odsto, smatra da kupoholičarsku nervozu najviše šire upravo čelni ljudi iz vrha vlasti. Indikativno je, međutim, što skoro svaki peti ispitanik (19 odsto) kao najodgovornije za širenje panike navodi medije „naklonjene opoziciji“, za 13 odsto najveći krivci su lideri opozicije, a tek svaki deveti (11 odsto) za to odgovornim smatra medije naklonjene vlastima. Ovakvi rezultati tim su čudniji ako se ima u vidu da je u istom istraživanju samo četiri odsto ispitanika reklo da mediji utiču na njihovo izborno opredeljenje. Uz to, petina je rekla da mediji „donekle utiču“ na to za koga će glasati, dok tri od četiri ispitanika (76 odsto) tvrde da mediji ne utiču na njihovo izborno opredeljenje. Ispada, dakle, da mediji ne mogu da utiču na to kako će se građani ponašati na biračkom mestu, ali i te kako utiču na to da li će pojuriti u prodavnice po osnovne životne namirnice. Osim što je smatraju najvećim krivcem za izazivanje panike, vlasti u prilog ne ide ni podatak da svaki drugi ispitanik (51 odsto) smatra da je trenutno njihova ekonomska situacija manje-više ista kao i pre godinu dana. Uz to, svaki treći ispitanik tvrdi da sada živi lošije, a upola manje (samo 16 odsto) njih smatra da danas žive dosta bolje nego pre 12 meseci. Konačno, 42 odsto anketiranih se nada da će se uskoro njihova ekonomska situacija popraviti, dok ih se 47 odsto plaši da će se pogoršati. Možda zato i kupuju dok još mogu. Pojačanoj kupovini osnovnih životnih namirnica svakako je, uz neodgovorne izjave zvaničnika, doprinelo i to što se radi o proizvodima čije je cene Vlada Srbije zamrzla na nivou od 15. novembra 2021. Prvu uredbu o zamrzavanju cena brašna, ulja, šećera, dugotrajnog mleka i svežeg svinjskog mesa, vlada premijerke Ane Brnabić usvojila je početkom decembra prošle godine i prvobitno je oročila na 60 dana, ali je 1. februara njeno važenje produženo za još 90 dana, do kraja aprila, jer se građanima svakako ne bi svidelo da ih pre odlaska na birališta na rafovima prodavnica sačekaju novi cenovnici. Tim pre što je hrana u Srbiji za godinu dana, prema zvaničnim podacima, poskupela za 15,6 odsto – mleko i šećer više od devet, hleb (i žitarice) 12, meso 16, ulje (i masti) za 21,5 odsto - uprkos tome što se njihove cene nisu menjale više od četiri meseca. Otuda i pojačana kupovina proizvoda čije će cene još neko vreme biti na ledu može da se tretira i kao ekonomski racionalna, koliko god ljudi bili svesni da ne mogu kupiti sve što im treba po starim cenama i da će uskoro za sve to morati da plaćaju više nego danas. Bez obzira na to kako će se završiti ova priča, činjenica je da bi svi direktori marketinga 11 najvećih trgovinskih lanaca zajedno teško osmislili akciju koja bi promet u njihovim prodavnicama povećala za 10, a kamoli za 30, 40 ili 50 odsto. Valjda je i njima sada jasno ko je najveći genije za marketing u Srbiji. I pride ga ne plaćaju oni koji robu prodaju, već oni koji je panično kupuju, iako Srbija proizvodi bar dva puta više brašna, ulja i šećera nego što može da potroši. Milan ĆulibrkVoja Žanetić: Deset poslednjih rečenica o zalihama Vrhovni prorok i Spasilačke Narodne Strukture 1. Javilo se uredništvo NIN-a i tražilo „jedno deset rečenica“ komentara o tome da na tržištu nastaje panika kada predsednik Srbije javno izjavi kako ima dovoljno čegagod, pa tog čegagod odmah nestane. 2. Rečeno, učinjeno – ovo je, kao što vidimo, druga rečenica. 3. Da bismo razumeli o čemu se u navedenoj pojavi nestajanja robe sa tržišta radi, najbolje je da se podsetimo pojma survivalizam (iliti preperizam), koji označava društveni pokret koji povezuje ljude koji se aktivno pripremaju za svetsku kataklizmu ili lokalne katastrofe i vanredne situacije: prepersi skupljaju zalihe, grade skloništa, nabavljaju specijalnu odeću i opremu za sve vrste katastrofa - od nuklearnog rata do erupcije vulkana. 4. Tamo gde su katastrofe češća pojava, ovaj egzotični sloj stanovništva koji se za lokalni „sudnji dan“ sprema, može da pređe sa uobičajene društvene margine i postane dominantan. 5. Srbija, dakle, može bez ikakvih problema da promeni svoj državni prefiks u Survivalistička Republika, jer je njeno stanovništvo, u poslednjih nekoliko decenija, svojski i na svojoj koži, naučeno na sve vrste katastrofa – od hiperinflacije i masovne mobilizacije, preko bombardovanja i egzoduza mladih, do poplava i velikih požara. 6. U ovakvu sliku države, u kojoj se preperizam odomaćio do nivoa dominantne ideologije, izvanredno se uklapa i vladajuća klasa, koja neopisivo podseća na nekakvu svetosmakovnu sektu koja skuplja svoje buduće vernike dolazeći im na vrata, sa sve Vrhovnim Prorokom koji predviđa sve vrste katastrofa: od groblja koja će postati tesna za koronom napadnute bake i deke, do gladi koja preti da istrebi ceo svet, na čelu sa nepripremljenim i naivnim Zapadom. 7. Ovdašnji politički subotarizam, čiji su sveti spisi redovna i česta istraživanja između izbornih nedelja, strahove prikupljene u anketama pretvara u tabloidnu medijsku retoriku i kapilarno terensko delovanje, oboje sa banalnim religijskim ciljem – pokazati da je rešenje za sve buduće nedaće vernika u Spasilačkim Narodnim Strukturama, piramidalnoj organizaciji na čijem čelu se nalazi Apsolutni Vladar, vrhovni spasitelj. 8. Naša verzija preperističke religije ima i specifičan „tvist“, ne tako svojstven za ostale verske organizacije ili survivalizam u celini: kada se poglavar „crkve propasti“ pojavi na medijima sa idejom da umiri pastvu uveličanim fotografijama prepunih skladišta u ovoj oazi mira i stabilnosti, ovdašnji vernici pokazuju čvrstinu svoje vere trkom u samoposluge i grabljenjem svega „obećanodovoljnog“ do čega ruka i novčanik mogu dosegnuti, ne bi li se stvorile dovoljne zalihe onoga što je najavljeno da neće nestati. 9. Sem nabavke ulja, brašna, graška i mleka u prahu za slučaj nuklearnog rata (?!), prikupljanje zaliha i priprema za predstojeću katastrofu do te mere su postali rasprostranjeni da počinje da nedostaje čak i rečenica za pisanje komentara o tome. 10. Ova, poslednja rečenica u zalihama ovog teksta, najbolje govori o tome koliko je opisana pojava uzela maha i koliko su nestašice daleko otišle, a sem toga i koliko se precizno može izvršiti narudžba od jednog ovako uglednog nedeljnika.