U potrazi za bezbednom većinom

Pregovori o postizbornim koalicijama koji su u govoru novog i starog predsednika Srbije počeli još u izbornoj noći, porukama koje je odašiljao svojim koalicionim partnerima, najintenzivnije su nastavljeni u opozicionim krugovima u prestonici. Sastanci traju i dok ovaj tekst nastaje, ali realnost je da dve do sada vladajuće stranke već imaju većinu u gradskoj skupštini, ako je takvom žele i da će beogradski dogovor, kao i dosad, biti deo republičkog paketa. Osim, ako se svi koji su osvojili odborničke mandate u Skupštini grada Beograda, ujedine protiv Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije i uspeju u naumu da na ponovljenim izborima na nekoliko biračkih mesta, promene tesnu prednost vladajućih stranaka u svoju korist. Stabilnijoj većini stranaka koje čine vlast i u Beogradu poslednjih osam godina na raspolaganju su trenutno brojne opcije - od toga da, budući da će nastaviti da raspolaže najlepšom šargarepom, savez napravi sa najmanje očekivanim listama, do toga da sa svega nekoliko „preletača“ pojača trenutno izrazito tesnu većinu od svega jednog glasa. Ovako dramatičnog rezultata nije bilo još od 2016. kada je koalicija Demokratske stranke Srbije i Dveri „pogurana“ u Narodnu skupštinu na nekoliko ponovljenih biračkih mesta, glasovima drugog dela opozicije i prelazi cenzus ispod koga je ostala za svega nekoliko glasova. Sličan dogovor opozicija okupljena oko Stranke slobode i pravde, odnosno liste koju je na gradskim izborima predvodio Vladeta Janković, pokušava da izdejstvuje tako što će insistirati na ponavljanju izbora na nekoliko biračkih mesta u Beogradu i nedostajućim glasovima (prema preliminarnim rezultatima 1.800) pogurati koaliciju „Ajmo, ljudi“ Borisa Tadića, odnosno Duška Vujoševića, preko cenzusa od tri odsto. Ista je taktika, ali razlika u odnosu na taj slučaj je, valja reći, suštinska. Dok je pre šest godina cilj akcije bio da još jedan opozicioni blok dobije predstavnike u Narodnoj skupštini, ovde je cilj da se odnos snaga pregrupiše tako da se osvoji vlast. Matematički, zadatak ostaje izazovan čak i za „mašinski mozak“ lidera SSP, čija se nada da bi na lokalnim izborima u Beogradu odziv od 900.000 birača promenio rezultat u korist opozicije, nije ostvarila, jer je na njima uprkos kampanji za izlaznost glasalo 807.873 birača. Gradska izborna komisija saopštila je, u ponedeljak, preliminarne rezultate na osnovu 88,63 procenta obrađenih biračkih mesta, odnosno 1.037 od 1.170. Do kraja ovog izdanja NIN-a nije objavljen kompletan izveštaj GIK-a, ali raspodela mandata koju je ta institucija predstavila u potpunosti se poklapa sa raspodelom koju su na osnovu uzorka objavili CeSID i Crta. Od broja upisanih birača, 1.393.409, za gradsku skupštinu je glasalo 807.873 (važećih listića bilo je 784.094). Lista „Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve“ osvojila je 38,41 posto, odnosno 48 mandata, a SPS sedam posto ili osam mandata. U zbiru ove dve liste imaju 56 odborničkih mandata, odnosno tačno onoliko koliko je neophodno za većinu od ukupno 110 odbornika. Nedovoljna 54 odbornička mesta ostaje opozicionim strankama: „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ 21,2 posto, odnosno 26 mandata, koalicija „Moramo“ 10,75 posto ili 13 mandata, koalicija NADA 6,28 posto, to jest osam mandata, Srpska stranka Zavetnici (sa 3,52) i Dveri - POKS (sa 3,4 posto) po četiri mandata. Neobrađenih oko 11 procenata biračkih mesta ne može da donese neophodan cenzus koaliciji „Ajmo, ljudi“ (2,8 posto osvojenih) da bi raspored mandata bio drugačiji - zbog čega bi najuspešniji poput SNS i verovatno UZPS ostali bez po jednog mandata, ali još uvek može da blago promeni raspodelu koja se računa po Dontovom sistemu najvećeg količnika. Cenzus uz „Ajmo, ljudi“ nisu prešle još Srpska radikalna stranka (1,63 procenta), Nemanja Šarović (0,57 posto), „Suverenisti“ (2,13 posto) i „Ruski manjinski savez“ (0,34 posto glasova). Programski direktor CeSID-a Ivo Čolović objašnjava za NIN da u planove opozicionih stranaka i malu šansu koja postoji da se izborna slika promeni treba ukalkulisati i pitanje motivacije birača da ponovo glasaju, jer su njihovi birači u glavnom gradu mahom entuzijasti i ne vole da im se kuca na vrata, kao i pitanje da li su se nepravilnosti zbog kojih se ponavljaju izbori dogodile na onim biračkim mestima na kojima bi ponavljanje glasanja išlo u korist opozicionom bloku, i druge okolnosti. Politički je stvar manje komplikovana nego matematički. Ne samo zato što jedno odborničko mesto od koga bi uz napor da se obore neki izborni rezultati i građani animiraju da izađu na birališta ponovo zavisila mogućnost da se vlast promeni - nikada nije bio problem za vladajuće stranke. Promena izbornog predviđanja u korist opozicije ujedno bi manjim strankama koje su osvojile odbornička mesta u gradu dalo ili vratilo pregovaračku moć kojoj su se ponadale pre objavljivanja rezultata. Miloš Jovanović, predsednik DSS i predsednički kandidat koalicije NADA, jedan je, uz Milicu Đurđević Stamenkovski i Boška Obradovića, od najtraženijih sagovornika medijima od nedelje uveče. U izbornoj noći Jovanović je bio uveren da će ova koalicija u Beogradu biti „jezičak na vagi“, ali se igra malih brojki završava drugačije. Svejedno, kaže Jovanović za NIN, ko gubi ima pravo da se ljuti, ali posmatrači DSS nisu uočili veće nepravilnosti. „Žao mi je što nismo dobili priliku da značajnije utičemo na kreiranje politike, tim pre što mislim da bi bilo delotvorno da se velika koncentracija moći u rukama vlasti uravnoteži i tim pre što mislim da je Beograd u ovom trenutku bio najpogodnije mesto za to. Ostaćemo aktivna opozicija koja će da kritikuje sve što treba da se kritikuje i mislim da tako možemo mnogo da doprinesemo.“ Aleksandar Jovanović Ćuta zadovoljio se saznanjem da koalicija na vlasti nije dobila 50 posto glasova, a pesimizam ili bolje reći realizam je, dok ovaj broj NIN-a odlazi u štampu, polagano počeo da obuzima i druge predvodnike opozicije. Zavetnici i Dveri intenzivno bruse svoju poziciju u odnosu na oba pola u brojnim izjavama koje daju, ali ako se neka crta mora podvući - ne odbijaju razgovore sa opozicijom i negiraju saradnju sa strankama vlasti. Uprkos najboljem rezultatu i činjenici da će gradsku vlast lako formirati, ma kako optimistično delovalo opozicionom stožeru, uz pomoć vlasti koja je na republičkom nivou izvesna i dominantne pobede na predsedničkim izborima, ni SNS nema razloga za preveliko zadovoljstvo rezultatom u prestonici. On ne samo da je za šest procenata niži u odnosu na republički rezultat i čak za 20 niži u odnosu na procente koje je osvojio Aleksandar Vučić, rezultat SNS je niži i u odnosu na prethodne izbore. U prethodnom sazivu gradske skupštine SNS je imao 64, Šapić 12, a SPS osam odbornika. Još je lista koju je predvodio Dragan Đilas, 2018, osvojila koliko i u nedelju - 26 mandata. U apsolutnim brojevima, međutim, na njima i SNS osvaja oko 60.000 glasova više. Zajedno sa SPS koji na minulim izborima dobija oko šest hiljada glasova više nego pre četiri godine, SNS trenutno ima poverenje 362.000 Beograđana, što je skoro za 50.000 manje od prethodnog rezultata vladajuće koalicije. Sa glasovima SRS, te dve stranke osvojile su oko 375.000, dok je za stranke opozicije glasalo oko 409.000 birača. Demokratska stranka objavila je, na osnovu izveštaja svojih članova novobeogradskih biračkih odbora, da je doskorašnji miljenik Novobeograđana na listi SNS Aleksandar Šapić izgubio od UZPS i „Moramo“ zajedno. Nosilac gradske liste koalicije okupljene oko SNS Aleksandar Šapić nije bio deo tima koji je stajao uz Aleksandra Vučića tokom njegovog obraćanja javnosti 3. aprila uveče. Šapićeva kampanja odvijala se uglavnom na društvenim mrežama i bila je daleko manje primećena od kampanje koju je vodio dosadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić, pa je pitanje da li će kandidat naprednjaka, novajlija u stranci, zaista i biti gradonačelnik postavljano i pre izbornog dana. Unutar vladajuće stranke kombinacija je i više nego u krugu opozicionih, pa u igri ostaje i mogućnost da neko plati cenu za loš izborni rezultat u prestonici, ako ne, a izgleda da to neće biti, poverenica za Beograd Ana Brnabić, koja je otvarala slavljenički šampanjac u štabu SNS. Po uzoru na prethodnog gradonačelnika, funkciju može dobiti i predstavnik stranke s kojom SNS bude izabrao koaliciju, ako njegov zamenik ostane isti ili bar „istog kalibra“. Štaviše, na svom profilu na Instagramu Vesić, dva dana pre izbora, javno upozorava: „za 43 dana kampanje imao sam 139 tribina, sastanaka i skupova! To je 3,23 po danu! Uvek ću biti spreman da se uporedim od ponedeljka sa drugima. Da vidimo ko je više radio za stranku i našeg predsednika! Kako bi to rekao Svetislav Pešić, u onoj čuvenoj reklami, „ima li ko jači“ - pita odnedavni.... Miloš Jovanović kaže da je neuspeh SNS relativan, jer je ponovo reč o najvećem broju glasova, a nije ni to lako održati kada ste toliko godina na vlasti. Ali kažem da je neuspeh u odnosu na očekivanja koja je SNS imao i predstavio građanima. Na prethodne izbore za organe Beograda izlazi oko sedam hiljada birača više (iako je izlaznost ovoga puta veća za sedam procenata), ali se tako nije činilo na beogradskim biralištima. Čolović objašnjava da je tempo izlaznosti bio isti tokom celog dana posle devet sati ujutru, ali da su gužve na biračkim mestima i redovi nastajali pre svega zbog toga što se glasalo za tri nivoa vlasti i uz veliki broj posmatrača. Osim toga, izvestan broj ljudi koji radi, ali nema prebivalište u Beogradu i ne glasa na lokalnim izborima, opredeljuje se da na beogradskim biralištima iskoristi pravo glasa koje ima na izborima za parlament i predsednika. „U Beogradu su se istovremeno održavali izbori za tri važna nivoa vlasti. Godinama već CeSID apeluje da se takvi izbori ne održavaju u istom danu. Zbog važnosti institucija za koje su birani predstavnici, zbog apela vlasti i opozicije da se na izbore izađe u što većem broju, pažnja biračkih odbora bila je usmerena na to da se što manje grešaka napravi i samim tim proces je tekao sporije od proseka. Broj posmatrača bio je veliki, a birački odbori svakako nisu dovoljno obučeni za rad.“ Čolović kaže da se odziv na izborima za grad Beograd može smatrati visokim, te da je u realnosti, kao i za celu Srbiji, značajno veći budući da u spisku birača koji glasaju na teritoriji Srbije ostaju i oni koji su se iz Srbije odselili. Opozicione stranke nastavile su da prognoziraju pobedu i tokom izborne noći kada je, najpre Branislav Kuzmanović iz DS saopštio da je UZPS, „Moramo“ i NADA imaju većinu u prestonici. Nosilac parlamentarne liste „Ujedinjenih“ Marinika Tepić ponovila je, a za njom i drugi nekoliko puta, da su predstavnici ove liste prošli bolje od naprednjaka u „urbanim sredinama“. Sopstvene rezultate Tepić, međutim, još nije predstavila, pa kao potvrda njene tvrdnje ostaje samo činjenica da je ta lista bolje prošla u Beogradu (mada ni svih 17 opština glavnog grada nisu urbane sredine) nego u trci za parlament, s listom koju je ona predvodila. Mesec dana nakon što GIK dodeli mandate odbornicima, Skupština grada bi trebalo da bude formirana, a potom teče rok od 90 dana za izbor gradonačelnika. Uz rešavanje po prigovorima, kojih će izvesno biti, i eventualnog mestimičnog ponavljanja izbora, na raspolaganju SNS tako ostaje vreme za nadgornjavanje čak i sa SPS-om i brojne mogućnosti u potrazi za što bezbednijom većinom koja će neuspeh na beogradskim izborima pretvoriti u stabilnu vlast. Dragana Pejović