Ruska invazija na Beograd i Novi Sad

VOICE za NIN Sankcije koje je Evropska unija uvela Ruskoj Federaciji, kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu, uticale su na brojne poslovne ljude iz te zemlje da presele svoj biznis u Srbiju ili da ovde započnu posao. Za samo pet nedelja, od 24. februara, kada je počela invazija ruskih trupa na Ukrajinu, do 1. aprila u Srbiji su registrovana 323 pravna lica čiji su osnivači poreklom iz Rusije, otkriva Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). U martu su ruski državljani u proseku u Srbiji osnivali devet pravnih lica dnevno, 1. aprila je registrovano 27, ali je rekord oboren 25. marta, kada je otvorena 51 ruska firma. Da je u toku svojevrsna invazija svedoči i podatak da je pre toga, za više od tri godine, od 1. januara 2019. do 1. aprila 2022. u Srbiji registrovano 758 pravnih lica čiji su osnivači poreklom iz Ruske Federacije. Inače, u Srbiji je početkom aprila bilo 1.389 ukupno registrovanih pravnih lica ruskih osnivača, što znači da je više od polovine osnovano u poslednje tri godine, a skoro četvrtina samo u poslednjih 35 dana, pa je i na prvi pogled jasno da je ekspanzija ruskih firmi na srpskom tržištu počela kada su njihove poslove u domovini počele da ugrožavaju evropske sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini. Za razliku od prethodnog perioda kada su osnivači iz Rusije u Srbiji najčešće registrovali društva sa ograničenom odgovornošću, među pravnim licima koja su od 24. februara započela poslovanje u našoj zemlji najviše je preduzetnika. Firme iz Rusije koje su ovih dana i nedelja započele biznis u Srbiji uglavnom se bave informacionim tehnologijama, jer je 52 odsto ili čak 169 novoosnovanih pravnih lica registrovano za računarsko programiranje. Zanimljive su i adrese na kojima su se novoosnovane firme registrovale. Dešava se, naime, da se desetine različitih preduzeća otvaraju na istim adresama. Sedišta novoosnovanih ruskih firmi najčešće su u Beogradu i Novom Sadu. Beogradske adrese ima 246, a novosadske 48 novih pravnih lica. Pri tome, čak 62 tek osnovane firme i preduzetničke radnje registrovane su na istoj adresi – u Ulici Danila Lekića Španca 1 na Novom Beogradu. Istog dana, 25. marta, na toj adresi registrovane su 22 firme i preduzetničke radnje. Moglo bi se reći da je to svojevrsni IT hab, jer od 62 pravna lica sa većinskim ruskim kapitalom i sedištem na toj adresi, 60 ih se bave programiranjem. Na istoj adresi i ranije su otvarane firme čiji su osnivači iz Ruske Federacije, ali ne u ovolikom broju. Uzevši u obzir i nova i ranije otvorena preduzeća, u Ulici Danila Lekića Španca 1 na Novom Beogradu ima 69 pravnih lica - 59 preduzetnika i 10 društava sa ograničenom odgovornošću. Veliki broj ruskih firmi kao sedište prijavio je Ulicu Jurija Gagarina 231 na Novom Beogradu. Na toj adresi registrovano je 41 pravno lice, od čega 22 društva sa ograničenom odgovornošću i 19 preduzetnika. I ova lokacija je posebno bila privlačna ljudima koji se bave računarskim programiranjem, pa je za kratko vreme, od 24. februara do 1. aprila u Ulici Jurija Gagarina 231 otvoreno 18 takvih firmi. S druge strane, istraživanje VOICE-a pokazalo je da je na toj adresi prijavljen i veliki broj domaćih knjigovodstvenih agencija. Konkretno, u istoj zgradi, u više lokala radi 11 aktivnih pravnih lica koja se bave računarsko-knjigovodstvenim poslovima i poreskim savetovanjima. Među njima su i tri povezana pravna lica, koja pružaju iste usluge – pomažu u osnivanju firmi. Uz knjigovodstvenu agenciju AB luks koja, kako se navodi na njenom sajtu, pruža usluge osnivanja firmi (jedna od usluga koje nudi ova agencija je i virtuelna kancelarija), tu su i agencija ABC luks, te „Marko Purić pi-ar agencija za knjigovodstvene usluge i konsalting“. Treća beogradska adresa koja se izdvaja sa većim brojem registrovanih pravnih lica je Bulevar JNA 121a, na kojoj su registrovana 23 preduzetnika, od kojih 22 za računarsko programiranje, a jedan za prevođenje i usluge tumača. U Novom Sadu je najviše, 16 pravnih lica prijavljeno na adresi Zmaj Jovina 26 (tržni centar Lupus), od čega ih je 12 osnovano prošlog meseca. I na toj lokaciji najviše je registrovanih za računarsko programiranje. Osim pet takvih firmi, na istoj adresi se nalazio Ruski ofis Srbija (Russkiй-Ofis-Serbiя), koji na svojoj fejsbuk-stranici navodi da se bavi nekretninama i konsultantskim uslugama - za dobijanje boravišne dozvole u Srbiji. Od ukupno 1.839 ruskih pravnih lica koja posluju u našoj zemlji, najviše (58 odsto) je registrovano u Beogradu i to u opštinama Novi Beograd (223 preduzeća), Stari grad (160) i Vračar (88 pravnih lica). U Novom Sadu je registrovano 15 odsto ili 204 pravna lica sa ruskim kapitalom. Do sada za javnost u Srbiji prve asocijacije na ruske firme sigurno nisu bili ni preduzetništvo, ni programiranje, već energetski i bankarski sektor. Od svih ruskih kompanija koje posluju u Srbiji svakako je najznačajnija Naftna industrija Srbije, koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta. Gasprom je jedan od najvećih proizvođača prirodnog gasa u Rusiji, a pod zapadnim sankcijama još od 2014. Uz NIS, Gasprom u Srbiji ima još tri ćerke-firme, Gasprom energoholding Srbija, Gaspromnjeft suplaj internešenal i Gaspromnjeft lubrikants Balkans d. o. o. Ruski kapital u Srbiji nije zanemariv ni u bankarskom sektoru. I kada se izuzme Sberbank Srbija, budući da je početkom marta ona postala deo domaće bankarske AIK banke, na srpskom tržištu i dalje su aktivne Ekspobanka i Euroaksis banka. Među velikim ruskim kompanijama u Srbiji je i Aeroflot, nacionalna avio kompanija Rusije, potom Tehnoprometsport, Azot Agro Dunav… Ako se posmatraju sva pravna lica čiji su osnivači iz Rusije, ona u Srbiji obavljaju 230 različitih delatnosti. Najviše ih je, 240 ili 17 odsto od ukupnog broja registrovano za delatnost računarskog programiranja, 221 ili 16 odsto za nespecijalizovanu trgovinu na veliko, a 104 pravna lica ili sedam odsto za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem. Pažnju svakako privlači i podatak da je od 240 pravnih lica za računarsko programiranje u prva tri meseca ove godine registrovano čak 176 (149 preduzetnika i 27 društava sa ograničenom odgovornošću), skoro tri puta više nego u prethodnih 11 godina, kada su registrovana 64 pravna lica za tu delatnost. Od ukupnog broja pravnih lica čiji su vlasnici Rusi, 60 odsto su društva sa ograničenom odgovornošću (837), 37 odsto je preduzetnika (510), a preostalih tri odsto su predstavništva stranih pravnih lica, ortačka i akcionarska društva i zadruge. Konačno, od 1.389 registrovanih, aktivno je 1.227 pravnih lica, 105 ima privremeni prekid rada, dok ih je 57 u likvidaciji, prinudnoj likvidaciji i stečaju. Skoro toliko ih je osnovano samo 25. marta i gotovo da nema nikakve sumnje da će broj ruskih firmi i narednih dana nastaviti da raste. Slađana Gluščević Miloš Katić Vojvođanski istraživačko-analitički centar