Znamo li da merimo i kako sečemo

Dva puta meri, jednom seci. Iako nas ovoj izreci uče još u detinjstvu, danas, u vreme instant analiza, kada se životni vek informacija meri u minutima kao da smo zaboravili dobro da merimo. Ne brojki radi, već zbog razumevanja gde smo i šta preduzeti da bismo stigli do sledeće stanice. Upravo sa željom da izmerimo gde smo, kako bismo na osnovu toga shvatili gde bismo mogli dalje, Inicijativa Digitalna Srbija je kroz projekat Preduzmi ideju, uz podršku USAID-a, napravila Startap Skener 2022, kojim skeniramo srpske startape — tehnološke, inovativne, brzorastuće kompanije, koje nam daju priliku da pravimo proizvode i usluge koji su poslednja reč tehnike, da se takmičimo sa celim svetom i stvaramo vrednost koju želimo da podelimo sa celim društvom. Startapi su prilika da zadržimo one koji u prevelikom broju odlaze i vratimo one koji su već otišli. Skenerom je obuhvaćen 151 startap (nešto više od trećine takvih kompanija u Srbiji), od kojih je svaki odgovorio na gotovo 50 različitih pitanja. I, šta nam je skener rekao? U početku sam pomislio da vidim neke nove stvari, a onda sam shvatio da rezultati više ukazuju na to kako bi naše društvo moglo da izgleda kad bismo se potrudili da nam takmičenja budu zasnovana na kvalitetu, a pobednik određen isključivo na osnovu uloženog truda i potrošene energije. Skener nam je pokazao da su 20 odsto osnivača povratnici iz inostranstva. Nije nikakvo iznenađenje da ljudi odlaze iz Srbije i da naša zemlja mnogo gubi njihovim odlaskom. Činjenica da postoje oni koji se ponovo uključuju u društvo i stvaraju vrednost unosi preko potrebnu dozu optimizma. Pokazao je, takođe, da su 20,5 odsto osnivača žene, dok je njihov udeo u Evropi 12 do 15 odsto. Nije, naravno, pitanje da li žene imaju ogroman potencijal, već kako da učinimo da budu još vidljivije, angažovanije, i to ne samo kao osnivačice u startap svetu. U 90 odsto slučajeva startap je timski poduhvat, jer razvoj i uspeh traže mnogo napora i nije realno da pojedinac sve izgura sam. Opet, nisu li timski sportovi ono po čemu nas znaju u svetu? Dve trećine, ili 64 odsto kompanija osnovali su ljudi koji nemaju tehničko obrazovanje, što pokazuje da su inženjeri i programeri važni, ali da su još važnija znanja i ideje kako unaprediti neku oblast. Svaki drugi startap, njih 50,3 odsto, proizvode plasira na EU tržišta, koje ne samo što nam je najbliže, već je i gladno i željno informatičkih šampiona iz svog kraja. Razvojem informacionih tehnologija, naime, dominiraju kompanije iz SAD, u toj oblasti EU je Liliputanac, ali je finansijski sposobna da se uključi u trku sa najvećima. Po drugi put je neki startap osnovalo 35,8 odsto anketiranih. Voleo bih da mogu da zaključim da su mnogi od njih već uspeli, pa pokušavaju da dokažu da prvi uspeh nije bio slučajan. Ipak, ovo je „tvrđa ekipa“, i uglavnom su to oni koji su pali i ponovo ustali, koji su prvi poraz zakačili kao medalju za rever, naučili iz svojih grešaka i sada su spremni da budu bolji. Znanje za osnivanje i rad startapa kroz radno iskustvo steklo je 81,2 odsto osnivača, što jasno pokazuje koliko je važno da se u sferu obrazovanja uključe svi segmenti društva, posebno privreda. Ove godine anketirani startapi planiraju da otvore 850 radnih mesta. Važnije od tog broja je što su to dobra radna mesta, koja podrazumevaju korišćenje novih tehnologija, nastup na stranim tržištima, saradnju sa timovima koji pulsiraju od želje da se dokažu i da rastu, a uz to se često zaposlenima nudi prilika da postanu bar nekim delom suvlasnici kompanije koju stvaraju. Naravno, 69 odsto startapa još nije profitabilno. Kako to biva u startap svetu, mnoge od ovih kompanija će na kraju biti uspešno prodate, a tek poneke će praviti ozbiljniji profit, jer rast je ime uspeha u igri koju igraju startapi. U 2021. startapi u Srbiji su za svoj rast i razvoj prikupili više od 120 miliona evra. Po svim merilima to prošlu godinu čini rekordnom. Po zaletu koji hvatamo verujem da 2021. neće još dugo biti rekordna. Svakako ima mnogo prostora za napredak. Naše startap kompanije moraju mnogo ozbiljnije da se bave prodajom. Razumevanje finansija i sposobnost sačinjavanja finansijskih izveštaja nisu nam jača strana, a ta znanja neophodni su sastojak uspeha u bilo kom domenu ekonomije. Zato vreme srpskih startapa tek dolazi. To je naša šansa, koja svakako zavređuje veću pažnju.