Posustali tigar, skriveni zmaj

Skoro da je izvesno da će dosadašnja koalicija SNS-a i SPS-a formirati i novu srpsku vladu, a još izvesnije da će na svim poljima, pa i na ekonomskom, izazovi biti prilično drugačiji od onih kakve je imala ova druga, a bogami i prva vlada Ane Brnabić. Cinici bi mogli reći da bi opozicija trebalo da slavi postignute rezultate, odnosno činjenicu da nije uspela da preuzme vlast na republičkom nivou. Budžet Srbije, zbog različitih faktora - nekih objektivnih, izazvanih pandemijom, ali i subjektivnih, izazvanih potrebom vlasti da se dodvori najširem krugu birača pred izbore 3. aprila - ovu novu, sada već ratnu krizu dočekuje mnogo nespremniji. Teško se srpske javne finansije i dalje mogu nazvati prenapregnutim, i pored činjenice da je u prva dva meseca, umesto uobičajenog suficita, u budžetu zabeležen manjak od gotovo 50 milijardi dinara, ali ako se geopolitička situacija bude usložnjavala, a apetiti vlasti i korisnika budžeta se ne smanje, bilans bi na kraju ove godine mogao biti kudikamo nepovoljniji. Ekonomski tigar, kako predsednik Vučić voli da naziva Srbiju, mogao bi prilično posustati, pogotovo što su vremena teška i neizvesna, a helikopter iz koga su se do pre neki mesec bacale pare preti da ostane bez krila ili bar goriva. U prevodu, godinu bismo mogli završiti potpuno drugačije od planova skrojenih krajem prethodne – sa većim deficitom u državnoj kasi, posledično i većim javnim dugom, sa velikim minusom u platnom i spoljnotrgovinskom bilansu, dvocifrenom inflacijom, manjim deviznim rezervama... Dok se čekaju makroekonomski podaci za mart, mesec u kome su se u punoj meri osetili efekti rusko-ukrajinskog sukoba, koji je počeo 24. februara i odmah izazvao najrazličitije ekonomske poremećaje, Narodna banka je pre neki dan odlučila da za pola procentnog poena poveća referentnu kamatnu stopu, što je konkretniji nastavak laganog zaoštravanja srpske monetarne politike, koje je krenulo još u drugoj polovini prošle godine. Zbog propalih predviđanja da će inflacija krenuti da se smiruje već polovinom ove godine, centralna banka odlučila je da je vreme za povećanje referentne kamatne stope, pre nego što stvari počnu da se otimaju kontroli. Mada ima i onih, poput ekonomiste Đorđa Đukića, koji smatraju da je ova reakcija već dobrano zakasnela. NIN je sa dvojicom ekonomista, Milojkom Arsićem, profesorom beogradskog Ekonomskog fakulteta i Vladimirom Vučkovićem, nekadašnjim članom Fiskalnog saveta, danas predavačem Mokrogorske škole menadžmenta, razgovarao o prognozama za naredne mesece i o tome šta čeka novu srpsku vladu. Arsić kaže da je deficit budžeta u prva dva meseca posledica predizbornih trošenja novca iz budžeta, izdašnih poklona penzionerima i mladima, što za posledicu, umesto uobičajenog suficita, ima nemali deficit. „Za dva meseca mi smo došli do jedne trećine ukupno planiranog deficita za ovu godinu i jasno je da se tim tempom ne može nadalje trošiti. Dobar deo tih rashoda posledica je već pomenutih jednokratnih rashoda uoči izbora, ali tako izdašno i nepotrebno trošenje budžetskog novca dovelo nas je u situaciju da sadašnju krizu dočekujemo nespremniji nego što smo dočekali pandemiju. Nova vlada jednostavno mora da bude daleko odgovornija nego što je slučaj bio do sada“, kaže ovaj sagovornik NIN-a uveren da na kraju godine deficit budžeta mora biti veći od planiranog i prognozira da će on umesto tri biti najmanje četiri, a moguće i više od pet odsto BDP-a. Vučković, pak, smatra da je rano donositi zaključke o visini deficita na kraju godinu, jer ukoliko fiskalna politika bude vođena odgovorno i opreznije u smislu da se ne ponavljaju neki jednokratni i štetni rashodi, poput podele novca svim punoletnim građanima, penzionerima, mladima, bez ikakvog ciljanja na socijalno najugroženije, na kraju ove teške godine deficit ne mora biti znatno veći od projektovanog. Da bi se tako nešto zaista i desilo, nova vlada morala bi da se ponaša potpuno drugačije, a konačan budžetski rezultat zavisiće umnogome i od izazova pred kojima budu velika javna preduzeća. Sa jedne strane, sa bacanjem novca moralo bi se prestati, eventualne mere podrške privredi, pa i građanima, zbog krize izazvane ratnim sukobima, morale bi biti usmerene samo na pogođene sektore i egzistencijalno ugroženo stanovništvo, dok bi EPS ili Srbijagas, takođe, morali da posluju drugačije no inače. Vučković upozorava da je ceh ova dva preduzeća od izbijanja energetske krize prošle jeseni do danas gotovo jedna milijarda evra, koliko zapravo iznose krediti koje su oni uzimali, plus novac koji im je dat iz budžeta. „Srbijagas ima problem u poslovanju zbog cene gasa, koja je ograničena, a EPS zbog neracionalnog poslovanja koje je dovelo do toga da uvozimo struju kada je ona nekoliko puta skuplja. Dalji nastavak ovakvog ponašanja lako bi mogao da se dodatno prelije na budžet, a to bi onda mogla da bude opasnost po stabilnost javnih finansija. Dakle, ne mogu reći da se sada već nazire problem većeg deficita, ali fiskalna politika mora biti odgovornija nego što je bila“, kaže on. Šta čeka novu Vladu Srbije čim položi zakletvu pred poslanicima republičkog parlamenta? „Najveći izazov svakako će biti pokušaj da se izbegne dalje zaoštravanje odnosa i sa EU i sa Rusijom. Tačno je da je naša ekonomija više naslonjena na EU i da bi političko zaoštravanje sa njima imalo veće ekonomske posledice, ali ni sa Rusijom, pre svega zbog gasa, situacija nije jednostavna. Najbolje bi rešenje bilo kada bismo uspeli da gas plaćamo isto kao i do sada, nakon sklapanja novog ugovora sa ruskom stranom, ali pitanje je da li će se to desiti, ako se odnosi budu komplikovali. Ukoliko bismo gas plaćali skuplje, a prodajna cena ostane ista, gubici Srbijagasa bi bili ogromni i iz budžeta bi se morala nadomestiti razlika“, naglašava Milojko Arsić. On ističe i da obuzdavanje deficita, a time i javnog duga mora da bude, takođe, na listi prioriteta nove vlade, pogotovo u vremenu neizvesnosti kakvo je ovo, jer svako nepotrebno trošenje znači da ostaje manje novca za neke vanredne izdatke. Vladimir Vučković ističe da je inflacija, pored problema u nabavci energenata, najveći izazov pred kojim će se naći nova izvršna vlast. „Krajnje je vreme da se poslovanje EPS-a racionalizuje, rok za to je istekao juče i to je prva stvar kojom bi nova vlada trebalo da se bavi kako se ne bi ponovile neke situacije iz prošlosti. Da je EPS poslovao racionalno, ne bismo bili u situaciji da nemamo dovoljno struje u trenutku kada je ona najskuplja na tržištu“, kaže Vučković uz upozorenje da Vlada svojom fiskalnom politikom ne sme dolivati ulje na monetarnu vatru kako se situacija sa inflacijom ne bi dodatno usložnjavala. I jedan i drugi podsećaju da u kratkom roku viša inflacija pogoduje boljoj budžetskoj slici, jer nominalno povećava prihode, ali da na duži rok ona, naravno, ne odgovara nikome. „Iako ona u prvi mah pozitivno utiče na prihode, ona realno obezvređuje dohotke. Na udaru većih cena su oni najsiromašniji i ljudi čija su primanja fiksirana, dok cene rastu. Ako se ne obuzdava, inflacija onda počinje negativno da utiče i na privrednu aktivnost, a time i na rast. Teško je pouzdano prognozirati, ali očekujem da će ona ove godine biti malo iznad 10 odsto“, kaže Milojko Arsić. Oba sagovornika NIN-a veruju da bi država, osim jasno utvrđenih prioriteta u slučaju nekih mera pomoći, morala i da odustane od neproduktivnih kapitalnih rashoda. „Suština je da bi neki kapitalni rashodi mogli da se ukinu, oni manje prioritetni i bez evidentne ekonomske koristi, kao i da neki drugi rashodi možda neće biti realizovani. Kada to uparimo sa većim prihodima zbog veće inflacije, imamo šansu da završimo godinu sa planiranim deficitom. Ali, dugoročno, inflacija se mora obuzdavati, a fiskalna politika trošenjem nalik onom iz prošle ili početka ove godine tome ne doprinosi“, objašnjava Vučković. Svetlo na kraju ovog prilično mračnog tunela stiglo je ovih dana iz Brisela, i to dan nakon što je Srbija glasala potvrdno o odluci da se Rusija izbaci iz Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Nedeljama prolongirana zabrinutost da bi naša zemlja mogla trpeti zbog odluke EU o četvrtom paketu sankcija i zabrani izvoza sirove nafte u treće zemlje kompanijama koje su u većinskom ruskom vlasništvu, dobila je epilog tako što je EU odlučila da Srbiju izuzme iz ovoga i da NIS-u omogući da i dalje uvozi naftu na isti način kao i pre rata u Ukrajini. Drugim rečima, najgori scenario, u kom bi NIS ostao bez nafte, Srbijagas bez gasa po trenutnim cenama, a EPS u polurashodovanom režimu u kakvom je bio prethodnih meseci, zasad je izbegnut, ali daleko je to od definitivnog predaha, jer situacija sa najvećim javnim preduzećima preti da postane onakva kakva je bila na pragu one velike globalne krize, kada su iz netransparentnog budžeta vazda ispadali kojekakvi kosturi i čije rupe su se krpile novcem poreskih obveznika. Ako bi ti kosturi krenuli ponovo da iskaču, ekonomija Srbije opet bi doživela dežavi, nalik onom tokom globalne ekonomske krize. Rast deficita i javnog duga, uz relativno visoku inflaciju koja siromaši stanovništvo, a onda i privredu, uz istovremenu stagnaciju privredne aktivnosti. Zasad, kažu naši sagovornici, rano je za tvrdnju koliki će biti ekonomski rast na kraju ove godine, jer je mnogo nepoznanica, kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu, od trajanja rata, preko naših odnosa sa Istokom i Zapadom, do toga kako će cene sirovina, energenata, hrane uticati na industrijsku proizvodnju. Svetska banka je, međutim, u ponedeljak, 11. aprila, svoju prognozu rasta srpskog BDP-a smanjila sa 4,5 na 3,2 odsto. Ratom uzdrmana ekonomska ravnoteža mogla bi dodatno poremetiti i srpski platni bilans i dodatno povećati deficit, što zbog očekivanog manjeg priliva stranih direktnih investicija, što zbog smanjenih doznaka naših ljudi iz inostranstva. Sagovornici NIN-a tvrde da se može očekivati da će, pogotovo ukoliko se rat brzo ne prekine, investitori biti oprezniji, a kao posledica narušenih trgovinskih odnosa i lanaca snabdevanja moglo bi doći i do usporavanja rasta i uvoza i izvoza, dok će rastuća inflacija uticati na smanjenje tražnje. U takvim okolnostima, očuvanje stabilnosti domaće valute iziskivaće veće trošenje deviznih rezervi, pošto je NBS na očuvanje kursa dinara samo u prva dva meseca ove godine već potrošila gotovo milijardu evra. I da zaključimo rečenicom Vladimira Vučkovića: „Nije vreme za paniku, ali i te kako jeste za odgovornost, pogotovo kada je u pitanju fiskalna politika.“ Petrica Đaković