Blokada života

Kada su prošlog leta talibani uspostavljali vlast a Amerikanci napuštali Avganistan, bilo je mnogo reči o onome što se od njih očekuje, u prvom redu o obećanju da će poštovati ljudska prava i rezolucije Saveta bezbednosti. Visoki predstavnik Evropske unije Đozep Borelj rekao je tada da će, ako održe obećanja koja su dali, između ostalog i o borbi protiv terorizma, pravima žena i manjinskih grupa, obrazovanju, EU sarađivati sa njima. Nešto slično čulo se i od američkih zvaničnika, koji su takođe govorili o uslovima pod kojima će priznati novu vlast. Nije bilo potrebno mnogo vremena da se ispostavi da ta vlast nije održala obećanje, odgovor je bio prekid isplate sredstava za razvoj i blokiranja računa u bankama. Tako se država koja je bila u ratu dve decenije, razorena i uništena, našla ostavljena bez sredstava i potom suočena sa humanitarnom krizom. Antonio Guteres, generalni sekretar UN, upozorio je da Avganistan visi o koncu pozivajući na ukidanje sankcija koje ograničavaju raspodelu humanitarne pomoći, ali to nije promenilo stav zapadnih vlada da je potrebno kazniti talibanske vlasti, bez obzira na cenu koju tako plaćaju i stanovnici Avganistana. Procene UN govore da je procenat stanovnika koji ne mogu da dođu do dovoljno hrane dostigao 95 odsto, dok broj onih koji su na ivici života iz dana u dan raste. Gotovo 23 miliona suočava se sa akutnom glađu, a takođe su bez vode, hrane, zdravstvene zaštite, skloništa, edukacije… Prema podacima Ministarstva zdravlja 13.700 novorođenčadi umrlo je zbog neuhranjenosti u prva tri meseca ove godine. Organizacija Save the children procenjuje da je ugroženo oko 14 miliona dece, od čega je pet miliona na ivici gladi. Brojevi koji dolaze svakoga dana o umrlima, obolelima i gladnima su najveći na svetu, humanitarne organizacije, koje su sada jedini izvor hrane i medicinske pomoći, apeluju da je pomoć hitno potrebna, ali ne nailaze na razumevanje. I Međunarodni crveni krst i UNHCR upozoravaju da je stanje sve gore, zdravstvene ustanove širom zemlje se zatvaraju jer nemaju sredstava da se održe, dok istovremeno broj izgladnelih i obolelih raste. To za sobom vuče nove bolesti, epidemije, a tu je i novi talas kovida. Krajem marta održana je virtuelna donatorska konferencija UN kako bi se sakupilo 2,44 milijarde dolara, od 4,4 koliko je potrebno. Iako je prvobitno, u januaru, procenjeno da bi trebalo pet milijardi, čak i sa smanjenjem ovo je najveća svetska pomoć za jednu zemlju. Upozoreno je da su se od leta humanitarne potrebe utrostručile i da su iz dana u dan sve veće. Humanitarne organizacije teško rade, bez sredstava i sa sve manje ljudi, a pod sve većim pritiskom. Guteres je upozorio da ljudi već prodaju svoju decu i delove tela da bi nahranili porodicu: „Avganistanska ekonomija je potpuno propala. Ima još veoma malo novca.“ On je rekao i da je ekonomija potpuno rasturena zbog sankcija, a da humanitarna pomoć neće zameniti funkcionalnu državnu ekonomiju. Istovremeno je zamrznuto oko devet milijardi dolara avganistanskog novca. „Neophodno je da se taj novac oslobodi, kako bi avganistanska ekonomija mogla da diše, a ljudi da se hrane“, rekao je. „Razvijene zemlje ne mogu da ignorišu posledice svojih postupaka po najranjivije.“ Ukoliko ne dobije sopstvena sredstva i mogućnost da stane na noge, Avganistan nema nikakve šanse, i to posle dve decenije okupacije i lekcija o demokratiji. Ivana Janković