Diskriminatorno kažnjavanje dece

Državna matura nije adekvatna zamena za prijemni ispit iz više razloga. Treba naglasiti da su se predlozi predstavnika Ministarstva prosvete u određenoj meri menjali od sastanka do sastanka u toku javne rasprave, tako da ovde govorim o rešenjima za koja je pitanje da li su uopšte u ovom trenutku aktuelna! 1. Nepravedno je da se matura organizuje na isti način za svu decu ako su različite škole imale različite fondove časova iz predmeta koji će na njoj da se ocenjuju. To onu decu koja su imala više časova srpskog i matematike privileguje, a drugu diskriminiše. Dalje, rad u svim školama nije isti. A upravo to bi bila pretpostavka da se može očekivati da sva deca imaju jednake šanse na maturi. Lokalne bolećivosti i slabosti, nedovoljna pažnja ljudi zaduženih za red na samoj maturi, možda i korupcija (podsećam na primer „provaljene“ male mature) vode zaključku da je otvoreno pitanje da li su rezultati mature verno ogledalo stvarnog znanja dece. 2. Pri svemu ovome, ideja Ministarstva je da se ukine sloboda izbora nastavnog programa budućih studenata; samo su srednje škole koje se nalaze u naučnim oblastima koje su srodne nastavnom programu koji bi dete da studira direktno prohodne na studije (npr. srednja šumarska – šumarski fakultet). Kao prvo, ovakvo rešenje bi bilo kršenje odredbe Ustava RS o jednakom pristupu visokom obrazovanju (čl. 71). Dalje, zamisao je da dete koje bi da studira izvan svog srednjoškolskog usmerenja (srednja šumarska - filozofski fakultet) samo odredi dodatne predmete koje će raditi na maturi prema svom odabiru nastavnih programa koje bi želeo da studira. Te predmete bi trebalo da univerziteti naznače kao relevantne za studije na pojedinim nastavnim programima. To znači da će budući student na samoj maturi, ako želi da sebi obezbedi veće šanse za upis izborom više nastavnih programa iz različitih naučnih oblasti, morati da radi obimniju maturu. Budući da srednjoškolac može da naznači tri različite želje za upis, takav kandidat za studije bi mogao da polaže i do tri predmeta više na maturi. Jedan prijemni, pod istim uslovima i na istom mestu (naravno uz ista pitanja i u isto vreme), na koji svako dete može da izađe bez obzira na srednju školu koju je pohađalo, služi da se izjednače šanse svim budućim kandidatima za studije na jednom nastavnom programu. Prijemnim ispitom kakav danas postoji onemogućava se diskriminacija dece koja bi se vršila na osnovu njihovog pogrešnog izbora srednje škole u 14. godini života i izjednačava šanse dece koja su maturu polagala u različitim sredinama. Postoji mogućnost da ovakav predlog Ministarstva ima smisla. Za to bi bilo potrebno da je dete od početka srednje škole bilo čvrsto rešeno i tačno znalo šta će da studira, pa je upisalo upravo tu srednju školu koja je direktno prohodna na određeni fakultet. Koliko ima takve dece? Budući da se u Srbiji profesionalnom orijentacijom srednjoškolaca država ne bavi organizovano, a to bi bila pretpostavka za predloženo rešenje, nema ni opravdanja za ovakvo diskriminisanje odnosno „kažnjavanje“ dece za njihove loše izbore u vreme kada su bili nedovoljno zreli da donose možda i najvažnije odluke u životu, one oko izbora poziva. 3. Na maturu može da se izađe samo jednom u životu, na prijemni može svake školske godine. Svi kandidati za studente koji naprave grešku oko izbora alternativnih predmeta na maturi (ili se prosto predomisle) doživotno su „zacementirali“ svoj izbor. Predloženim rešenjem se mladom čoveku ne dozvoljava da se predomisli oko izbora poziva. Ovde se mogu uputiti isti prigovori oko nepostojeće profesionalne orijentacije koje sam dao u prethodnoj tački. 4. Kandidatima iz Republike Srpske i Crne Gore je predloženim rešenjem onemogućeno konkurisanje na univerzitetima u Srbiji. Naime, budući da ne rade maturu u Srbiji, oni kao da ne postoje. Postojećim rešenjem oni se ne rangiraju na upisu. U RS, inače, mature i nema. Na sastancima sa predstavnicima Ministarstva u toku javne rasprave na pitanje šta će biti sa decom iz RS i CG dobijali smo odgovore da će „posebna komisija“ rešiti taj problem – što znači da problema nisu ni bili svesni. Inače, u Srbiji studenti iz RS i CG čine između 15 i 30 odsto kandidata na prijemnom, zavisno od univerziteta i studijskih programa. 5. Ne samo prijemni, nego i određivanje kriterijuma koji će se vrednovati na prijemnom, izričitom su odredbom Zakona o visokom obrazovanju (stav 2, tačka 1. član 6) deo autonomije Univerziteta garantovane Ustavom (čl. 72). Univerziteti nemaju nameru da se odreknu tog prava, taj stav je jasno zauzet u javnoj raspravi oko predloga Ministarstva. 6. Valjda univerziteti u Srbiji posle 100 ili 75 ili 50 godina postojanja i finog, rafiniranog doterivanja prijemnih ispita umeju bolje i pravednije da organizuju prijemni i rangiranje kandidata od bilo koga drugog? Zašto neko sumnja da akademska zajednica to ne ume? Valjda je univerzitetima u većem interesu nego Ministarstvu da kao rezultat prijemnog dobiju najbolje kandidate za studije? 7. Zamisao da matura može ne samo da zameni prijemni, nego i rangiranje i podelu mesta na univerzitetu, zabluda je. Ideja Ministarstva je da se rangiranje zameni administrativnim određivanjem raspodele mesta na svim univerzitetima u Srbiji istovremeno. Studenti bi naveli tri alternative, a Ministarstvo bi ih rangiralo i obavestilo gde su upisani. Ovo rešenje nije promišljeno. Studenti se ne opredeljuju za studije isključivo prema vrsti nastavnog programa, kako to zamišlja Ministarstvo. Neki se opredeljuju prema univerzitetu gde žele da studiraju, bez obzira na program, ako im je tako zgodnije; recimo u slučaju da hoće da studiraju od kuće bez obzira na nastavni program. Drugi se opredeljuju prema ceni studija; ako na primer ne mogu da ih plate, pa im je osnovni kriterijum budžetsko mesto i studentski dom bez obzira na to gde i šta studiraju. Druga dva kriterijuma su često presudna, budući da skoro uvek ima dovoljno srodnih ili bliskih nastavnih programa na jednom univerzitetu. 8. Promena pravila za upis na fakultete u toku trajanja srednje škole je, najblaže rečeno, nekorektna prema deci. U pitanju je retroaktivna primena novih pravnih pravila koja je inače zabranjena Ustavom (čl. 197). Ono što treba da se uradi jeste da se nova pravila, kakva god da su, primenjuju na generaciju koja se sada upisuje u srednje škole. To znači da bi prelazni period do primene novih pravila trebalo da bude četiri godine, koliko traje jedan srednjoškolski ciklus. To znači da bi bilo kakva nova pravila trebalo da se primenjuju od mature/upisa/prijemnog 2026. 9. U tom prelaznom periodu bi se paralelno radili prijemni i matura. Upoređivali bi se rezultati sa oba ispita. Ako nema razlike između postignuća dece na jednom i drugom iz istih predmeta, to znači da je matura korektno organizovana i da bi se moglo razmatrati da li univerziteti žele da se odreknu dela svoje autonomije i predaju prijemni (određivanje kriterijuma, rangiranje itd.) Ministarstvu. 10. Ako kojim slučajem ima razlike između postignuća na istim predmetima (srpski na maturi i srpski na prijemnom), to bi bio najjači argument da je potrebno zadržati prijemni, jer on onemogućava diskriminaciju i obezbeđuje jednake šanse prilikom pristupa visokom obrazovanju. To bi, istovremeno, bio pokazatelj da bi bilo potrebno menjati, ne prijemni, nego maturu. 11. Matura ne zamenjuje prijemni u zemljama kojima Srbija teži kada na umu ima evropske integracije: Nemačka, Francuska, Holandija… Crna Gora ili Hrvatska, uz dužno poštovanje prema ovim državama, nisu primeri koje treba slediti. Kada se opredelila za evropske integracije, Srbija nije bila željna da liči na Crnu Goru ili Hrvatsku, već na Nemačku ili Francusku. 12. Ono što treba menjati jeste šarolikost na prijemnim ispitima na istim nastavnim programima na različitim univerzitetima u Srbiji, jer obezbeđivanje jednakog pristupa svakog građanina visokom obrazovanju je ustavna obaveza za onog ko ima to ovlašćenje, a to su univerziteti. Zajednica državnih pravnih fakulteta će dati svoj doprinos rešenju ovog problema. U toku su pripreme za organizaciju prijemnog ispita koji bi bio potpuno isti na svim državnim pravnim fakultetima u Srbiji. Nadamo se da ćemo ovakav prijemni moći da implementiramo od iduće školske godine. Ako Ustav Srbije postavlja pred nas zadatak da obezbedimo jednak pristup visokom obrazovanju svim građanima, onda bi prijemni trebalo da bude isti na istim nastavnim programima na svim univerzitetima. Naravno, ovo sve važi samo ako je broj budžetskih mesta manji od broja kandidata. Ako kojim slučajem broj budžetskih mesta ne bi bio ograničen, ili bi broj kandidata bio manji od broja budžetskih mesta, ovo ne bi bilo potrebno; u toj situaciji bi svako mogao da ostvari svoje pravo, bez obzira na razliku na prijemnim ispitima.