Čuj, Mali čoveče

Dugo sam se kolebao da li da vam ovo ispričam. Elem, sanjao sam ovih dana Biljanu Vilimon, iako smo prestali da se družimo pre trideset godina, još kada su Ćuruvija i Tijanić uređivali Telegraf u kome je Biljana imala kolumnu. Sećam se, ulazim u NIN, a svi se nešto smeškaju. A LJuba Stojić mi pokaže Biljaninu kolumnu iz Telegrafa. I šta će tamo da piše? Kao hteo sam da je silujem u njenom ateljeu! Tu poludim, i zovem je: „Šta ovo znači?“ A ona će da mi kaže: „Tijanić me nagovorio, jer ti si narcis i nećeš da se ljutiš. Tebi je samo da se o tebi nešto priča po gradu!“ Tu je, za mene, i srpsko novinarstvo palo smrtno pogođeno! Jer, zanat sam učio kod Juga Grizelja i Dragana Markovića u NIN-u. Ali, ostaje zagonetka - zašto sam sanjao Biljanu Vilimon posle trideset godina? Valjda će mi to Jung objasniti... Nakačim se na vajber, kad, vidim Aleksandra mi poslala kratak odlomak iz knjige Vilhelma Rajha Čuj, Mali čoveče, koja je objavljena 1948. A, evo šta Rajh kaže: „Plašiš se života, Mali čoveče, nasmrt se plašiš! Besno ćeš ga ubijati, verujući da gradiš ’socijalizam’ ili ’državu’ ili ’nacionalnu čast’ ili ’ugovor o povećanju plata’ ili ’čast Božju’. Jedno samo nećeš znati ili nećeš hteti da znaš, da svoju bedu ubijaš iz sata u sat, iz dana u dan, bez prestanka, i da ne razumeš svoju decu, da im lomiš kičmu pre nego što su se odvažili da se usprave, da kradeš ljubav, da si pohlepan na novac i željan vlasti, držiš psa kako bi i ti bio ’gospodar’. Stolećima ćeš lutati sve dok, ti i tebi slični, ne pomrete masovnom smrću opšte društvene bede, sve dok se iz tvoje egzistencije ne upali u tebi prvi slabašan zračak svetlosti, da pogledaš u sebe. A onda ćeš postepeno i oprezno da tražiš i da shvataš, poštuješ i ceniš svog prijatelja, čoveka ljubavi, rada i poštenja. Tada ćeš uvideti da je čitaonica za tvoj život važnija od fudbalske utakmice, da su šetnja po šumi i razmišljanje bolji nego paradiranje, shvatićeš koliko je bolje lečiti nego ubijati, koliko je bolje imati sopstvenu nego nacionalnu svest i koliko je skromnost bolja od zapenušanih usta punih patriotski parola.“ Ah, Vilhelm Rajh! Bio je komunista, ali je izbačen iz nemačke partije kada je počeo da tvrdi da između fašizma i komunizma nema nikakve razlike. Istovremeno je i Hitler naredio da se više ne štampaju i da se spale njegove knjige. I kao što je Frojd morao da beži iz Beča za London, njegov student Vilhelm Rajh je iz Nemačke, preko Skandinavije, morao da beži u SAD, gde je dopao zatvora zbog ignorisanja Američkog suda da prekine prodaju akumulatora orgona kojim je lečio ljude. Umro je u zatvoru 1957, a sve njegove knjige i dokumenti gde se pominje orgon su spaljeni. K. G. Jung, moj guru iz Švice mi objašnjava: „Ono što je za Frojda bio libido, eros, to je za Rajha bio orgon, kosmička seksualna energija koje je, po Rajhu, pokretala ceo svemir, pa i život na Zemlji. I sve nevolje i bolesti koje stižu su posledica toga da čovek nije primio energiju orgona. A to što si sanjao Biljanu Vilimon posle trideset godina, samo znači da je u tebi sputana energija orgona!“ Moja Crna samo dodaje: „Eh, lako je tebi, a ja svako februarsko parenje doživljavam kao silovanje!“