Na delu smo pokazali da je poljoprivreda naša šansa, ali samo ako se modernizuje

Projekat Naše selo Delta je pokrenula 2018. i njime su najpre bili obuhvaćeni Mala Jasikova i Dubočane na istoku Srbiji, kod Zaječara, a u martu ove godine deo tog projekta postalo je i Bačko Novo Selo. Uz to, Delta je ovih dana u Mokrinu, ovoga puta sa dva partnera - Institutom Biosense i Mokrin Hausom - pokrenula i novi projekat Digitalno selo. O tome kakvi su prvi rezultati i šta je bilo presudno da se za ove projekte odaberu baš ta sela, govori Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja Delta Holdinga. „Delta je dugo govorila o tome da poljoprivreda jeste naša šansa, ali jedino ako se unapredi i modernizuje. Ta ideja nije dobijala neku opštu podršku, pa je u kompaniji doneta odluka da sami pokrenemo akciju i na primeru pokažemo da je ova naša tvrdnja ispravna. Kada smo birali mesto gde bismo akciju pokrenuli, prvi uslov bio je da selo bude blizu naših imanja, zbog potrebe da naše kolege iz Delta Agrara redovno obilaze gazdinstva. Odabrali smo dva u kojima smo naišli na najveći broj mladih ljudi koji žele tu da ostanu i nastave da se bave poljoprivredom. Važno je i da smo u lokalnoj zajednici dobili iskrenu podršku“, ističe Tijana Koprivica i naglašava da su u Delti veoma zadovoljni postignutim rezultatima u Maloj Jasikovi i Dubočanu. „Voćnjaci domaćinstava koja su uključena u projekat ograđeni su da bi se zaštitili od divljači, postavljeni su sistemi za navodnjavanje. Domaćini koji se bave stočarstvom renovirali su štale, što je istovremeno obezbedilo zdravije ambijentalne uslove za njihov boravak, a skratilo je i vreme potrebno za mužu i čišćenje. Ove promene dovele su do toga da gazdinstva ostvaruju bolje prinose, ali i efikasnije i lakše obavljanje svakodnevnih poslova“, precizira direktorka održivog poslovanja Delta Holdinga. Svedoci smo sve veće digitalizacije u poljoprivredi. Može li selo opstati sa tradicionalnom poljoprivrednom proizvodnjom, što po pravilu znači manje prinose? I da li je to bilo presudno da Delta, zajedno sa Institutom Biosens i Mokrin Hausom, pokrene projekat Digitalno selo u Mokrinu? Delta Agrar godinama unazad digitalizuje poljoprivrednu proizvodnju, što podrazumeva primenu savremene mehanizacije, sistema za navodnjavanje, GPS sistema, kompjuterski vođene setve i slično. Navodnjavanje, prihrana i zaštita u skladu sa potrebama biljaka, đubrenje po potrebi zemljišta, varijabilna setva i slično obezbeđuju da se smanjuje potrošnja vode i energenata i čuva kvalitet zemljišta. Manjim proizvođačima želimo da pokažemo da nisu potrebne velike investicije i da je digitalizacija nešto što brzo i lako mogu da primene na svojim imanjima. Okupili smo se oko ove ideje i razvili projekat vrlo lako. Delta ima znanje i iskustvo o modernoj poljoprivredi, Biosens već ima AgroSens aplikaciju, a Mokrin Haus je digitalni koncept usred sela, sa ciljem da doprinese razvoju lokalne zajednice. Ideja je i da razvijemo zajedno dodatne aplikacije, stvorimo virtuelnu kooperativu, sa svim drugim bitnim organizacijama za poslovanje jednog gazdinstva, a i da u budućnosti ovaj projekat realizujemo u drugim selima. Jedan od osnovnih ciljeva projekta je unapređenje poljoprivredne proizvodnje i uslova života i sprečavanje trenda odumiranja srpskih sela. Jeste li za ove četiri godine uspeli u tome i može li to biti putokaz i za druge? Da li ovakav pristup zapravo odgovara poslovici da je bolje čoveka naučiti da peca nego mu pokloniti ribu? Ta poslovica upravo odslikava ono što danas zovemo - održivost. Mi smatramo da je znanje najveće bogatstvo. Prenošenjem znanja o modernoj poljoprivredi, o osnovama upravljanja poslovanjem, gde mislim na izradu biznis plana, praćenje troškova, finansijskih rezultata, veštine prodaje, marketinga, edukacija o korišćenju digitalnih alata, stvaramo moderna i jaka gazdinstva i pomažemo u razvoju poljoprivrede u celini. U poslednjih godinu dana cene hrane u svetu porasle su za više od 30 odsto. U kojoj meri to, uz opasnost od sve većih nestašica hrane u svetu, može povećati zainteresovanost za povratak na selo i bavljenje poljoprivredom? Svakako da kao potrošači ne volimo da čujemo za poskupljenje hrane, ali Srbija kao zemlja je proizvođač i izvoznik hrane i u tom smislu prehrambena industrija je naša prednost. Mi iz Delte smo odavno rekli da je hrana naša nafta – probajte da zamislite neku zemlju izvoznika nafte koja se buni zbog poskupljenja goriva na svetskoj berzi? Nažalost, paralelno sa rastom cene hrane rastu i troškovi poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednicima je veliki izazov neizvesnost prodaje poljoprivrednih proizvoda i način na koji će u ovoj situaciji funkcionisati izvoz. Zato im mi pomažemo i u tome, sa željom da osiguramo njihove prihode. Mogu li ljudi koji su generacijama ponavljali ono što su radili i njihovi očevi i dedovi da prihvate moderne trendove, digitalizaciju, tehnološke promene i inovacije? Ima li neko koga biste posebno istakli kao pozitivan primer? LJudi na selu su spremni da uče, ali u Našim selima najvažnije je bilo sticanje poverenja i da im damo primer dobre prakse. Meštani Male Jasikove i Dubočana su posetili naše voćnjake i farme, čuli kakvi su nam prinosi i na koji način obavljamo poslove i odlučili se na promene. Naravno, bilo je potrebno par meseci da steknu poverenje u nas, ali veoma brzo su shvatili da im promena može doneti samo dobro. Na primer u stočarstvu, dovoljno je bilo da jedan meštanin primeni našu recepturu za ishranu životinja i oseti boljitak. Iako Srbija ima duplo više obradivih površina od Holandije i uprkos tome što poljoprivreda kod nas stvara oko 7,5 odsto, a u Holandiji samo 1,5 odsto BDP-a, Holanđani godišnje izvezu 26 puta više poljoprivrednih proizvoda od nas - 95 prema 3,6 milijardi evra. Šta je neophodno da bi se taj odnos bar delimično popravio? I mogu li agrar i obnova sela doprineti bržem privrednom rastu Srbije? Da bismo popravili rezultate i povećali izvoz potrebna je definitivno modernizacija i digitalizacija poljoprivredne proizvodnje. Nama je neophodan strateški pristup na nacionalnom nivou, detaljna analiza situacije, odluka gde želimo da budemo, na šta da se fokusiramo u odnosu na to koji su nam potencijali. Ti planovi podrazumevaju podršku države u modernizaciji, možda i preorijentaciji poljoprivredne proizvodnje malih proizvođača. U kojoj meri se život na srpskom selu razlikuje od života farmera u razvijenim zapadnim zemljama i mogu li ovakvi projekti smanjiti taj jaz? Poražavajuće je to što se naši farmeri često ne ponose svojim poslom kao poljoprivrednici sa Zapada. Čula sam kako dete čiji roditelji imaju divne, velike voćnjake, koji imaju potencijal za veoma visoke prinose, pa samim tim i prihode, želi da upiše saobraćajnu školu, jer su poljoprivrednici prema mišljenju školskih drugova „seljaci koji kopaju“. Voćar iz Tirola to nikada za sebe ne bi pomislio. On za sebe zna da je bogat čovek i uvaženi građanin. Moje mišljenje je da je, osim lošijih prihoda, razlog tome i to što su naša sela otuđena, zaboravljena. U njima ne postoje osnovni uslovi za život, ne funkcioniše vodovod, nisu u sistemu komunalnog pa žive među deponijama, škole i ambulante se zatvaraju. Da ne pominjem nepostojanje organizovanog društvenog života. Od starta je, uz Delta Holding, deo projekta Naše selo i Erste banka. Šta je ljudima sa sela potrebnije, znanje ili to što umesto njih Delta preuzima teret otplate kamate na bankarske kredite za unapređenje proizvodnje? Mi smatramo da je znanje ono od čega sve počinje, a odmah posle toga – svakako da je nužno i finansiranje. Mi smo u selima zatekli mehanizaciju staru 40 godina, neuslovne objekte za životinje, neograđene voćnjake koji stradaju zbog divljači, bez sistema za navodnjavanje. Nije dovoljna samo primena znanja da biste poboljšali rezultate, važno je i investirati u modernizaciju objekata, mehanizaciju, opremu za rad. Lara Vučetić