Skok iz 19. u 21. vek

Kreativni distrikt na prostoru nekadašnjeg Velikog Limana, koji baštini 100 godina dugu istoriju industrijskog nasleđa na 11.000 kvadrata, sa Kaleidoskopom kulture u septembru 2020. godine, uzeo je zamah kao novi centar savremenog stvaralaštva u Novom Sadu. U godini titule Evropske prestonice kulture, Kreativni distrikt je od samog svečanog otvaranja u okviru Dočeka mesto konstantne kreativne energije, pa je tako program Zastave budućnosti tokom poslednja tri aprilska dana preoblikovao prostor kroz stvaralaštvo mladih i u obnovljenom kvartu namenjenom umetnicima, predstavio još jedan obnovljen prostor – Radionicu. Trenutno su u prostorima distrikta postavljene dve izložbe – „Crteži putuju vremenom“ Centra za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine i „Ženska nit“ Ateljea 61, a junu se očekuju novi, veliki projekti u okviru „Tvrđave mira“ Evropske prestonice kulture. Uz to, prostori Kreativnog distrikta dom su za brojne organizacije, ključne za novosadsku scenu. „Ključeve obnovljene Fabrike dobili smo u julu 2021. godine kada smo i potpisali ugovor o zakupu objekta i taj momenat označio je novi početak koji smo svi dugo iščekivali. Sada je Fabrika, glavni programski prostor Studentskog kulturnog centra Novi Sad, u potpunosti privedena nameni, i može da ispuni i najzahtevnije želje, kako umetnika, tako i posetilaca“, kaže Obrad Škrbić, direktor Studentskog kulturnog centra Novi Sad i dodaje: „Ona je i svojevrsni zaštitni znak Kineske četvrti, odnosno Kreativnog distrikta, kako zbog svoje namene koja je pre svega usmerena na kulturne, umetničke i muzičke programe, tako i zbog položaja i veličine. Može da primi veliki broj posetilaca, pruža niz mogućnosti transformacije prostora i može da se prilagodi raznim programskim dešavanjima, što je čini jedinstvenim prostorom u Novom Sadu.“ Zahvaljujući projektu Novi Sad – Evropska prestonica kulture, transformacija industrijske zone na nekadašnjem Velikom Limanu započeta je pre par godina. U Kreativnom distriktu, nekadašnji zvuk mašina i alata ove, nekada industrijske zone grada, zamenio je kreativni pogon savremenog stvaralaštva. Time je Novi Sad kroz infrastrukturne projekte postavio nove prakse očuvanja arhitektonskog nasleđa, koje obnovom započinju nov život i stavljaju se na raspolaganje građanima. „Govoriti o novim ateljeima u Kreativnom distriktu danas, a ne spomenuti kako je bilo pre je nemoguće ili preciznije nesportski. To najbolje zna nas par umetnika koji smo tu bili pre, u starim ateljeima – ako ih možemo tako nazvati – i koji smo sad opet tu, u novim prostorima“, kaže Boris Lukić, jedan od umetnika koji je dobio nov atelje u Kreativnom distriktu: „U sredinama kao što je naša, onaj prvi korak u umetničkom stvaranju je i najranjiviji. Problem produkcije je momenat gde se najveći deo ideja i poduhvata ugasi i nestane. Glavni krivac za to su neadekvatni uslovi za rad, nemogućnost da se neka ideja ostvari i preteške ili besmislene prepreke na koje stvaralac nailazi. Upravo to je bila situacija u „starim“ ateljeima gde smo se mi, nas par umetnika iz Kineske četvrti, svakodnevno borili sa problemima koji su savremenom čoveku odavno strani. Nepostojanje toaleta, tekuće vode, grejanja – o hlađenju u letnjem periodu se nije ni mislilo – nemogućnosti adekvatnog čuvanja radova i slično je bila naša svakodnevica. Privođenjem nameni novih ateljea se prešlo prečicom iz 19. direktno u 21. vek. Uslovi za rad su postali normalni, čak i prijatni. Konačno, umetnicima problem ateljea nije glavna tema dana te svoju energiju i ideje mogu da usmere na ono što im je zaista posao“, kaže Lukić. A put od nastanka Kineske četvrti do transformacije u Kreativni distrikt bio je dug. Naime, u godinama nakon Prvog svetskog rata, populacija se gotovo udvostručila, a ujedno je došlo i do ozbiljnog razvoja metalurških i zidarskih zanata. Kada je srušen Mostobran 1923. godine, otpočela je i izgradnja nove industrijske zone na Velikom Limanu, uz Dunav. Tada su na prostoru današnje Kineske četvrti podignuti brojni industrijski objekti – strugara, fabrika kamena, fabrika žice, gvožđara… te je na taj način Kineska četvrt postala industrijska zona Novog Sada, koja se razvijala u okviru industrijske zone duž Dunava. A naziv Kineska četvrt spontano je nastao među Novosađanima, jer su govorili kako tamo ima radnika kao Kineza, misleći na njihovu brojnost. Ono što su nekada bile fabrike za proizvodnju alata, danas su obnovljene „fabrike“ za proizvodnju kulture i nove umetničke scene Novog Sada, a njihova estetika poslužila je kao idealno okruženje za modernu urbanu umetnost. Tome doprinosi i lokacija Velikog Limana, u blizini studentskog grada u Novom Sadu, i na obali Dunava, nedaleko od novosadskih mostova, koji su već prepoznatljivi simboli evropskih vrednosti, multikulturalnosti i tolerancije. „Izuzetno se radujemo što ćemo konačno dobiti nove prostorije i to upravo u Kreativnom distriktu“, kaže Vladimir Marinković, direktor novosadskog ogranka Francuskog instituta u Srbiji. „Naime, selimo se iz centra grada, iz Pašićeve ulice, gde Francuski institut postoji već više od 15 godina, u Kreativni distrikt koji je epicentar programa Evropske prestonice kulture za 2022. godinu. To je za nas velika čast da dobijemo prostor u novoobnovljenom Kreativnom distriktu u okviru stare fabrike ’Petar Drapšin’, koji je deo kulturnog i arhitektonskog nasleđa Novog Sada. Vrlo smo zadovoljni zato što i većina naših đaka, polaznika kurseva francuskog jezika, živi u obližnjim naseljima, a iznad svega, što ćemo biti bliži svim dešavanjima koja se realizuju u okviru godine titule, naročito u okviru programskog luka Kaleidoskop kulture, u kome i mi učestvujemo sa nekoliko manifestacija“, zaključuje Marinković. Sava BlagojevićOmladinski centar OPENS U sigurnom prostoru kreativnosti Kreativni distrikt ili nekadašnja Kineska četvrt pravo je mesto za prostor Omladinskog centra, jer se nalazi tamo gde se mladi okupljaju. Prethodnih godina mladi su u smanjenim uslovima funkcionisanja aktivno koristili prostore nekadašnje fabrike „Petar Drapšin“, dok je danas cela četvrt osnažena modernim i multifunkcionalnim objektima, opremom i uslugama za mlade. Omladinski centar OPENS (Savez omladinskih udruženja) ne samo da je deo distrikta već i prvi završen i useljen prostor sa kontinuiranim programima. U sklopu njihove zgrade radi i Kulturna stanica Liman simbolišući još jednom saradnju i partnerstvo dve prestonice. Omladinski centar OPENS poseduje više multifunkcionalnih prostorija za različite tipove aktivnosti (konferencije, tribine, radionice, sastanke, projekcije, izložbe i sl.) dok su programi OPENS-a direktno okrenuti ka mladima. Svi resursi centra su na raspolaganju organizatorima aktivnosti i mladima. Omladinske organizacije, mladi i neformalne grupe deo svog rada zasnivaju na aktivizmu i entuzijazmu, postojanje prostora je značajna logistička podrška koja im pomaže da energiju usmere ka sadržaju i mladima. Postojanje novog prostora šalje poruku da su njihovi ciljevi, aktivnosti i delovanje važni i dugoročno podržani, što utiče na motivisanost i uključenost mladih osoba. Prednost prostora je što ga uređuju mladi ljudi, kao i omladinski radnici koji su osetljivi na potrebe mladih i otvoreni za neophodnu fleksibilnost u radu. Na ovaj način se omladinski duh neguje i podstiče, čime se razvija siguran prostor za razmenu ideja, kreativnost i inovativnost.