Provokacija i skandali

Jubilarno, dvadeseto izdanje Bijenala umetnosti u Pančevu, u znaku je koncepta kustoskinje Maje Ćirić koja svoju ideju obznanjuje nazivom „rafinerijamanastir“. To je složena priča o neposrednom suživotu Rafinerije nafte i manastira Vojlovica, simbiotičnom ili konfliktnom, u zavisnosti od tačke gledišta. I balansa duhovnog i materijalnog, u svakom od umetnika i posetilaca. Bijenale se, kao i uvek, odvija na više lokacija, nudeći publici otvaranja (27. maj) i tri performansa, jedan u prostoru bivšeg bioskopa Vojvodina, gde je nastupila Muna Musi, umetnica iz Eritreje. U Svetosavskom domu performans je izveo danski umetnički duo Heselholt i Majlvang, dok je u zgradi SK12 rumunska umetnica Katinka Malajmare prikazala svoje performativno umeće, svi donoseći eho nečeg nama nepoznatog. Slično vibriraju i drugi radovi tridesetak individualnih autora i kolektiva, što iz Srbije, što iz inostranstva, intrigirajući na razmišljanje ispod nivoa estetskog. „Savremena umetnost, a posebno ovde, više nema kapaciteta da isprovocira kognitivne procese, kao što to mogu društveni skandali današnjice“, objašnjava Ćirićeva. Inspirisana avangardom i tragajući za svežinom novog, kustoskinja se okrenula umetničkim istraživanjima u spoju nauke i umetnosti, veštačkoj inteligenciji, 3D modelaciji, biopoetici... „Mnoga su dela napravljena specijalno za ovu priliku, ili nisu predstavljena u Srbiji“, Ćirićeva dodaje. Tako dobijamo priliku da sagledamo princip rada algoritama, treniranih bezbrojnim ponavljanjima da iščitaju forme iz taloga kafe, u radu Kristine Tice. Instalacija Veljka Zejaka svedoči o migrantskoj krizi, preko odlivaka šaka izbeglih sa Bliskog istoka i Afrike, koje drže bakarnu cev za grejanje i ilustruju žeđ inspiratora ratova za energetskim resursima, po svaku cenu u ljudskosti. Milenko Prvački se nada da će vekovna baština pančevačke svetinje odoleti toj ratnohuškačkoj vrsti pohlepe, putem skulpture Koegzistencija ili O moranju, simbolički spajajući „gorivo“ i „molitvu“. „Povratak od digitalnog ka analognom prisutan je kod Ane Vujović koja manipuliše ornamentima tako što grešku mašine simulira u analognom mediju“, objašnjava Ćirićeva. Stoga deo ovog rada izlazi iz ravni slike i pruža se ka posmatraču kao izvrnuta utroba, dok prizor fabričkih radnika u strahu od otpuštanja, na platnu Milice Ružićić, realno izvrće utrobu. Pančevačko bijenale traje do 27. juna, uz prilike za stručno vođenje i prateće programe.