Gumene bombone i olovna vremena

Tokom protekle nedelje preživeli smo nekoliko velikih udaraca. I ne, ne mislimo na novu predsedničku inauguraciju Aleksandra Vučića. Kad smo kod toga, to je bilo laganica. Nije bila ni izdaleka spektakularna kao prethodna. Nije bilo batinaša koji batinaju novinare po ulicama, nije bilo na hiljade egzaltiranih ljudi koji su usred radnog vremena došli da vide predsednika i uzbuđeno mu kliču… Nije bilo ni šestosatnog ekspozea, štaviše, novi stari predsednik je izgledao nekako bezvoljno i bez posebnog entuzijazma, kao da, eto, mora da odradi nešto što ga jako smara. Sve u svemu, bilo je to nešto što među gomilom drugih vesti gotovo da nismo ni primetili. Sa druge strane, zapadnjačke kamarile kojima smeta naša nezavisnost obrušile su se na nas ovih dana žestoko i svom snagom. Najpre su uveli sankcije Sandri Meljničenko i Bogoljubu Kariću, a potom osujetili nameru ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da poseti Srbiju tako što su Crna Gora, Bugarska i Severna Makedonija zabranile prelet njegovog aviona preko svojih teritorija. Muž Sandre Meljničenko, ruski bogataš Andrej Meljničenko, preneo je svoje bogatstvo, celih 23,8 milijardi dolara, na svoju suprugu, kako bi izbegao dejstvo sankcija. To mu, nažalost, nije mnogo pomoglo, jer je njegova supruga ubrzo i sama došla pod udar sankcija i tako smo došli do dvostruko čudne situacije. Najpre je jedna modelsica postala milijarderka, a zatim je jednoj modelsici Evropska unija uvela sankcije. U kakvom svetu živimo? Ko bi mogao pre 20 godina da pomisli da će se tako nešto desiti? Pored ovog sramnog udara na Modelsice, sankcije su uvedene i biznismenu Bogoljubu Kariću i to zbog bliskosti sa režimom predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka. Iako je Karić to demantovao, izgleda da će, ipak, morati da se potrudi malo više od „nisam ja, majke mi“ - recimo da pusti ponovo brkove kako ga EU birokrate ne bi prepoznale. A značilo bi i da malo manje graducka po Belorusiji, bar dok se situacija ne slegne. Drugi udar išao je preko komšiluka. Uostalom, ko će da nam radi o glavi nego Severnomakedonci, Crnogorci i Bugari? Dobro, hoće ponekad i Hrvati. I Albanci. I Bosanci. Samo ovog puta nam nisu radili o glavi, već o avionu i ne baš nama, nego Sergeju Lavrovu. Zbog zabrane preleta Lavrov nije mogao da dođe u Srbiju i iako nezvanični izvori tvrde da se u ponedeljak ujutru u blizini Predsedništva začulo jedno gromko „Jes!“, zvanični organi Republike Srbije, čitaj predsednik Aleksandar Vučić na RTS-u, izrazili su šok i nevericu zbog ovakvog razvoja događaja. Šta ćemo i kako ćemo dalje, još se ne zna. Možda da predsednik i ruski ministar jednostavno održe jedan Zum sastanak ili da pošaljemo neku kurirsku službu po Lavrova, ako je već toliko hitno. Mada nismo više sigurni ni koliko je zaista bilo hitno, kao što nismo sigurni ni da postoji opasnost od gladi, inflacije, rata, nuklearne kataklizme i ostalih pošasti, pošto nam se predsednik na Instagramu fotografiše sa gumenim bombonama i pravi foto-konkurse. Influenserska je tuga pregolema, al’ kontenta biti mora, kaže stara narodna mudrost. Možda se predsednik samo priprema za novi posao nakon što mu istekne poslednji predsednički mandat, a možda i zna nešto što mi ne znamo, pa je rešio da se malo prozeza dok još imamo vremena.