U Beogradu subotom

Kao najbolji đaci Miltona Fridmana, naprednjaci ostaju dosledni doktrini šoka, bilo da ima ili nema razloga da odluku o formiranju vlasti skrivaju do poslednjeg trenutka, ali u danu konstituisanja beogradske skupštine ni opozicija nije „podbacila“. Dva dana pre isteka roka sednica je održana u dinamičnoj atmosferi, a najveće iznenađenje bila je svakako odluka opozicionih stranaka da u glasanju ne učestvuju. Tako su sa svega 57 glasova „za“ i isto toliko u glasačkoj kutiji izabrani predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević, zamenik predsednika Igor Jovanović, član Socijaldemokratske partije Srbije sa liste SNS, sekretar Biljana Živković i njen zamenik Tatjana Vučenović. Nikodijević, koji je na istoj funkciji bio i u mandatima od 2014. i 2018, prvi je izbor socijalista za prestonicu, a odmah po stupanju na funkciju je najavio da će podržati kandidata za gradonačelnika koga predloži veći partner. U trenutku kad ovaj tekst nastaje, poznato je da se beogradski odbor naprednjaka jednoglasno saglasio da kandidat za gradonačelnika ostane Aleksandar Šapić, prvi sa liste koalicije koju je ova stranka predvodila. Sednica na kojoj će Šapić biti predložen najavljena je za četvrtak, 16. juna, a tek se spekuliše da bi glasanje moglo da se zakaže ponovo za subotu, 18. juna. Manir subotnjih zasedanja mogao bi da se nastavi kad god se odlučuje o važnim pitanjima i glasa, jer je većina formirana u beogradskoj skupštini takva da nijedan odbornik ne sme biti sprečen da prisustvuje zbog drugih obaveza. Vuk Stanić, odbornik sa liste koalicije NADA, isključen je iz Pokreta za obnovu kraljevine (dela koji predvodi Vojislav Mihailović) dan pre nego što je bilo jasno da će na 48 SNS-ovih i osam SPS-ovih, on biti 57. poslanik koji će podržati vladajuće stranke. Koalicija NADA tako ostaje bez jednog odbornika u grupi od sedam, a Stanić postaje nezavisni odbornik čija se nezavisnost istakla čim se obratio skupštini i zapretio povlačenjem podrške ako ga naprednjaci i socijalisti „zaborave“. Najavljenu podršku 60 od 110 odbornika nova vlast nije dobila, što ne znači da uskoro neće, jer se pritisci na odbornike, kako NIN nezvanično saznaje, nastavljaju. Ravnomernija raspodela odborničkih i poslaničkih mandata oduzela je SNS hegemonističku poziciju u kojoj drugi faktori na političkoj sceni ne mogu izazvati ni uznemirenje, a kamoli poziciju da o nečemu pregovaraju, ali su još uvek u toj stranci - i štap i šargarepa. Do zajedničkog gesta opozicije naročito je bilo stalo rukovodstvu Stranke slobode i pravde, koja je u pozivu na „udruživanje“ ponovila do sada uglavnom neuspešnu taktiku - saradnik je vlasti svako ko nije sa nama. Štaviše, SSP je najpre zahtevala da glasanje bude javno da bi se videlo ko je vera, a ko nevera, ali su ostale stranke javno odbile da na taj način krše poslovnik skupštine. SSP je imao i najviše razloga da pozove na akciju, ne po redu snaga i kao najveća opoziciona grupacija u Skupštini grada ni zbog antologijskog sastanka predsednika SSP sa Aleksandrom Vučićem, nego da bi raspoloživim sredstvima ublažio efekat dokumenta Evropske unije koji je objavila Slobodna Evropa, a u kome obaveštajne strukture imenuju Dragana Đilasa „trojanskim konjem“ opozicije i Vučićevim saradnikom. Samo dan posle konstitutivne sednice Pavle Grbović, lider Pokreta slobodnih građana, koji je u koaliciji sa SSP, pozvao je na prekid rata optužbama o saradnji s vlašću, i drugi prvoborci te koalicije pokušavali su da nametnu zaključak da je glasanje pokazalo „da trojanskog konja nema“, ali ostatak opozicije nije podržao tu analogiju. Očekivano, iz Zavetnika i iz Pokreta Dveri (obe liste su osvojile po četiri mandata) bacili su u lice SSP-u činjenicu da je upravo ta stranka insistirala na podeli na „pravu“ i „lažnu“ opoziciju tako što je etiketu saradnika s režimom delila onima koji se ne slažu sa diktatom SSP. Odluka da se ne glasa bila je, izgleda, u interesu svih opozicionih stranaka s izuzetkom šest odbornika Narodne stranke, koji su u tim trenucima napustili salu. Interesna niša u kojoj se u ovom trenutku prepoznalo svih pet grupacija koje nisu glasale za izbor predsednika ne znači, međutim, da će u svemu opozicioni odbornici biti saglasni niti da će saglasnost po svaku cenu imati ikakvog smisla nakon što, u subotu, Aleksandar Šapić postane gradonačelnik Beograda. Prve pukotine očigledne su i iz negodujućih reakcija odbornika Ne davimo Beograd na ostavku Vladete Jankovića, prvog na listi Ujedinjenih za Beograd, koji je kao najstariji odbornik trebalo da predsedava konstitutivnoj sednici, ali nije. Janković je kazao da to čini u interesu građana i zbog brojnih nepravilnosti, a zamenio ga je Toma Fila, prvi na listi SPS-JS i drugi najstariji odbornik. Janković, koji tvrdi da je za njega glasao „bolji Beograd“ možda nije želeo da ima posla s gorim, a možda misli da nema smisla da predsedava obema skupštinama čiji su se predstavnici birali na minulim izborima. Jer će i u Narodnoj biti najstariji poslanik. Iza njega odborničke mandate će sledećim na listama prepustiti još dvadesetak odbornika. Lista Moramo, koja je na dan konstitutivne sednice osnovala političku organizaciju Zajedno (s kopredsednicima Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, Biljanom Stojković i Nebojšom Zelenovićem), ima očiglednu ambiciju da se nametne kao najproaktivnija opoziciona snaga u gradskom parlamentu taktikom „jednom nogom u institucijama, a drugom na ulici“. Da bi takvu reputaciju što pre i stekli, odbornici Ne davimo Beograd zahtevali su već u prvom satu sednice da se zbog toga što je istovremeno predsednik Opštine Novi Beograd Šapiću oduzme odbornički mandat. Zahtev nije imao realističan cilj, pa tako nije izazvao reakciju opozicije, ali je verbalna bitka nastavila da se vodi na liniji naprednjaka i „zeleno-levih“ stvarajući iluziju da je ova grupacija, sa 13 odbornika, brojem dominantnija od Ujedinjenih, kojima po burnom raskidu sa Narodnom, tik nakon izbora, preostaje 20 mandata. Nakon što je Nikodijević izabran, socijalisti ne pokazuju pretenzije da tu funkciju koriste za „ucenjivanje“ naprednjaka, nego naprotiv - nastavljaju da ističu kooperativnost, pa tako odmah po stupanju na dužnost predsednik Skupštine obećava da će ova koalicija nastaviti da realizuje projekte koje opozicija kritikuje, a na koje su oni ponosni. Zašto bi dogovor na lokalnom nivou podrazumevao i dogovor o koaliciji na republičkom, pitao je retorički Ivica Dačić u odgovoru na novinarsko pitanje da li konstituisanje beogradske skupštine znači da će socijalisti ponovo biti deo vlasti sa naprednjacima kad se konstituiše i Narodna skupština. Predsednik Socijalističke partije Srbije tako je dao za pravo predsedniku Srpske napredne stranke koji je danima ranije izrazito oštrim tonom slao poruke socijalistima da „ni na kakve ucene“ ne pristaje i da oni, socijalisti, koji tu mogućnost nikada od okončanja izbornog procesa nisu pomenuli, mogu slobodno da formiraju vlast „sa Đilasom“, a SNS će preći u opoziciju. Tenzija o mogućim činiocima buduće Vlade Srbije se uspešno nastavila i nakon što je okončana neizvesnost po pitanju vlasti u glavnom gradu. Izrazito je tesna, ali većina postoji. Takva, međutim, neće biti moguća i u Narodnoj skupštini. Koaliciji oko naprednjaka za vlast koju će što su teža vremena težiti da učine što stabilnijom, neće biti dovoljna podrška manjinskih partija. U spoljnopolitičkim okolnostima za koje se veruje da su čak jedini razlog što se učešće SPS u vlasti uopšte problematizuje, ostaju opcije: kontinuitet sa socijalistima, zaokret ka nekoj od opozicionih partija, a nije isključeno da se formira vlada diverziteta - sa socijalistima i delom opozicije istovremeno - jer u svakoj opciji SNS ostaje suštinska vlast. Odnos prema uvođenju sankcija Rusiji, što od Srbije zahteva Evropska unija, jedina je okolnost koja može da izbaci SPS iz vlade. Ali i socijalisti, kojima Vučić zamera otvoreno proruski stav u kampanji, istupili su oštricu, pa sad tvrde da se ne drže ruskog interesa po svaku cenu, nego im je važno šta Srbija dobija. Zahvaljujući protivljenju sankcijama Rusiji, SPS je uspeo da povrati stotinu hiljada birača i to bez partijskog predsedničkog kandidata, pa bez obzira na zavisnost od SNS, sa tim stavom ima samo tendenciju da raste. Istovremeno, odnos prema ratu u Ukrajini i zahtev da se gotovo svi politički subjekti o tome izjasne je test na kome pada i bilo kakva mogućnost dogovora među opozicionim strankama. Tako sve one ostaju za naprednjake „lak plen“. Dogovor o tome da ne učestvuju u glasanju za izbor predsednika skupštine je verovatno ilustracija maksimuma opozicione saradnje, koja će jedino i biti moguća na lokalnom nivou. Bio je to efektan i usmeren ka javnosti gest aktera koji nisu imali mogućnost da drugačije promene ishod glasanja. Kad zamenik gradonačelnika Goran Vesić, međutim, optimistično podseti da je u vreme Borisa Tadića jedna vlada izgurala mandat sa podrškom 126 poslanika (on sigurno dobro zna kako je to moguće, jer je i u toj vlasti učestvovao), to znači da je i sam Vesić, iako najveći takmac Šapiću, zadovoljan kompenzacijom koju je unutar stranke dobio za to izgubljeno mesto. Da li će Vesić ponovo biti predložen za zamenika gradonačelnika još se ne zna, ali je tu mogućnost sam Šapić nekoliko puta do sada negirao. Po svemu do sada rečenom, gradska vlast koja se ovih dana formira nije planirana za to da – izgura mandat. Verovatno je i samom Šapiću dogovor između Vučića i Đilasa da se gradski izbori ponove s jeseni, zime ili proleća, povećao šanse da bude biran, jer tako SNS ispunjava volju birača, a čuva „mir u kući“, to jest u stranci u kojoj Šapić nema podršku. Ako nijedan odbornik iz redova Ujedinjenih za Beograd, Moramo, NADA, Zavetnika ili Dveri-POKS ne iznenadi više, gradonačelnik će biti biran glasovima 57 odbornika, odnosno za šest glasova manje od njegovog prethodnika Zorana Radojičića. Oročen mandat, sintagma je čije značenje Šapić navodno nije razumeo, ali možda hoće s jeseni kada zajedno sa konstituisanjem republičkih organa vlasti otpočne kampanja za nove gradske izbore. Dragana Pejović