Nažalost, investitorski urbanizam je sveprisutan

Istorija Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, duga 75 godina, pokriva mnoge uspehe na polju restauracije, konzervacije i prezentacije brojnih nepokretnih dobara od izuzetnog značaja. Poslednje vreme donosi nova iskušenja za RZZSK, u vidu pomame investitora da na zaštićenim područjima grade i na tome zarade, bez obzira na posledice po kulturno nasleđe. Tako, osim K-Distrikta i kalemegdanske gondole, koji jesu, ili bi devastirali Beogradsku tvrđavu, ovom spomeniku u rangu Dečana sada preti i širenje teniskih terena na Dorćolu, uz izgradnju poslovnog kompleksa. Zašto Zavod poslednjem nije uspeo da se suprotstavi, i da li je, usled raspisanog konkursa za uređenje, u riziku i arheološko nalazište Belo brdo u Vinči, kao i da li se sa restauratorskim dignitetom prilazi i Rajačkim, Rogljevačkim i Smedovačkim pivnicama, na preliminarnoj listi Uneska, razgovaramo sa dr Dubravkom Đukanović, direktorkom RZZSK. U situaciji je da ispravi greške stare uprave, kako bi Zavod ustanovio nezavisnost od političkih odluka i na taj način sačuvao ono što nam svima pripada. Zašto je Republički zavod inicirao izradu Prostornog plana područja posebne namene Beogradske tvrđave? Da li bi on mogao da pokrije postavljanje gondole, kao što je plan istog ranga legalizovao izgradnju Beograda na vodi? U cilju zaštite i očuvanja Beogradske tvrđave neophodan je dokument koji je utemeljen na očuvanju integriteta tvrđave i koji taj prostor tretira celovito, kako bi sprečio moguće nesaglasje između propisa različitih nivoa. Pojedinačnim „tačkastim” rešavanjem zahteva otvara se prostor za onemogućavanje ili prenebregavanje sveobuhvatnog sagledavanja ove istorijske celine sa specifičnim obeležjima, kako to čini PPPPN, koji na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji ugovorom o implementaciji obavezuje sve učesnike u odlučivanju na njegovu primenu. U koliziji uslova zaštite, planske dokumentacije i nerazumevanja, dešavaju nam se nedopustivi ekscesi, kao što je izgradnja K-Distrikta, koji je naneo nepopravljivu štetu Tvrđavi. Ne morate biti stručnjak iz sfere zaštite da biste ovo zaključili. Nažalost, investitorski urbanizam je sveprisutan, uz potpuno nerazumevanje i nepoštovanje kulturnog nasleđa. Odluka o nivou intervencija u zaštićenim zonama može se doneti tek nakon analize rezultata svih istraživanja, a stav službe zaštite u ovom odlučivanju treba da bude primaran. Da li bi ipak PPPPN za Beogradsku tvrđavu mogao da dozvoli i izgradnju sportsko-poslovnog kompleksa Novaka Đokovića na Dorćolu? Izgradnja Linijskog parka, koji omogućava izlazak Beograda na reke, izuzetan je projekat za unapređenje kvaliteta života Beograđana. Istovremeno, investitori ovaj prostor vide kao mesto za realizaciju svojih zamisli. Uz razumevanje takvih tendencija, RZZSK nije dao saglasnost na predlog rešenja iz Plana detaljne regulacije, da se na prostoru priobalnih bedema Beogradske tvrđave planira izgradnja „sportskih terena takmičarskog karaktera”, jer realizacija ovakvog kompleksa podrazumeva obim izgradnje koji je nedopustiv u obuhvatu Tvrđave. Stav Zavoda o maksimumu urbanizacije prostora Tvrđave usaglašen je sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, Arheološkim institutom i upravljačem JP Beogradska tvrđava. Što se tiče poslovnog kompleksa na Dorćolu, RZZSK se nije izjašnjavao o njegovoj izgradnji, jer nam takav zahtev nije bio upućen od strane fizičkog ili pravnog lica. Ali, Planom detaljne regulacije omogućena je izgradnja takvog kompleksa, da li je Zavod ovo mogao da spreči? Sastavljač Plana pri izradi Nacrta mora da uzme u obzir uslove svih nosilaca javnih ovlašćenja i da uskladi njihove često konfliktne zahteve. Kako uslovi Zavoda nisu bili u celosti ugrađeni u Nacrt PDR-a, na javnoj sednici smo, u svojstvu podnosioca primedbe, ponovo izneli svoje stavove, koje je Komisija samo delimično usvojila. Iako je u svojstvu člana ili konsultanta u Komisiji bio i stručnjak iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, usvojen je Plan koji omogućava N. N. investitoru da u podgrađu Tvrđave gradi objekte znatno većeg kapaciteta od onih koji su sa stanovišta zaštite ovog prostora prihvatljivi. Trenutno je aktuelan konkurs Zavoda za uređenje Arheološkog parka Belo brdo u Vinči, oslonjen na projekat firme Beoekspert dizajn, koji podrazumeva pobadanje 80 betonskih šipova u prostor najstrože zaštite, kao i zaklanjanje čuvenih vinčanskih profila armiranim zemljanim bedemima. Zar time neće biti ugroženo arheološko nalazište? Projekat sanacije klizišta, koji je po narudžbi Muzeja grada Beograda 2019. izradila firma Beoekspert, nije predstavljao osnovu za raspisivanje konkursa, već je deo šireg Projekta istraživanja, zaštite i prezentacije arheološkog lokaliteta Belo brdo. Vlada je u maju 2021. prenela investitorska prava na RZZSK s ciljem da vodi ovaj kapitalni projekat. Nakon sagledavanja svih uticaja, koje bi realizacija projekta iz 2019. imala na očuvanje lokaliteta, obratili smo se za konsultacije Unesku i naručili Studiju zaštite nalazišta od štetnog dejstva vode, u cilju iznalaženja rešenja problema nekontrolisanog dotoka atmosferskih i fekalnih voda koje ugrožavaju nalazište. Prema ovoj Studiji, prioritet je izgradnja drenažnog kolektora i samo jedne od tri projektovane zavese šipova na prostoru obaloutvrde sa nasipom od armiranog tla. Šipovi, koji su planirani u samom srcu lokaliteta kao konstrukcija za oslanjanje objekta Centra za posetioce se ne realizuje, a odluka o daljim aktivnostima na sanaciji će zavisiti od rezultata praćenja pomeranja tla na širem prostoru. Početak realizacije i rok završetka sanacije pomeren je zbog pandemije, a dinamika projekta je i dalje je neizvesna zbog naglog povećanja cena na tržištu. Od 475.000 dolara dobijenih iz Fonda ambasade SAD, finansirana su 2021. arheološka istraživanja, a deo sredstava planiran je za prezentaciju projekta pred lokalnom zajednicom, bez čijeg razumevanja projekat gubi smisao. Da li je čudno to što u žiriju konkursa za uređenje Vinče nema arheologa i nema predstavnika upravljača – Muzeja grada? Ne, jer nije racionalno da u radu žirija učestvuju svi stručnjaci koji su tokom cele protekle godine bili angažovani u pripremi konkursnog zadatka. Pored stručnjaka RZZSK, platforme Srbija stvara i više ministarstava, u pripremi dokumentacije su učestvovali stručnjaci iz Muzeja grada, više fakulteta, instituta, zavoda, Grada Beograda, Opštine Grocka, Evropa Nostre, javnih preduzeća i konsultantskih kuća i brojni pojedinci. Zadatak žirija, imenovanog u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije je da proceni koliko su kvalitetno konkursna rešenja odgovorila na postavljeni cilj. Zavod je nedavno sklopio memorandum sa GIZ-om koji sprovodi konkurs za obnovu vinarskih sela Rajac, Rogljevo i Smedovac, za šta je EU dala 500.000 evra. Da li za radove može bilo ko da konkuriše, ili samo oni sa „velikom“ licencom, budući da su Negotinske pivnice, u sklopu tih sela, na preliminarnoj listi Uneska? Prema Memorandumu o saradnji sa GIZ-om Zavod se, pored izdavanja mera tehničke zaštite, uključio i savetodavno, kako bi pomogao vlasnicima u procesu podnošenja zahteva za bespovratna sredstva za obnovu. S obzirom na to da je novac namenjen tekućem održavanju, uslov za realizaciju planiranih radova nije posedovanje „velike licence“. Kadar Zavoda je drastično podmlađen, ali, čini se, uglavnom na osnovu programa Moja prva plata. Zašto? Realizacija ovog programa u specijalizovanoj ustanovi kao što je Zavod, od posebnog je značaja jer je to šansa da se mladi stručnjaci upoznaju sa značajem i principima očuvanja kulturnog nasleđa, koje će kasnije moći da primenjuju i u drugim oblastima profesionalnog rada. Što se tiče kadrovske situacije, početkom 2021. više od trećine zaposlenih u RZZSK bilo je u poslednjim mesecima radnog staža, srednja generacija stručnjaka je većinom radila po ugovoru, a mladih praktično nije bilo. Prošle godine je zaposleno osam nekadašnjih „ugovoraca”- spoljnih saradnika sa stažom dugim i do 18 godina. Kako se ova situacija više nikada ne bi ponovila, nadam se da će se tendencija zapošljavanja nastaviti, čime će biti ostvarena kvalitetna smena generacija, uz buduću posvećenost stručnjaka Zavoda obučavanju mladih kadrova kao svojevrsnoj misiji. Dragana Nikoletić