Piramidalna šema digitalnog doba ili novac budućnosti

Jesu li to finansijske institucije i centralne banke vodećih svetskih ekonomija u poslednje vreme sa praktično negiranja postojanja kriptovaluta na finansijskom i investicionom nebu prešle na negiranje njihove vrednosti, uporedo sa pričom o kreiranju svojih digitalnih valuta? Kako na prosečno upućenog investitora ili onoga koji to tek planira da bude utiču komentari predstavnika tih institucija, poput tvrdnji šefice Evropske centralne banke Kristin Lagard da „kriptovalute ne vrede ništa i ne zasnivaju se ni na čemu“ ili Kristaline Georgijeve, njene naslednice na čelu MMF-a, koja je ove valute nazvala „piramidalnim šemama digitalnog doba“, uz opasku da se „bitkoin možda može nazvati novčićem, ali to nije novac, niti je stabilno skladište vrednosti“? A kako tržište kriptovaluta reaguje na izjave Bila Gejtsa, jednog od najbogatijih Amerikanaca, da on „ne ulaže u nešto što nema vrednost, niti doprinosi dobrobiti društva“? Kada se ovakve izjave upare sa podatkom koji je nedavno saopštila američka Federalna trgovinska komisija da je gotovo 50.000 ljudi prijavilo gubitak veći od milijardu dolara na prevarama sa kriptovalutama tokom 2021, uglavnom na vodećim društvenim platformama, može li se naslutiti budućnost digitalnog novca? Hoće li na hiljade različitih kriptovaluta, od kojih je bitkoin prvi i najpoznatiji, zaista u nekoj bliskoj ili daljoj budućnosti postati zamena za valute na koje smo navikli ili će, ako ne sve, ono većina njih, nestati? Može li kompjuterski algoritam nastao u jeku globalne ekonomske krize kao odgovor na bankarsku alavost pobediti u ratu sa žilavim finansijskim sistemom koji je tu krizu izazvao, ali kasnije i prebrodio? Zašto se u poslednje vreme sve češće čuju upozorenja zvaničnih institucija G7 da se kriptovalute pod hitno moraju regulisati? Za Marka Suvajdžića, predavača i direktora Blokčejn laba na Univerzitetu Florida, dileme nema. „Centralne banke ne mogu ništa u pogledu regulacije trgovine kriptovalutama. Države mogu da regulišu njihovo postojanje na određeni način i one to već čine, pa se tako u SAD one tretiraju kao i akcije kompanija, onaj ko ostvari zaradu trgovinom ovim valutama plaća porez“, kaže za NIN Suvajdžić, napominjući da je za njega očekivano da centralne banke negiraju vrednost kriptovaluta. „To je nešto što se od njih očekuje, jer su kriptovalute i kreirane da bi pokazale da banke nisu potrebne za finansijski sistem u budućnosti. One su nastale kao odgovor na globalnu krizu, kao alternativni način čuvanja novca koji nije u rukama banaka, jer su se banke pokazale kao institucije koje ne pomažu građanima i kompanijama, već rade isključivo u sopstvenom interesu. Dakle, ako uzmemo bitkoin kao prvu kriptovalutu, on je direktna konkurencija bankama i za razliku od njih on funkcioniše na nivou softvera, odnosno izvan kontrole i centralnih banaka i banaka uopšte. Za razliku od centralnih banaka koje su odlukama o štampanju novca pokrenule najveću inflaciju u poslednje dve ili tri decenije, u osnovi kriptovaluta je algoritam i ne postoji mogućnost nikakvog dodatnog štampanja“, kaže ovaj sagovornik NIN-a navodeći da ne sumnja da će kriptovalute biti u skorijoj budućnosti jedini način plaćanja. „Na tržištu postoje različite vrste kriptovaluta. Neke od njih su i ti takozvani stabilni koini, odnosno valute čija vrednost se meri dolarom ili nečim drugim, a imamo i tendencije centralnih banaka da naprave sopstvene digitalne valute, jer će tako moći da kontrolišu transakcije. Dakle, digitalni novac je već postao sredstvo plaćanja, a za deset godina će biti jedino sredstvo i niko od nas neće razmišljati šta se dešava u pozadini toga, kao što sada ne razmišljamo šta je infrastrukturno u pozadini društvenih mreža, već nas zanima koliko imamo lajkova. Blokčejn, kao platforma na kojoj se odvija trgovina, biće jedna normalna baza podataka i svi će biti na njoj, od pojedinaca, preko kompanija, do države“, kaže Suvajdžić. Sa druge strane, Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i viceguverner Centralne banke Crne Gore, odgovara da za njega kriptovalute jesu realnost, ali nisu novac. „One jesu realnost i u tom smislu ih je potrebno regulisati, da bi se obezbedila koliko-toliko zaštita potrošača i smanjile mogućnosti za izbegavanje plaćanja poreza i finansiranja ilegalnih aktivnosti. Najbolji način je da se regulišu uniformno, odnosno da EU donese propise o njihovoj regulaciji, a onda da to primenjuju i zemlje kandidati. Ipak, one za mene nisu novac, već neka vrsta spekulativnih hartija od vrednosti. Prva funkcija novca je sredstvo plaćanja, a danas postoji jako ograničen broj proizvoda koji se mogu platiti kriptovalutama. Takođe, one nemaju još jednu bitnu funkciju novca, nisu mera vrednosti, jer gotovo i da nema proizvoda čija se cena izražava isključivo u digitalnim valutama, a nemaju ni treću funkciju novca, odnosno nisu čuvar vrednosti“, odgovara Fabris i ponavlja da je regulacija potrebna i da bi najbolje bilo da ona bude kombinacija regulative koja se odnosi na novac i na hartije od vrednosti. Za Fabrisa je budućnost u kojoj će privatne, neregulisane kriptovalute biti sredstvo plaćanja gotovo nezamisliva, a jedino što vidi kao perspektivu jesu digitalne valute centralnih banaka koje će smanjiti upotrebu keša u platnom prometu. I Kenet Rogof, profesor ekonomije na Univerzitetu Harvard i bivši glavni ekonomista MMF-a, pita se u tekstu za Project Syndicate šta će se desiti sa kriptovalutama kada se države konačno uozbilje i počnu da regulišu bitkoin i „njegovu braću“. Navodeći da je zasad jedino Kina počela to da radi, Rogof očekuje da će centralne banke „verovatno uključiti privatnost za male transakcije, dok će se za veće transakcije gotovo sigurno zahtevati od pojedinaca da otkriju svoj identitet“.  „Nasuprot tome, jedna od najvećih atrakcija privatnih kriptovaluta je mogućnost da zaobiđu regulativu. Istina, transakcije kriptovalutama se mogu u potpunosti pratiti kroz blokčejn bazu podataka, ali korisnici obično prave naloge pod pseudonimima i stoga ih je teško identifikovati bez drugih informacija, a te informacije su skupe“, piše Rogof. On veruje da će razvijene ekonomije krenuti u oštru regulaciju tek kada problem trgovine izvan zvaničnih radara, zakuca snažnije na njihova vrata, kao što već kuca na vrata pojedinih zemalja u razvoju i onog siromašnijeg dela sveta. „Venecuela je glavni igrač na kripto tržištima, delom zato što ih iseljenici koriste da šalju novac, a da ga korumpirani režim u zemlji ne prigrabi. Ali kriptovalute sigurno koristi i venecuelanska vojska u svojim operacijama krijumčarenja droge, a da ne pominjemo bogate, politički povezane osobe koje su podložne finansijskim sankcijama i kojima je ovo odlično utočište. Ali, zar ovo samo kripto ne ispunjava svoje obećanje da će pomoći građanima da zaobiđu korumpirane, neefikasne i nepoverljive vlade? Možda, ali, baš kao i novčanice od 100 dolara, kriptovalute u zemljama u razvoju verovatno će koristiti zlonamerni akteri baš kao i obični građani“, piše Rogof, napominjući da on nije zagovornik teorije da se kriptovalute zabrane, a sve blokčejn aplikacije ograniče. „Regulisani stabilni koini, podržani bilansom centralne banke i dalje mogu da napreduju, ali mora postojati direktan pravni mehanizam za praćenje identiteta korisnika“, smatra Rogof. Fabris podržava upozorenja koja stižu od vodećih ljudi iz centralnih banaka i međunarodnih finansijskih institucija, uveren da ona služe kao opomena da kriptovalute vrede manje od njihove nominalne vrednosti. „To je upozorenje, naročito malim igračima na brojne rizike koje one nose, počevši od toga da su neregulisane i da ne postoji nijedna institucija koja stoji iz njih, kao ni bilo koja realna vrednost koja stoji u njihovoj pozadini“, odgovara on navodeći da su mogućnosti spekulacija na ovom tržištu mnogo veće nego na tržištima klasičnih hartija od vrednosti. „Osim što su u većini zemalja neregulisane, manje je tržište nego kod klasičnih hartija od vrednosti. Dovoljno je pogledati kretanje vrednosti bitkoina. U januaru 2020. je vredeo nešto više od 7.000 dolara, u decembru iste godine oko 19.000, u novembru 2021. gotovo 60.000 dolara, a danas je oko 27.000 dolara. Tolike promene ne postoje kod drugih oblika aktive, niti su moguće bez spekulacija. Postoji više primera kako su bogati i uticajni pojedinci svojim tvitovima o bitkoinu uticali na njegovu cenu. Dakle, kriptovalute su priča o pojedincima koji su se spekulativnom trgovinom obogatili, ali i o daleko većem broju ulagača koji su izgubili novac“, kaže viceguverner CB CG. Čak i u Srbiji, koja za razvijenim svetom kaska u svemu, pa i u digitalnim valutama, nedavno je osvanula vest da u pozadini jednog ubistva u beogradskom naselju Rakovica stoji sukob oko rudarenja kriptovaluta i nerešeni dugovi. Šta bi tek moglo da se dešava, kada ovo i kod nas postane sve popularniji način jednokratne kocke ili pak dugoročne investicije, niko ne može ni da zamisli, mada i kod nas već postoje menjačnice za kriptovalute, a ponegde se njima može platiti kafa ili neki drugi proizvod i usluga. Čini se da niko još ne može da nazre ni kako će izgledati konačni obračun vlada i centralnih banaka kao prirodnih regulatora i kriptovaluta nastalih kao otpor takvim lancima. Ali dok to, pre ili kasnije, ne dođe na red, čak i Marko Suvajdžić, koji veruje da su kriptovalute naša budućnost, svojim studentima govori: „Nisam finansijski savetnik i ne želim da preuzimam odgovornost za vaše investicije, ulažite u kriptovalute onoliko novca koliko ste spremni da izgubite“. A na NIN-ovo pitanje, zašto to govori, kaže da ljudi nemaju kontrolu nad svojim osećanjima, a velika je pomama za profitom u kriptovalutama. „Postoje oni sa kockarskim duhom koji prodaju automobil ili kuću i bez previše znanja o ovoj trgovini, ulože veliki novac. Ovo tržište je rigidno, fluktuacije su velike i najpogrešnija je odluka da se u kriptovalute ulaže kada su skupe, a onda iz straha prodaju kada njihova vrednost padne. Ne želim da budem izgovor nekome da proda kuću i izgubi novac. Ovo nije tržište za kockanje i kratkoročna ulaganja. Vrednost kriptovaluta jeste pala kada uporedite poslednjih nekoliko meseci, ali ako gledate vrednosti od početka njihovog nastanka videćete da je u pitanju permanentan rast vrednosti. Drugim rečima, ovo je za one koji imaju veru u budućnost kriptovaluta i strpljenja da čekaju da njihova vrednost za nekoliko godina bude još veća, a ne za one koji bi sve preko noći“, kaže Suvajdžić, ne sumnjajući ni u budućnost kriptovaluta, niti u stabilizaciju njihove vrednosti u budućim godinama. Rogofova poruka je, ipak, nešto drugačija. „U odsustvu krize, moglo bi da prođe mnogo decenija do strože regulacije kriptovaluta, posebno sa velikim kripto igračima koji ulažu ogromne sume u lobiranje, kao što je to činio finansijski sektor uoči globalne finansijske krize 2008. Ali verovatno neće potrajati ni približno tako dugo. Nažalost, kripto kriza će verovatno doći pre nego kasnije“, zaključuje Rogof. Petrica Đaković