Iz fabrike dva putića

Do 13. juna za dvogodišnji rad u Stelantisovim fabrikama u Italiji, Nemačkoj, Poljskoj i Slovačkoj prijavilo se stotinak radnika Fijat Krajsler automobila Srbija (FCA), saznaje NIN. Interesovanje za odlazak u Slovačku, u koju bi trebalo da ode 80 odsto prekobrojnih iz Kragujevca, bilo je više nego slabo, pa je uprava u ponedeljak izašla sa novom ponudom, s tim što se za one koji ne bi dobrovoljno u pečalbu suštinski ništa ne menja, jer će na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, uz otpremninu od 2.200 evra, na koliko mogu da računaju oni koji su u FCA proveli deset godina. Uzaludna su bila nastojanja da se otpremnina poveća na 1.000 evra za svaku godinu staža, koliko su uz otkaz dobijali radnici proglašeni viškom 2016. Jedino trudnice, porodilje i majke sa decom do pet godina neće morati u inostranstvo, niti će moći da dobiju otkaz ako to odbiju. Na trećem sastanku radne grupe, predstavnici zaposlenih bezuspešno su pokušali da isti status izbore za invalide druge i treće kategorije, roditelje dece sa posebnim potrebama i bar jednog od supružnika, ako oboje rade u fabrici automobila. Bez odgovora su ostala i pitanja - šta ako se neko razboli u inostranstvu, o čijem trošku će da se leče, ko snosi troškove socijalnog osiguranja njihovih porodica, šta ako neko bude morao da se vrati pre nego što istekne dvogodišnji ugovor, da li će morati da vraća bonus, kakvi su uslovi smeštaja… Ne kriju da su nezadovoljni i mesečnom platom za rad u Slovačkoj od 800 i u Poljskoj od 850 evra, jer će sami morati da plaćaju smeštaj i hranu... A gradom kolaju priče da su prošle godine nekim njihovim sugrađanima, koji su 2021. radili u Stelantisovoj fabrici u Trnavi, porodice iz Srbije slale novac da se nekako prehrane. Višenedeljni galimatijas trebalo bi da se okonča 16. ili 17. juna, kada ovaj broj NIN-a već bude na kioscima. Ako se u „bermudskom trouglu“ – zaposleni, menadžment, Vlada Srbije - ne postigne sporazum, radnici su najavili blokadu ključnih saobraćajnica u gradu i okolini. Pre samo mesec i po dana sve je ličilo na „hepiend“, jer je u prisustvu državnog vrha najavljeno da će Stelantis u Kragujevcu 2024. početi da proizvodi električne automobile. U to ime država je odrešila kesu i obezbedila još 40 miliona evra subvencija, da bi zaposlenima 7. juna bilo predočeno da je od 2.016 radnika tri četvrtine višak i da će ih na platnom spisku ostati samo 500. Prekobrojnima su ponuđene dve opcije: odlazak na rad u inostranstvu ili otkaz i prelazak na evidenciju NSZ, uz otpremnine. „Dobrovoljcima“ su ponuđeni i bonusi od 11.000 evra pri odlasku i 6.000 evra po povratku u zemlju, ali bez garancije da će po povratku dobiti radno mesto u novoj fabrici u Kragujevcu. NJihove sumnje dodatno je pojačalo i saznanje da u Slovačku i Poljsku ne bi otišli kao radnici Stelantisa, ni posredstvom NSZ, već bi radni odnos trebalo da zasnuju sa tamošnjim Stelantisovim fabrikama. Do 20. juna trebalo bi da bude jasno ko će od zaposlenih ostati u Kragujevcu, ko će otići u inostranstvo, a ko će ostati bez posla. U novoj fabrici biće mesta za 1.550 radnika, a 2012, kada je počela proizvodnja 500L, bilo ih je duplo više. S obzirom na to da Stelantis namerava da u ovoj turi otpusti 1.500 radnika, da bi za dve godine zaposlio 1.000 novih, mnogi se pitaju da li će za svako to „novo“ radno mesto Stelantis od Vlade dobiti subvenciju iz budžeta države, koja u zajedničkoj firmi ima 33 odsto vlasništva. Predstavnici reprezentativnih sindikata FCA za NIN navode da im je premijerka Ana Brnabić obećala da Stelantis više ni po kom osnovu neće dobiti subvencije, ali je njen „šef“, predsednik Aleksandar Vučić najavljivao „velike subvencije“ za proizvodnju novog ili novih modela elektromobila u Kragujevcu. Ostaje da se vidi ko je od njih dvoje govorio istinu. Predstavnici Vlade na čelu sa premijerkom obećali su prekobrojnima iz FCA, koji ne žele da rade u inostranstvu, da će im posao obezbediti u Kragujevcu ili okolini. Nezvanično se s tim u vezi pominje nemački Vaker Nojzon, koji je u maju obeležio 15 godina rada u Kragujevcu, a gradi nove pogone u kojima navodno planira da u dogledno vreme angažuje još nekoliko stotina radnika. Priča se i da bi deo „viška“ iz FCA mogao da bude angažovan u vojnoj fabrici za proizvodnju (ne)borbenih vojnih vozila Zastava TERVO. Problem je, međutim, što su tim firmama pre svega potrebne zanatlije, zavarivači, bravari i ostali profili zanata, što podrazumeva i prekvalifikaciju „automobildžija“. Prvi ugovor sa Fijatom, koji je u međuvremenu postao deo Stelantis grupe, Vlada Srbije potpisala je u septembru 2008. na rok od deset godina, a aneksima je produžavan do 28. aprila ove godine, kada je potpisala novi ugovor sa Stelantisom, po kom bi 2024. trebalo da počne proizvodnja električnih automobila. Poznavaoci prilika na svetskom tržištu tvrde da bi realizaciju tog ugovora eventualno mogla da ugrozi međunarodna izolacija Srbije zbog odbijanja da svoju spoljnu politiku usaglasi sa politikom Evropske unije, što podrazumeva i uvođenje neke vrste sankcija prema Rusiji, zbog agresije na Ukrajinu. U tom slučaju ne može se do kraja isključiti ni najgori scenario u vidu povlačenja nekih zapadnih investitora, kao što se to poslednjih meseci dešava i u Rusiji. Stariji Kragujevčani još se sećaju da je u maju 1992, neposredno uoči uvođenja međunarodnih sankcija SR Jugoslaviji, ondašnji premijer Srbije Radoman Božović obilazio kragujevačku Zastavu i na pitanje „šta će Vlada uraditi ako Srbiji budu uvedene sankcije“, samouvereno tvrdio – „od toga nema ništa“, te da „i ako budu uvedene, neće trajati duže od nedelju dana“. A trajale su skoro deceniju i sahranile srpsku industriju. Samo nekoliko dana nakon uvođenja tih sankcija, italijanski Iveko, koji je u Zastava kamionima imao 48 odsto kapitala, pokupio je „prnje“ i proizvodnju izmestio u Tursku i Brazil. Zastava kamioni se od tog udarca nikada nisu oporavili i u aprilu ove godine stečajni upravnik je celu firmu ponudio na prodaju po ceni od 600.000 evra. Zajedno sa Ivekom, iz Kragujevca se u maju 1992. povukao i Fijat, koji je do tada sa Zastavom pregovarao o formiranju zajedničke fabrike za proizvodnju do 500.000 automobila godišnje, u kojoj bi obe kompanije imale udeo od po 50 odsto. Ako Fijat, ovoga puta kao deo Stelantisa, zbog politike, ponovo ode iz Kragujevca, postavlja se pitanje da li će iko više hteti da dođe. Zoran Radovanović