Dijana pod Suncem

Nekad moćna državna sekretarka Dijana Hrkalović sada je svedena na sporednu ulogu u propagandnoj tabloidnoj predstavi. Triler u režiji naprednjačkog trusta mozgova ostao je na nivou nižerazrednih ostvarenja. Očekivano, publika nije dobila nijedan odgovor van okvira ranije uspostavljene propagandne matrice - svi mogu da budu krivi osim „Sunca“, kako je sada Hrkalovićeva nazvala Aleksandra Vučića. Nije bilo neočekivano da neko ko je „miropomazan“ ukidanjem zatvorskog pritvora, a zatim i zabranom napuštanja Beograda, ne dosegne nove vrhunce u tabloidnoj kanonizaciji srpskog Luja. NJen kralj Sunce pokazao je za sebe neuobičajenu uzdržanost na predstavu u njegovu čast. Još neobičnije je bilo što se pozvao na institucije koje obično ignoriše navodeći da one treba da reaguju na nastup Hrkalovićeve. Obavestio nas je da je pasionirano gledao dvosatni nastup, čak dva puta, i zatim naveo: „Psihologijom se pomalo bavite i onda vidite da li je bila iskrena ili ne. Jedino sam siguran da ja ništa nisam učinio nažao njima. A to da prisluškujete šefa države? O moralu da ne pričam.“ Kako su ove Vučićeve poruke razumeli Hrkalovićeva i Nebojša Stefanović, koga je ona prozivala, nećemo javno čuti. Očito je da je njeno „Sunce“ ostavilo svojim saradnicima koje je biralo da se sami valjaju u kriminalnom blatu i da paze da njega ne ukaljaju. Da će „slučaj Dijana“ dobiti takav tok postalo je jasno od kada joj je advokat postao Vladimir Đukanović Đuka, koga u sličnim slučajevima očito preporučuje partijska legitimacija, a ne advokatska. Zbog ovog Đuke, ne onog iz nacionalnog parka na Fruškoj gori, izreci „Kadija te tuži, kadija ti sudi“ dodato je „i kadija te brani“. Osim divljenja Vučiću i blaćenja Stefanovića, propagandno je posebno bio važan osvrt Hrkalovićeve na Jovanjicu, gde je Đuka advokat prvookrivljenog Predraga Koluvije. Ona se tako zapravo pridružila dobro poznatoj Vučićevoj odbrani Koluvije. Posebno opasno, što joj neki policajci pripisuju da je radila tajno, sada je uradila javno. Crtala je metu inspektoru Slobodanu Milenkoviću koji je sa svojim saradnicima razotkrio Jovanjicu. U režiranoj predstavi Hrkalovićeva nije pitana o sumnjama da je povezana sa kriminalnim klanovima i huliganskim grupama, da je stvarala partijsku policiju, organi­zovala nezakonitu prismotru kriti­čara vlasti, preuzimala policijske delatnosti za koje nije imala ovla­šćenja, kakva je njena uloga u proganjanju sada pokojnog inspektora Dejana Jovića koji je istraživao Belivukovu grupu... Takve sumnje iznosili su mnogo pre njenog tabloidnog progona, koji je počeo krajem 2020, profesionalni mediji ali i pojedini policajci koji su pro­tiv nje podnosili krivične prijave. Imala je zaduženja od posebnog značaja za vlast. Saslušavala je novinara povodom afere Vetroparkovi, gde je predsed­nikov kum Nikola Petrović označen kao neko ko je tražio mito, učestvo­vala je u hapšenju policajaca koji su obznanili da su nezakonito poslati u Potočare gde je gađan Aleksandar Vu­čić, saslušavala je profesionalce u policiji koji nisu odgovarali vlas­tima, imala je zaduženja i prilikom održavanja lokalnih izbora u Lučani­ma... Policajac Dejan Tripković podneo je krivičnu prijavu protiv Stefanovića i nje da su 2014. organizovali grupu u policiji koja je nezakonito pratila novinare, policajce, ljude iz političkih stranaka i javnog života. Prijavu su ekspresno odbacili tužilaštvo i BIA iako nisu proverili ponuđene dokaze. Iz ovog slučaja videlo se da je imala uticaja u režimskim medijima. Policajac Tripković je tužio i jedan tabloid zbog kampanje koju je vodio protiv njega. Urednik tog tabloida je na suđenju rekao da je podatke, koje je koristio za blaćenje Tripkovića, dobijao od Hrkalovićeve. Na sličan način kao Tripkovićeva, odbačena je prijava Milana Dumanovića i Mladena Trbovića protiv vrha MUP-a. Oni su u prijavi tvrdili da su nezakonito poslati u Potočare 2015, kada je Vučić dolazio na godišnjicu, kao i na miting opozicije i kontramiting pristalica Milorada Dodika 2016. u Banjaluci. Protiv ovih policajaca organizovano je tajno suđenje jer su navodno odali državnu tajnu kada su javno potvrdili da su bili u Srebrenici i Banjaluci. Dumanović i Trbović su svojim iskazima na zatvorenom suđenju teško optužili Hrkalovićevu. Trbović je govorio kako ga je 22. jula 2016, odmah nakon što je pre podne svom pretpostavljenom najavio podnošenje krivične prijave za Potočare i Banjaluku, zvala Hrkalovićeva. Na suđenju 10. septembra 2018. naveo je: „Pretnje u telefonskom razgovoru nisu bile, ali sam poziv tretirao kao pretnju. Po mojim saznanjima tada, a pogotovu sada, glavna je veza MUP-a sa kriminalnim klanovima, odnosno jednim kriminalnim klanom i to kavačkim. Pa bi ovom prilikom i tužiocu prijavio istu da se upozna sa listinzima njenih telefonskih brojeva, njenih službenih i privatnih brojeva, gde može da se utvrdi isto. Svi radnici MUP-a su upoznati sa njenim vezama sa organizovanim navijačkim grupama koje ona kontroliše, organizuje i koristi direktno za pojedina krivična dela.“ Pre toga, 2. januara 2017, Dumanović je iznoseći odbranu između ostalog rekao: „Meni nije dozvoljeno u tužilaštvu da kažem ono što je glavna stvar, da je u Srbiji na vlasti kriminalno udruženje, a da su na čelu tog udruženja Andrej Vučić, Dijana Hrkalović i Nebojša Stefanović.“ Dumanović i Trbović su prvostepeno oslobođeni za odavanje tajne, ali do danas nisu ispitane njihove optužbe. NIN je objavio i „Izveštaj o izvršenim proverama i sadržaju komunikacije telefona Veljka Belivuka, dobijenog na osnovu veštačenja“, koji je policija dosta­vila tužilaštvu u postupku protiv Hrkalovićeve. U izveštaju je samo deo komu­nikacija Belivuka preko aplikacije WhatsApp sa pripadnicima policije, BIA, vođama navijača i vlasnicima noćnih klubova. Najznačajnije od do sada dostupnih po­ruka su one koje Belivuk razmenjuje sa tadašnjim glavnim koordinatorom Žandarmerije Nenadom Vučkovićem, koji je tada blisko sarađivao sa Hrkalovićevom. U izveštaju se zatim nalazi prepiska gde oni Hrkalovićevu oslovljavaju sa Dijana ili D. Vučković piše: „Ja sam oko tebe i te stvari rekao ministru i D...“ Zatim dodaje da je izašao sa D i da izvesnog Miksu mora odmah da skloni sa splava. Dopisuju se oko karata za utakmice. Belivuk piše: „Reče mi Acika da ide da ti donese lovicu od propusnica. Nije loše za jedan dan posla“, a Vučković odgovara: „Malo­pre mi dao. Svaka čast. Evo me sa D.“ Belivuk se raspitivao o vlasniku kafića u blizini mesta gde je ubijen Aleksandar Stanković Sale Mutavi koga je nasledio u vođenju Janjičara, a Vučković ga moli da se smiri i da ne preti nikome. Zatim Beli­vuk piše da pita D za „ostale načine da se reši“ i zatim navodi: „Slučaj Arkana koji je bio država nije rešen nikako drugačije nego ulicom. Da se pravosuđe pitalo još bi se svi šeta­li Beogradom živi.“ Dopisuju se još, kada Belivuk piše: „I da ti kažem samo još ovo pošto mi je D rekla da ne brinem onaj dan, kunem ti se da se ne bojim nikog ni sekunde i da sam spreman kao i brat što je bio. Onaj govor nije izmišljen, mi smo se stvarno spremali na ovo.“ Vučković mu na to odgovara najproblematičnijom porukom za vlast: „Zna ona. Zna šef. Zna glavni šef. Ali nema dana da mi neko pet puta ne kaže od njih da te držim pod kontro­lom da ne uradiš ništa. I moraš da se sabereš. Polako...“ i dodaje: „Imamo jake pozicije, brate. Imaš mene, u deset ljudi sam u poli­ciji, a tu sam ti na usluzi non-stop i znaju da smo zajedno. Ako smo pametni samo, ne može da nas dobije niko na polju tribine i naših poslova.“ Iz poruka se vidi i da je Hrkalovićeva komunicirala sa Belivukom, a u predstavi je tvrdila da ga ne poznaje. Za razne poslove za šta se sada sudi Janjičarima nema dela koje su konstantno ponavljali, a to je da na tribinama tuku ljude koji su skandirali protiv Vučića. Povodom nastupa Hrkalović Tužilaštvo za organizovani kriminal odgovorilo je NIN-u da javna istupanja nemaju nikakvu dokaznu snagu niti se mogu smatrati relevantnim i verodostojnim za krivini postupak i dodaju: " Tokom istražnog postupka okrivljena Hrkalović branila se ćutanjem, dok je na glavnom pretresu iznela odbranu, uz odbijanje da odgovara na pitanja tužioca.Time je pokušala da oteža utvrđivanje istine i potpuno resvetljavanje svih okolnosti i činjenica krivičnih dela koja joj se stavljaju na teret, pred sudom". Hrkalovićeva je po stranačkoj pripadnosti bila u bezbednosnim službama i morala je da prođe, kako se sama pohvalila, bezbednosnu proveru. To se desilo iako je protiv nje postojala prijava iz 2012, neposredno pred majske izbore. Okrivljena je da je bila u grupi naprednjaka koja je fizički napala Dejana Vukićevića, aktivistu udruženja Pravda i pravo, u Beogradu. Slomili su mu čeonu kost i nos. Policajac koji je pisao prijavu, Vladimir Savić, kasnije je napustio policiju. Hrkalovićeva je najpre 2012. bila u BIA, a od 2014. u kabinetu Stefanovića. Imenovana je juna 2015. na mesto sekretara UKP, u trenutku kada ta služba, koja je srce policije, nije imala šefa i nakon promene uslova konkursa za tu poziciju. Umesto dotadašnjih 10 godina iskustva u policijskim poslovima, bila je potrebna samo godina. Postala je državna sekretarka MUP-a 20. jula 2017. i bila sve do 30. maja 2019. NJena moć je nadilazila i te visoke funkcije, a sve to nije mogla bez njenog „Sunca“ koje je između ostalog od ponovnog dolaska na vlast 2012. do kraja 2017. bilo i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti i sekretar Saveta za nacio­nalnu bezbednost. Od tada do sada Vučića na tim funkcijama nasleđuje prozvani Stefanović. Iz svega ovoga očigledno je jedino - da punom parom radi Vučićeva propagandna mašina, dok institucije do kraja ne istražuju povezanost vlasti i mafije. Vuk Z. Cvijić