Dijana i Neša u akciji ogoljavanja vlasti

Vlast i njeni mediji, međusobne optužbe visokih državnih funkcionera o tome ko je od njih veći saradnik mafije, pokušavaju da pretvore u primitivni rijaliti. Tako u već svojstvenim opskurnim formama za režimske medije sakrivaju pitanje odgovornosti predsednika SNS i Srbije Aleksandra Vučića koji je postavljao i postavlja takve kadrove na najvažnija mesta. Ne odustaju od priče da Vučića prikažu kao žrtvu navodnog prisluškivanja, a čine i nešto još opasnije. Ugrožavaju krivične postupke, pre svega Jovanjicu, crtaju metu profesionalcima iz policije kao što je Slobodan Milenković i uvlače Više tužilaštvo u Beogradu i MUP u rijaliti. Ukratko - sadašnji ministar odbrane koji je istovremeno sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti Nebojša Stefanović (imenovanja za te funkcije su nadležnost predsednika Srbije), zatim član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca Vladimir Đukanović i nekadašnja državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović optužuju se međusobno za kriminal i zaklinju na vernost Vučiću. Od iznesenih optužbi moguće je da ništa nije tačno, što je manje verovatno, ili da je deo tačan, jer se neke njihove optužbe međusobno isključuju. Ako ništa nije tačno, otvara se pitanje političke odgovornosti Vučića, jer je postavljao tako neodgovorne saradnike koji iznose lažne optužbe. Ukoliko je deo optužbi tačan, to je za Vučića veći problem jer pitanje njegove odgovornosti može da ide mnogo dalje od samo političke. Iza rijalitija se zato kriju mnogo ozbiljnije stvari. Opet se vodi kampanja protiv inspektora Slobodana Milenkovića koji je sa svojim saradnicima, iz Odeljenja za narkotike beogradske policije kojim je rukovodio, otkrio Jovanjicu. S druge strane, institucije ni posle osam meseci nisu uradile bezbednosnu procenu ugroženosti Milenkovića i njegovog saradnika Dušana Mitića nakon što je prijavljeno da neko želi da ih ubije. Kampanja protiv inspektora je pokrenuta kada je Hrkalovićeva izjavila da je navodno Milenković „diler droge“. Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), koje je stvarno nadležno za Jovanjicu, nije pristalo da bude uvučeno u rijaliti. Podsetilo je da se Hrkalovićka prvo branila ćutanjem, a i da je na sudu odbila da odgovara na pitanja tužioca. Zatim Vladimir Đukanović, advokat Hrkalovićeve i prvooptuženog u Jovanjici Predraga Koluvije, na „ružičastoj“ televiziji u svom slobodnom tumačenju nadležnosti tužilaštva izjavljuje: „Za taj deo (iskaza Hrkalovićeve) nadležno je Više javno tužilaštvo.“ I gle čuda, Više tužilaštvo saopštava da će saslušati inspektora Milenkovića. Ipak nije sve teklo glatko, što su pokazale krajnje neuobičajene neusklađene reakcije MUP-a i tužilaštva. Prvo MUP saopštava da je po nalogu Višeg tužilaštva zakazano saslušanje ministra Stefanovića i Hrkalovićeve u Službi unutrašnje kontrole MUP-a. Više tužilaštvo zatim demantuje saopštenje MUP-a napominjući opštepoznatu stvar da ono nije nadležno za službenike koje postavlja Vlada. Za njih je nadležan TOK, koji je odbio da učestvuje u rijalitiju. Povodom najave saslušanja inspektora Milenkovića njegov advokat Zdenko Tomanović je saopštio: „Tužilaštvo ne vidi svoju nadležnost za informacije o raznim kriminalnim aktivnostima brojnih najviših predstavnika vlasti kao ni za prijavljenu informaciju o pripremama za likvidaciju Milenkovića i Mitića. Ni druge nadležne institucije čak nakon osam meseci nisu uradile bezbednosnu procenu njihove ugroženosti i tako ih onemogućavaju u neometanom profesionalnom postupanju. Ali zato tužilaštvo vidi svoju nadležnost u informaciji oko navodnih nezakonitih aktivnosti Milenkovića koji umesto zaštite i podstreka za sebe i svoj tim već u dužem periodu je u profesionalnoj tenziji sa brojnim moćnicima zbog svoje istrajnosti u otkrivanju učešća visokih službenika vojnih i civilnih bezbednosnih službi u aferi Jovanjica.“ Šef Višeg tužilaštva u Beogradu od početka 2022. je Nenad Stefanović, koji je do tog mesta došao neuobičajeno brzo, posle samo osam godina rada kao tužilac. On je 2014. bio imenovan za zamenika u Trećem osnovnom tužilaštvu gde mu je najznačajniji postupak bio protiv prvog srpskog svedoka saradnika LJubiše Buhe Čumeta. Buha je 2017. pravosnažno osuđen na dve godine i osam meseci zbog ugrožavanja pripadnika obezbeđenja njegove supruge, zato što je naveo vlasnika auto-servisa da prekuca broj šasije na ferariju, zbog ometanja istrage, kao i zbog vređanja tužioca. Zanimljivo je da je postupak protiv Buhe pokrenut kada je imao neslaganja sa sadašnjom vlašću. Tužilac Stefanović zatim 2018. napreduje kao zamenik višeg tužioca, da bi početkom 2022. bio imenovan za šefa tog tužilaštva. Na kraju su ipak Hrkalovićeva i ministar Stefanović saslušani u Službi za unutrašnju kontrolu MUP-a. Hrkalovićeva je došla bez advokata. Ministar odbrane je došao sa svojim novim advokatom Goranom Pejićem, koji je radio u advokatskoj kancelariji sa ubijenim kolegom Dragoslavom Mišom Ognjanovićem. Kada je Hrkalovićeva bila pod tabloidnom paljbom, dok nije prihvatila advokata Đukanovića, objavljivano je da je navodno ona organizovala pratnju ubijenog advokata. Zato se pojavljivanje ministra Stefanovića sa kolegom ubijenog Ognjanovića tumači kao poruka nekadašnjoj bliskoj saradnici. I Vučić je jednom govorio dosta uvijeno da je advokat bio praćen. Činjenica je da je advokat Ognjanović bio pod tajnim nadzorom neposredno pre ubistva. Iako njegovo ubistvo do danas nije rasvetljeno, sumnja se da je ubijen iz osvete jer je bio advokat Luke Bojovića i njegovih saradnika, koji su označeni kao deo „škaljarskog klana“ koji je u ratu sa „kavačkim“. Inače, KRIK je utvrdio da su za vreme Stefanovićevog i Hrkalovićkinog vođenja MUP-a istrage vođene uglavnom protiv „škaljaraca“. Vučić je dobar deo tog perioda do novembra 2017. bio ono što je sada Stefanović, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Ako je Stefanović izborom advokata hteo da pošalje poruku, možda ona nije bila upućena samo Hrkalovićevoj već i čoveku kome se javno zaklinje na odanost i koji je nesumnjivo suštinski i formalno bio zadužen za MUP kao njegov nadređeni. Da sadašnja vlast ima neuobičajeni odnos sa nosiocima kriminala vidi se u postupcima prema navodnim kavčanima i škaljarcima. Prvo su Janjičari koje je vodio Veljko Belivuk, sada označeni kao deo „kavačkog klana“, bili blizu vlasti. Na primer, neki od njih su bili kao obezbeđenje na Vučićevoj prvoj inauguraciji, a svi su na utakmicama fizički sprečavali navijače da skandiraju protiv predsednika. NIN je ranije objavio i dokaz iz predmeta protiv Hrkalovićeve, prepisku Belivuka i glavnog koordinatora žandarmerije Nenada Vučkovića gde se spominju identifikovana Dijana Hrkalović, zatim „Nebojša“, „ministar“ i „glavni šef“. Iako se ta prepiska nalazi u predmetu protiv Hrkalovićeve, žandara Vučkovića za razliku od inspektora Milenkovića niko nije saslušavao. I „škaljarci“ su imali neobičan tretman. Filip Korać, koji je operativno označen kao navodni zamenik Luke Bojovića i bitna karika „škaljarskog klana“, od finansijera SNS-a 2012. postao je, prema rečima samog Vučića 2018, najopasniji kriminalac. Međutim, za sada su mu skinute zvanično sve optužbe. Na neobičan način vlast je bila zainteresovana za slučaj Jovanjica, koji je sada ponovo otvorila Hrkalovićeva. Nakon hapšenja osumnjičenih i otkrivanja, kako se navodi u optužnici, rekordnih 1,6 tona marihuane, MUP, koji se hvali i zaplenom nekoliko grama droge, sa zakašnjenjem je izdao šturo saopštenje. Jovanjicom su se bavili profesionalni mediji, a i opozicija, pre svih Miroslav Aleksić koji je iznosio brojne optužbe. Vučić zatim najavljuje Jovanjicu 2 govoreći o bezbednosnom prstenu. Međutim u praksi ubrzo Koluvija, u čiju se odbranu uključuje Đukanović, a zatim i uhapšeni pripadnici BIA i MUP-a iz Jovanjice 2 bivaju pušteni iz pritvora. Postupak protiv Koluvije i njegovih baštovana - Jovanjica 1 - ide sporo. Naravno, niko osim novinara nije pitao sadašnjeg ministra policije Aleksandra Vulina, koji je uslikan na Jovanjici kako okopava, šta je tamo tražio. Jovanjica 2 gde se vidi neuobičajena povezanost sa državnim bezbednosnim aparatom MUP, BIA i VBA nije odmakao dalje od pripremnog ročišta za suđenje koje se stalno odlaže. I sam Vučić se uključuje javno u odbranu Koluvije sa komentrima „šta je to tona“ i „nikog nije ubio“. Prozivanje Hrkalovićeve inspektora Milenkovića i reakcija Višeg tužilaštva tako su samo logičan nastavak svega. Druga važna poruka u režiranom istupu Hrkalovićeve bila je o prisluškivanju Vučića. Prema njenim rečima, Stefanović je ostvario uvid u razgovore i o tome nije obavestio Vučića. Inače, ona je u kampanji režimskih medija ranije bila označena kao glavni vinovnik prisluškivanja predsednika. Vlast i njena propagandna mašinerija insistiraju na „nezakonitom prisluškivanju predsednika“. Međutim, iz reči ministra Vulina da je po odobrenju suda prisluškivano 26 osoba koje su, između ostalog, imale oko 1.800 razgovora sa Vučićem, njegovim ocem, bratom, i punoletnim sinom, teško se može izvesti takav zaključak. Vlast ne spominje BIA preko koje idu sva prisluškivanja i koja je zadužena za kontraobaveštajnu zaštitu predsednika. Zanimljivo je da se u postupku protiv Hrkalovićeve i Dejana Milenkovića, nekadašnjeg šefa Službe za specijalne istražne metode MUP-a koja je nadležna za prisluškivanje, ne spominje „prisluškivanje predsednika“. Od kada je došao ponovo na vlast 2012, Vučić je više puta insistirao na tome da je bio nezakonito prisluškivan kao opozicionar. Poveo je takvu kampanju i 2019. na „ružičastoj“ televiziji, kada je mahao papirima iz BIA sa kojih je izgleda zaboravio da skine oznaku tajnosti. Ispostavilo se, uvidom u dokumenta, da Vučić nije bio nezakonito prisluškivan, što je NIN objavio te 2019. Otkriveno je da je „upadao u mere“ kada je između ostalog razgovarao sa sadašnjim predstavnicima vlasti i sumnjivim biznismenima koji su svi tada bili pod zakonitim istragama. Tako se čuo sa advokatom Vladimirom Đukanovićem, sada nadležnim za sve osetljive slučajeve za vlast. Đukanović je ranije bio na merama BIA zbog ekstremizma, jer je bio u stalnim kontaktima sa onima protiv kojih su vođeni sudski postupci, kao što je Miša Vacić, pravosnažno osuđen zbog ekstremi­zma u vezi sa Paradom ponosa 2009. Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić je objavila dokumente iz kojih se vidi da su Vučić i njegov brat upadali u mere, između ostalog, ka­da su razgovarali sa Vacićem, koji je jedna od 26 osoba. On je ponovo prisluškivan od 2017. zbog ekstremizma. Navela je da se iz dokumenata, koje je pokazala, vidi da Vacić nije procesuiran iako je kod njega pronađen pištolj za koji nije imao dozvolu, te da ga je Vučić plaćao. Sam Vučić je potvrdio da se čuo sa Vacićem, ali navodno posle 1.000 poziva koje mu je uputio predvodnik Srpske des­nice. Ispostavilo se i da se Vučić ranije čuo i sa doskorašnjim zameni­kom gradonačelnika Beograda Gora­nom Vesićem, protiv koga je vođena policijska akcija „Master“ zbog fi­nansijskih malverzacija u Crvenoj zvezdi. Vesić je prisluškivan pod kodnom obradom „Menadžer“. Vučić je te 2019. prećutao i svoje razgovore sa finansijerom SNS-a Slobodanom Te­šićem, koji se nalazio na listi UN-a ilegalnih trgovaca oružjem od 2003. do 2013, kada je dobio diplomatski pasoš Srbije. I danas je na crnoj listi SAD. NJegove firme su bile među povlašćenima i imale su najveći obim poslova sa Krušikom. Za Vu­čića su posebno nezgodni i česti razgovori za Zoranom Majdakom. Protiv Majdaka je pokrenut postupak 2012. pred Specijalnim sudom, gde je op­tužen da je pripadnik organizovane kriminalne grupe koja se tereti da je lažnim nagradnim SMS porukama preko radija i televizije u njihovom vlasništvu prevarila više od 162.000 građana za skoro 32 miliona evra. U jednom od policijskih iz­veštaja, koje je NIN ranije citirao, konstatuje se: „Zoran Majdak je u izuzetno dobrim odnosima sa Srpskom naprednom strankom, te je moguće da vetar duva sa te strane, jer se u komu­nikacijama često poziva i preti ljudima pomenutom strankom.“ Majdak je svojevrsni medijski mogul u Valjevu i okolini, a televizija gde je direktor dobija na lokalnim konkursima za finansiranje medija. Da li će vlast moći da kontroliše otvorene afere kao što su Jovanjica, prisluškivanje i postupak protiv Hrkalovićeve sada zavisi od integriteta ljudi koji rade u institucijama. Vuk Z. Cvijić