Plan neopterećen činjenicama i mišljenjem javnosti

Tri godine otkako je započeta izrada Generalnog urbanističkog plana Beograda (GUP) koji će zadati pravac razvoja grada do 2041. godine i sa kojim će svi naredni urbanistički planovi morati da se usklađuju, došli smo u fazu ranog javnog uvida. Ona podrazumeva predstavljanje opštih ciljeva, mogućih načina da se ostvare i omogućava javnosti da blagovremeno utiče na planska rešenja. Naravno, ukoliko ta javnost zna da joj je nešto predstavljeno. U ovom slučaju, to umnogome zavisi od toga da li ste u periodu od 13. do 30. juna od 12 do 18 časova prošli pored Beogradskog izloga u Knez Mihailovoj a da pritom niste gledali u mobilni telefon. I mada jeste veća verovatnoća da ćete radnim danom, u radno vreme, nabasati na panoe u centru grada nego da će vas put navesti u podrum Gradske uprave u Ulici 27. marta gde se javni uvidi inače održavaju, ipak se čini da je gradska vlast želela da cela stvar prođe neopaženo. Počev od toga da smo tokom uvida imali samo jednu izjavu gradskih zvaničnika povodom GUP-a (gradskog urbaniste Marka Stojčića), preko gotovo najkraćeg trajanja uvida koje zakon dopušta, do toga da na svom sajtu Grad nije posvetio posebnu vest postavljenom štandu na kome dežuraju predstavnici Urbanističkog zavoda Beograda, ali zato građane jeste obavestio da JKP Zelenilo postavlja saksije na „još jedan segment dela srednje razdelne trake“ u Bulevaru Mihajla Pupina (čudo da Vučić nije održao govor tim povodom). Zato je grupa od čak 31 ekspertske organizacije i građanskih inicijativa uputila zahtev nadležnim institucijama da u što kraćem roku organizuju javne prezentacije GUP-a na kojima će biti omogućena „dvosmerna komunikacija između zainteresovane javnosti i obrađivača plana i donosioca odluka“, koja je neophodna kako zbog kompleksnosti samog dokumenta tako i zbog njegovog značaja za budućnost grada. Ali donosioci odluka su izgleda svoju odluku već doneli i nisu osetili potrebu ni da makar odrično odgovore na zahtev. A i zašto bi se upuštali u dijalog kada već, kako je gradski urbanista izjavio prošle godine, na izradi GUP-a radi „više od 250 stručnih ljudi“? Možda zato što je sva prilika da ga je pomešao sa čuvenim GUP-om iz 1972. godine na kome jeste radio toliki broj stručnjaka, dok su se na današnjem elaboratu potpisale tek 52 osobe, a pojedine studije na koje se oslanja su starije od deset godina (ako bi uračunali i njihove potpisnike dolazimo do broja od stotinu autora). Ipak, to što se pristupilo sa manje ambicija nego pre pedeset godina, ne znači da je o tekstu na uvidu lako formirati mišljenje u roku od 17 dana. „Niko još uvek nije izašao sa javnim primedbama zato što sam elaborat za rani javni uvid ima 180 strana, plus je tu dvadesetak studija koje prethode tom dokumentu i treba sve to pročitati i analizirati da bi se dali bilo kakvi komentari. Primetno je da su u njemu novi pravci širenja Beograda, iako sve međunarodne pa i nacionalne strategije i smernice predviđaju da se grad razvija kompaktno - unutar postojećeg građevinskog područja - a da se strogo štiti okolno zelenilo i poljoprivredno zemljište. Lokacije koje su predviđene za urbanizaciju se nalaze uglavnom na obodu grada: velika površina Surčinskog polja i okolni delovi Surčina, zona obilaznice auto-puta oko Beograda, Batajnički drum, Severna magistralna tangenta celom dužinom, kao i neke lokacije u okolini Bubanj potoka. To su stotine, hiljade hektara postojećeg poljoprivrednog zemljišta i zelenih površina“, kaže Antonije Ćatić iz kolektiva Ministarstvo prostora. I pojašnjava da kompaktan razvoj podrazumeva adekvatan pristup i zelenim površinama i saobraćajnoj infrastrukturi i javnim namenama, dok se trenutno u Beogradu „kompaktno“ jedino uvećava stambeni fond, tako što se zauzimaju slobodne površine, ruše postojeći objekti i na tim mestima zidaju soliteri koji premašuju primerene visine. Pri tome, sve demografske projekcije sadržane u elaboratu, pa tako i one koje uzimaju u obzir i migracije, predviđaju da će Beograd 2041. godine imati manje stanovnika nego danas, ali njegovi autori na kraju ipak priznaju da su se „bez obzira na sve navedene činjenice“ rukovodili pretpostavkom da će biti sto hiljada stanovnika više - što daje novi akcenat starom pitanju „za koga se razvija grad?“. A kako je Stojčić – jednako neobjašnjivom metodologijom – izračunao da nam nedostaje oko 50.000 stanovnika za optimalni intelektualni razvoj, valjda ćemo se stisnuti nekako ako zbilja odnekud dođe tih sto hiljada ljudi, znajući da ćemo od toga biti još pametniji. „Sadržaj izloženog dokumenta zaista obiluje zanimljivim i modernim konceptima. Tako motor razvoja Beograda nisu samo kreativne, već i intelektualne industrije. Beograd nije više samo pametan grad, on je sada pametniji. Mobilniji, zdraviji, efikasniji. Inovativan. Zelen. Međutim, u odsustvu naznaka da se do ove faze razmišljalo o mehanizmima sprovođenja nabrojanih koncepata i bez predstavljene metodologije i načina kako se do njih i stiže, izloženi materijal zapravo ne predstavlja mnogo više od pi-ar pamfleta“, stav je udruženja Nova planska praksa. Na primer, plan konstatuje da je za svakodnevnu rekreaciju potrebno da se zelene površine nalaze na najviše 10 minuta pešačenja od mesta stanovanja (mogućnost koju trenutno oko 392.000 Beograđana nema), ali tu informaciju koristi samo kao inspiraciju za potencijalno buduće ozelenjavanje, a ne za utvrđivanje pravila na kojim lokacijama bi stanogradnja bila dozvoljena. No nije ni sve lepršavo u GUP-u, pogotovo u poglavlju naslovljenom „decentralizacija“ koje se bavi javnim službama i namenama. „Kada se pročita između redova, uviđa se da ono predviđa uključivanje privatnog sektora u realizaciju funkcionisanja obrazovnog sistema i sistema zdravstvene zaštite. Istovremeno je naglašeno da pojam površine javne namene ne definiše automatski i svojinski status, što znači da javna usluga u potpunosti može biti u privatnom vlasništvu. Uz to se kao jedan od ciljeva navodi i izmeštanje devastiranih i nefunkcionalnih ustanova zdravstvene zaštite. Kako mi da znamo šta je devastirano i nefunkcionalno? Kako se to određuje? A ako se nekim slučajem odredi, GUP kaže da na zoni sa koje se preselila ustanova mora da ostane objekat javne namene. I onda zamišljamo situaciju: ako bi se Klinički centar odredio kao nedovoljno funkcionalan, recimo po pitanju saobraćajne pristupačnosti, on bi mogao da se izmesti na periferiju, a na njegovo mesto će doći druga ’javna‘ služba, što bi mogla da bude i ogromna privatna klinika. Takav primer jeste idenje u krajnost, ali plan to omogućava i naše primedbe će tražiti da se jasno naznači da prostori javne namene moraju zadovoljavati potrebe svih građana, a ne samo pojedinaca“, ukazuje Ćatić. Ako ne računamo dva sastanka kojima se Urbanistički zavod pohvalio na svom sajtu (jedan sa Ministarstvom prostora, drugi sa grupom građana „Pozdrav sa Košutnjaka“), sav dosadašnji upliv javnosti na sadržaj budućeg GUP-a svodi se na anketu koju je Zavod sproveo prošle godine i na koju se odazvalo 2.298 građana – odnosno oko 0,6 odsto stanovnika Beograda. A ona je pokazala da se stanogradnja ne nalazi među prioritetima, tek na sedmom mestu, dok su na vrhu liste saobraćaj, potom prisustvo zelenila i stanje životne sredine, a slede infrastrukturno opremanje, unapređenje javnih službi i prostora. Kao i da recimo najveći broj smatra veoma važnom mogućnost da u svom naselju imaju park i otvorene prostore za druženje, a „multifunkcionalne trgovinske centre“ nevažnim. Ne bi se reklo da Beograd kakav jeste danas odgovara tim željama. A kako predstavljeni koncept GUP-a pre svega evidentira započete i najavljene projekte aktuelne vlasti (metro čija prva linija ne rešava saobraćajne probleme, nacionalni stadion koji se vodi kao „nedostajući objekat“ bez objašnjenja zbog čega je nedostajući...) umesto da promišlja šta bi gradu i gde bilo potrebno – malo je razloga za optimizam u naredne dve decenije. Luka Petrušić