Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   26.09.2022. 08:30
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Пола века афере Вотергејт
Зашто Никсон данас не би пао

Након изнуђене оставке председника, његов наследник Џералд Форд аболирао га је за све што се десило током афере која је потресла Америку. С друге стране, ноћни чувар Френк Вилс, који је открио провалу у комплекс Вотергејт, умро је у беди јер није могао да нађе посао. Њихове приче довољно говоре о томе да ли су САД постале боље место за живот након Вотергејта


О утицају Вотергејта на планету довољно говори број скандала који су у последњих пет деценија добили име тако што је на кључни појам налепљен суфикс „гејт“. Чланак Википедије набраја барем две стотине таквих, од Америке преко Африке и Азије до Аустралије. На списку су и естрадне бизарности попут Крофнагејта (то јест згоде у којој је популарна певачица Аријана Гранде лизала неплаћене крофне на пулту посластичарнице у Лос Анђелесу и тврдила да мрзи Америку и Американце) и нимало смешне политичке афере попут Контрагејта (о коме ће бити више речи доцније). У неким „гејтовима“ је озбиљна гужва, па се тако Пицагејт односи и на једну од чувених фрка између фудбалера Арсенала и Манчестер јунајтеда (у којој је Сеск Фабрегас парчетом пице погодио Алекса Фергусона) и на теорију завере чију логику није лако пратити, и чији поборници отприлике тврде да у подрумима неких популарних америчких ресторана врхушка демократа обавља сатанистичке обреде у којима злоставља децу. Тај други Пицагејт, узгред, новинари и слична фела често сматрају претечом још луђег и славнијег Кју анона.


Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем.
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту. Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након чега Вам сав садржај постаје доступан.

Цена претплaте:
За кориснике из иностранства:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 6 €
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 15 €
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 18 €
  • годишња претплата износи 30 €
За кориснике из Србије:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
  • годишња претплата износи 3500 дин
Начин плаћања претплате:
Платним картицама:
Плаћање за све кориснике који уплате врше платним картицама - "online ". (Упутство за уплату)

Плаћање путем налога:
За кориснике из иностранства могуће је извршити уплату на девизни рачун: 160-0053800025075-48. (Упутство за уплату). Податке за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) као и потврду уплате послати на мејл: nalozi@ringier.rs

За кориснике из Србије могуће је извршити уплату путем налога за пренос у банци или пошти (Упутство за уплату). Потврду уплате са подацима за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) послати на мејл: nalozi@ringier.rs

Правна лица:
Уколико се плаћање врши преко рачуна потребно је послати налог за издавање предрачуна са генералијама правног лица (назив, адреса, контакт телефон, ПИБ, МБ) на мејл: nalozi@ringier.rs, уз достављање и е-мејла корисника.
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.

Online payment
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.

Online payment
AMEX Mastercard visa dina
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Тел: 381 11 337-3-211
Цетињска 1
11000 Београд
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs)
Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Јовановић Ћута. посланик коалиције „Морамо“ и члан Еколошког покрета

Уколико до 2. јула не буде формирана Скупштина Србије, тог дана ће бити блокиран мост Газела у Београду. Испоставило се да је то једина институција која постоји у овој земљи. То је већ постало традиционално место окупљања.

Прочитајте све мисли
bg