Šta da radi ova fota

Sudeći prema reakcijama na izbor Miroslava Čučkovića za gradskog menadžera u Beogradu, moglo bi se pomisliti da je novi gradonačelnik Aleksandar Šapić – ili ko god da je odlučivao o kadrovima za beogradsku vlast - visoko postavio letvicu za kreiranje nove republičke vlade. Jer, nije lako posle Aleksandra Vulina na raznim ministarskim funkcijama, recimo, pronaći nekog čiji će izbor zaprepastiti kritički nastrojeni deo javnosti bar koliko je to uspelo unapređivanje Čučkovića. A možda i nema mesta čuđenju zbor dovođenja na odgovornu gradsku funkciju dosadašnjeg predsednika opštine Obrenovac, zapamćenog, pre svega, po neadekvatnoj reakciji na poplavu iz 2014. u kojoj je poginulo 57 ljudi. Čučković se, naime, savršeno uklapa u obrazac i do sada primenjivan u izboru kadrova SNS-a: preletač je (bivši član URS Mlađana Dinkića) i kao i ostala sabraća mu, spreman da na svaki način dokaže svoju lojalnost Aleksandru Vučiću. Poseduje i neophodnu dozu „putera na glavi“ koja tu poslušnost garantuje bolje od svake ambicije, a bio je i deo gradske vlasti u vreme Dragana Đilasa (član gradskog veća od 2008. do 2012) čime zgodno doprinosi širenju uverenja da su „svi isti“, pa stoga i ne vredi boriti se za bilo kakve promene. Sličnim „vrlinama“ mogu se pohvaliti i drugi novi beogradski funkcioneri, čije su biografije pretresane poslednjih dana, preletači iz redova Demokratske stranke, Predrag Lukić i Cvijo Babić, obojica bivši rukovodioci gradskih preduzeća u vreme „bivše vlasti“. U provereni obrazac, sudeći prema saznanjima medija, uklapa se i novi pomoćnik gradonačelnika, Aleksandar Savić, bivši predsednik opštine Voždovac, koga bi za odgovornu funkciju mogle preporučivati optužbe da je na sumnjiv način stekao zgradu u Jajincima i krivična prijava zbog navodnih malverzacija sa prodajom javnog zemljišta. Biće, ipak, da još nisu potrošeni svi kadrovi sličnog kalibra i da se može naći iznenađenje za novi saziv republičke vlade čiji izbor, nakon uspešno okončanog petog kruga glasanja u Velikom Trnovcu, dolazi na red. Sada se znaju najkasniji mogući termini za konstituisanje nove vlasti – rok za održavanje konstitutivne sednice Skupštine je, prema rečima predsednika RIK-a Vladimira Dimitrijevića, 4. avgust, nakon čega počinje da teče rok od 90 dana za formiranje nove vlade Srbije. A možda je u pravu i Ivica Dačić koji očekuje konstituisanje parlamenta do kraja jula i „relativno brzo formiranje vlade“. Spekulacije o njenom budućem stranačkom sastavu i ministrima uhvatile su zalet, a iskustvo kaže da će njihova tačnost konačnu potvrdu dobiti tek kada predsednik svega saopšti ime novog mandatara. Za sada, očekuje se još jedna vlada SNS-SPS, tvrdi se da se dokazano poslušna i spremna na sve Ana Brnabić odlično kotira u razmišljanjima o budućem premijeru, a valjda su tačne i zvanične tvrdnje Gorana Vesića da neće biti ministar kulture i Aleksandra Vulina da ne ide u diplomatiju (što je bila verzija koja je pratila spekulacije o „zapadnom zaokretu“ usled koga bi čak i tako lojalna persona morala biti sklonjena na manje vidljivo mesto). Kako na sve to planira da odgovori opozicija? Pod uslovom da nešto planira, s obzirom na utisak da je, nakon što je 2020. bojkotovala izbore, tokom poslednja tri meseca bojkotovala - sopstvene birače. Jer, nakon što je uspešno propustila šansu da materijalizuje većinski stav Beograđana sa aprilskih izbora, prema kome je vreme da naprednjaci nekome prepuste upravljanje glavnim gradom, opozicija se, uglavnom, posvetila onome što joj najbolje ide – međusobnim trvenjima i raskolima i posledičnim formiranjima novih organizacija (bilo da je reč o izvorno novim ili ujedinjenju dosadašnjih neuspešnih entiteta). I šta, uopšte, opozicija može da učini u uslovima obesmišljenih institucija, kontrolisanih glavnih medija i apatičnog društva? Od trojice predstavnika stranaka, sa kojima smo razgovarali, a za koje se u ovom trenutku ne očekuje ulazak u vlast, najoptimističniji je Boško Obradović, lider Dveri, koji kaže da ćemo konačno imati reprezentativan parlament u kome će biti zastupljene sve ideološke opcije na srpskoj političkoj sceni. „Imaćemo veliku konkurenciju ne samo između vlasti i opozicije već i u redovima opozicije. Još ne znamo ko će sve činiti vladajuću većinu, ali opozicija će svakako biti nikad jača. Dosadašnjoj vlasti će biti mnogo teže da obesmišljava rad Narodne skupštine i mnoge cenzurisane teme moraće doći na dnevni red“, kaže. Kao posebno važnu, pominje reformu Poslovnika o radu Skupštine, koja bi donela više prostora za opoziciju – kako bi zakonski predlozi koje inicira došli na dnevni red, a ministri imali obavezu da se odazovu raspravi na aktuelnu temu koju je tražila opozicija, što do sada nije bio slučaj. Neki umereniji oblik optimizma nazire se i na građanskom polu. „Svaki parlament sa naprednjačkom većinom samo je puki instrument i glasačka mašina izvršne vlasti, tačnije Aleksandra Vučića. Očekujem da se opozicija odupre takvom ponižavanju centralne institucije našeg političkog sistema. Neće to biti lak posao s obzirom na to da je parlament u praksi defektan do te mere da je poslanike bukvalno odabrao i na listi predvodio čovek koji je predsednik države. I sada on, koji bi trebalo da bude kontrolisan od strane parlamenta, kontroliše parlamentarnu većinu“, kaže Zoran Lutovac, lider DS-a. A Đorđe Pavićević, profesor FPN, koji u parlament ulazi kao poslanik Ne davimo Beograd, kaže da je jasno da opozicija neće imati većinu da sprovodi svoje politike i menja zakonodavni okvir, ali da ona može da suzi okvir za samovolju buduće vladajuće koalicije, tako što će svoj rad i rad Skupštine približiti građanima i vršiti pritisak na druge institucije da rade svoj posao. Na korak u tom pravcu liči i tekst njegovog stranačkog kolege, Dobrice Veselinovića na Peščaniku, u kome je do detalja opisao sve što je video u Skupštini Beograda gde je odbornik. „Štreberi su ušli u institucije“, kaže u tom tekstu i obećava da će ih promeniti - jednu po jednu, korak po korak. Logično je da štreberi imaju razrađen odgovor na pitanje na čemu će posebno insistirati u budućem parlamentu. „Koristićemo sve mogućnosti i poluge za delovanje koje daje poslanička funkcija kako bismo se zalagali za naše predloge: rasprave na sednicama i rad u odborima, inicijative za formiranje anketnih odbora za razrešavanje afera i za javna slušanja za prikupljanje informacija, obaveštavanje javnosti o radu Skupštine, pokretanje inicijativa za ocenu ustavnosti“, kaže Pavićević. „Obnovu nekih inicijativa za ocenu ustavnosti već smo dogovorili sa organizacijama sa kojima sarađujemo, a kada su poslanici predlagači, Ustavni sud mora da ih uzme u razmatranje. Za početak, obnovićemo inicijative za ocenu ustavnosti tzv. Vulinove uredbe o društveno korisnom radu primaoca socijalne pomoći, koju vlast namerava da ozakoni i zakona o socijalnoj karti. Bavićemo se skupom zakona koji regulišu socijalna i ekonomska prava, preispitaćemo mogućnost osporavanja ugovora koji suspenduje nadležnost gradske vlasti na teritoriji Beograda na vodi. Sve navedene formate koristićemo za promociju politika za koje se zalažemo – borbu protiv nejednakosti, zaštitu prava radnika, decentralizaciju države i demokratizaciju društva, zaštitu javnih dobara i javnih resursa, čist vazduh, vodu i borbu protiv klimatskih promena koje nam ugrožavaju kvalitet života“, poručuje Pavićević. Lutovac kaže da će se poslanici DS-a posvetiti tome da se vrati dostojanstvo parlamentu, da se donose zakoni u interesu građana, a ne tajkuna, stranih investitora ili kriminalaca. „Tražićemo da se raspravlja o važnim državnim i društvenim pitanjima i da se stvarno kontroliše izvršna vlast. Parlament je mesto gde bi trebalo da se promovišu demokratska politička kultura, dijalog i tolerancija. To je početna tačka za uvođenje reda u državi, pravde u društvu i odgovornosti u politici. Da bismo imali uspeha u toj borbi, neophodno je da se oslobode mediji i institucije koje rade u javnom interesu. Borba protiv korupcije i kriminala mora biti u centru pažnje jer pogađa sve građane, a to nije moguće bez vladavine prava, nezavisnog sudstva i samostalnog tužilaštva. Kada se budemo izborili za slobodne i poštene izbore, znaćemo da se stvari kreću u dobrom pravcu“, kaže lider DS-a. „Nikada ne smemo izgubiti iz vida da smo narodni poslanici, da su nas građani birali da zastupamo i štitimo njihove interese. Borićemo se za socijaldemokratske i univerzalne ljudske vrednosti: protiv siromaštva i nejednakosti, za populacionu politiku koja će sprečiti dalji egzodus ljudi iz Srbije, za znatno veće ulaganje u obrazovanje, nauku i kulturu, da znanje bude stub privrednog oporavka i razvoja, za zaštitu radnika i penzionera, ugroženih socijalnih grupa, za modernizaciju zdravstva koje će biti dostupno svima, za prava svih manjina: od političkih do etničkih... Drugim rečima, borićemo se da naš program bude ostvaren u praksi, a ne da bude samo spisak lepo sročenih želja“. Boško Obradović ističe da će Srpski pokret Dveri insistirati na sprovođenju svog izbornog programa kroz različite skupštinske inicijative: uvođenje neradne nedelje i u privatnom sektoru, vraćanje otetih penzija, povratak služenja vojnog roka kroz novi koncept obuke za odbranu, zaštitu i spasavanje, set mera za podršku domaćoj privredi i poljoprivredi, reformu poreske politike u korist porodice, što podrazumeva smanjenje poreza na zarade i na imovinu za svakoga ko stupi u brak i dobije dete... „Insistiraćemo na zakonu o zaštiti prezaduženih porodica, preispitivanju rada javnih izvršitelja, tražićemo zabranu promocije homoseksualizma maloletnim licima, kao i zabranu rijaliti programa. Smatramo da Narodna skupština na posebnim sednicama treba da raspravlja o Kosovu i Metohiji, Otvorenom Balkanu, pritiscima po pitanju uvođenja sankcija Rusiji i drugim ključnim nacionalnim i državnim pitanjima. Takođe, nastojaćemo da kroz različite skupštinske formate probamo da otvorimo neke za nas važne javne rasprave koje su dugo bile zabranjena tema: o povratku monarhije, o nestalim bebama, o genocidu nad Srbima u NDH, o Bolonjskoj reformi visokog obrazovanja, o migrantskoj politici...“, kaže lider Dveri. Nema sumnje da će vlast prihvatiti otvaranje nekih od pominjanih tema, jer će se tako glavni sukob voditi između samih opozicionih stranaka, a ne između vlasti i opozicije. Nikakav zajednički nastup, uostalom, nijedan od sagovornika nije pomenuo. Jednu drugu promenu u skupštinski rad pokušaće da unese Ne davimo Beograd. „Insistiraćemo na našim predlozima, ali nam je podjednako važna komunikacija sa građanima, otvaranje Skupštine za građane i približavanje njenog rada građanima, ne samo na konferencijama za štampu, nego i u direktnoj komunikaciji. Stvorićemo platformu za stalnu komunikaciju, slanje predloga, organizovati redovne susrete sa građanima širom Srbije i slušati njihove predloge i kritike. Cilj nam je da politiku i procese donošenja odluka približimo građanima, demistifikujemo te procese i pokažemo da politika može da se vodi u interesu građana i da može da postane briga o javnim dobrima. Samo tako možemo da dekriminalizujemo državu a njene institucije privedemo njihovoj nameni, a to nije čuvanje vlastitih pozicija i bahato trošenje i privatizacija resursa“, kaže Pavićević. Pa tako, korak po korak, možda prevalimo dva pedlja ka normalnosti. Vera Didanović