Institucija za respekt ili poligon za pranje novca

Aktuelna situacija u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) i blokada rada ove institucije otvorile su mnoga pitanja koja se već nekoliko godina nameću sama po sebi. Povremene odgovore koji se mogu čuti od strane nadležnih treba posmatrati kao pokušaj dnevnopolitičkog marketinga aktuelnog rukovodstva RGS-a i nadležnih predstavnika Vlade Srbije. Reforma katastra je započeta 2003. i od tada se celokupni proces vezuje za kredite Svetske banke, koji su u međuvremenu premašili iznos od 130 miliona evra. Uz donacije iz pojedinačnih zemalja može se konstatovati da je do sada za potrebe uspostavljanja katastra nepokretnosti, njegove digitalizacije i razvoja brojnih servisa i aplikacija utrošeno više od 150 miliona evra. Slične aktivnosti su sprovedene u Republici Severnoj Makedoniji, s tim što je kod naših suseda sistem daleko efikasniji i funkcionalniji, a za tu reformu potrošili su višestruko manje i novca, i vremena. Efikasnost i pouzdanost sistema su po prirodi stvari morali da budu prioritetni ciljevi. Prema svemu sudeći, efikasnost je iskazana samo kod trošenja pozajmljenog novca, a pitanje kvaliteta je ostalo u drugom planu. Taj nedostatak se pokriva jeftinim marketinškim potezima i prezentacijama novih, ne tako neophodnih aplikacija i servisa, koji su vezani za platformu Geosrbija. To je jednostavno mogućnost javnog pristupa i uvida u geoprostorne podatke koji se nalaze u RGZ-u. Mnoge aplikacije više sliče crtanim filmovima, ali su i one na nivou onih niskobudžetskih. U pozadini i osnovi svega nalaze se podaci premera i katastra nepokretnosti, tačnije podaci o nepokretnostima i vlasništvu nad njima. Ti podaci su prikupljani duže od 90 godina i o njima postoje adekvatni podaci u grafičkom i alfanumeričkom obliku. Pohranjeni u arhivama, oni predstavljaju najznačajniji deo RGZ-a. Sve drugo, uključujući i digitalne podatke, koji su nastali u procesu digitalizacije, možemo posmatrati kao nadgradnju sistema. Ti podaci, kojima se danas pune baze, nisu apsolutno pouzdani, tačnije nisu na nivou tačnosti koju je realno moguće ostvariti. Razlozi leže u nameri i neshvatljivoj potrebi rukovodstva RGZ-a da po ubrzanoj proceduri ostvari neke rezultate, koji na prvi pogled izgledaju kao napredni i avangardni, ali u suštini imaju mnoge manjkavosti i nedorečenosti. Među njima su svakako i pitanja bezbednosti i sigurnosti kojima se po svemu sudeći ne posvećuje neophodna pažnja. Poverljivost i tajnost podataka o ličnostima koji su upisani u bazi katastra nepokretnosti spadaju u Ustavom garantovana prava. U uslovima kada se RGZ nalazi na udaru informatičkih fanatika otvoreno je pitanje da li je bezbednost podataka i sačuvana. Na pitanje bezbednosti sigurno utiče i činjenica da su gotovo sve softvere i nove servise kreirale IT kompanije iz okolnih zemalja. O tome da su pojedini tenderi pisani na stranom jeziku i pored toga što su uredno obavešteni, nadležni organi se nisu oglasili. Valjda je politika „cilj opravdava sredstvo“ rukovodila one koji su omogućili jasno kršenje zakona o javnim nabavkama. Pored ovoga, postoje i brojni primeri nefunkcionalnosti uspostavljenog sistema obrade predmeta, koji se kolokvijalno zovu e-katastar. Elektronski način obrade podataka je prevashodno vezan za rad pisarnice DMS, koja prati kretanje svakog predmeta, od njegove predaje do konačnog rešenja. Instaliranje ovog softvera je trajalo nekoliko godina, dok su desetine stručnjaka RGZ-a, koji su ukazivali na njegovu nefunkcionalnost, snosili ozbiljne posledice, a mnogi su morali i da napuste RGZ. Uz to, RGZ pokušava da pusti u rad treću fazu projekta „Upravljanje zemljišnom administracijom“, koja podrazumeva spajanje grafičkih i alfanumeričkih podataka u integrisani digitalni format. Od početka eksperimenta puštanja u rad treće faze, gotovo svake nedelje dolazi do zastoja u radu, tako da na godišnjem nivou sistem ne funkcioniše više od 20 radnih dana. Svakodnevni problemi u održavanju sistema su prisutni u gotovo svim katastrima. To otvara i pitanje kapaciteta i kvaliteta opreme kojom je RGZ snabdeven. Postoje indicije da su u delu javnih nabavki prekršene procedure koje se tiču ocene podobnosti i kvaliteta nabavljene IT opreme. Uz ovo je prisutan i odliv stručnog kadra tako da je u RGZ-u broj informatičara nedovoljan da pokrije sve potrebe razvoja i održavanja sistema. Paralelno sa razvojem e-katastra, vrh RGZ-a je počeo i program kontrole i nadzora nad radom državnih službenika. Od 2018. do danas u RGZ-u je angažovana IT kompanija Melon interaktiv, koja putem softvera Honesty meri performanse zaposlenih na računarima i daje odgovore na pitanja ko koliko radi, šta radi i da li stvarno radi. To drugim rečima znači da eksterni softver ima pristup svakom računaru u RGZ-u i da meri „nešto“. Ovaj postupak je u potpunoj koliziji sa važećom regulativom o radu državnih službenika, a istovremeno se kosi i sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, koji definiše obavezu utvrđivanja posebnih uslova rada za radna mesta koja su vezana za rad ispred ekrana. To proističe iz nametnute obaveze da službenici pred ekranom i za računarom provode i više od šest časova svog radnog vremena dnevno. Korišćenje tog softvera, prema podacima sa sajta Melon interaktiv, za 2.500 zaposlenih košta 20.000 evra mesečno. Pošto se taj program plaća iz kredita Svetska banke, na sajtu ove organizacije se može naći podatak da je u julu 2020. RGZ sklopio ugovor sa firmom Melon interaktiv za period od 12 nedelja za iznos od 180.000 evra, što je iznos tri puta veći od onog koji je zvanično naveden na sajtu ove kompanije. O ovom pitanju niko od nadležnih nije hteo da pruži adekvatan odgovor. Uz to, u kontekstu merenja mora se konstatovati da taj program isključivo meri prisutnost službenika za računarom i udaranja po tastaturi, bez obzira na to da li se radi o provođenju neke promene ili rada na predmetu. Moguće je da zaposleni u bilo kom vord dokumentu piše neki tekst i koristi tastaturu i da ne reši nijedan predmet, a da ispuni normu od šest časova rada za računarom. S tim u vezi postavlja se normalno i celishodno pitanje da li je korisnije bilo uložiti te milione evra u bezbednost računara na kojima rade državni službenici ili u njihovo nezakonito špijuniranje i kontrolisanje. Valja, takođe, napomenuti da se svaki rad i svaki predmet u RGZ-u nalazi na mreži i da je kroz pisarnicu moguće u svakom trenutku obaviti uvid u sadržaj i kvalitet rada svakog zaposlenog u RGZ-u. Na stranu što bi radna uspešnost u RGZ-u trebalo da se vrednuje u skladu sa Zakonom o državnim službenicima, u kome ne postoji ni naznaka ovakvog monitoringa nad zaposlenima. Na kraju, da li je pristup softvera Honesty u skladu sa bezbednosnim protokolima, koji podrazumevaju rad i obradu predmeta sa ličnim i poverljivim podacima građana podnosilaca zahteva. O svemu ovome sindikati su pravovremeno obavestili sve nadležne institucije, Ministarstvo građevinarstva, Upravni inspektorat, kabinet predsednice Vlade, ali nikakve konkretne reakcije nije bilo. U odnosu na bezbednost podataka koji su upisani u bazama katastra nepokretnosti čini se da je nakon uspostavljanja e-šaltera i elektronskog transfera podataka došlo do pada nivoa sigurnosti. Tačnije, u RGZ-u je prisutna sva analogna dokumentacija za predmete koji su obrađeni do 2018. i koji su preuzeti iz sudova. Od 2018. došlo je do nagomilavanja nerešenih zahteva i to uglavnom onih koji se predaju na šalterima RGZ-a u pisanom obliku. Ti predmeti se rade sporadično, jer je prioritet rad sa elektronski primljenim zahtevima. Broj nerešenih zahteva je u 2020. dostigao i 720.000. U 2016. je, pak, bilo oko 150.000 nerešenih zahteva. To uveliko blokira rešavanje i novih zahteva, tako da se RGZ već godinama nalazi u svojevrsnoj autoblokadi. Posao je organizovan tako da se u rokovima obrađuju elektronski primljeni predmeti, a ostali po redosledu, kad dođu na red. Neki i posle više godina. Drugi stepen koji se vodi u RGZ-u je - državna tajna. Tačan broj podnetih žalbi, kao ni onih koje su rešene ne može se naći u javno objavljenim podacima. Postoje procene da se radi o više od 30.000 predmeta koji blokiraju odlučivanje višestruko većeg broja drugih zahteva. O tome kao i o svim drugim navodima i primedbama sindikati RGZ-a su uputili na stotine dopisa svim nadležnim institucijama. Osim onih koje su se, poput Upravnog inspektorata, zaštitnika građana i Inspekcija rada, oglasile nenadležnima, drugih reakcija nije bilo. Direktor RGZ-a već nekoliko godina ne odgovara na zahteve sindikata za održavanje sastanka i jedina komunikacija je putem obaveštenja kojima se odbija zahteva sindikata za uvid u podatke koje traži po zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja. Jedna od spornih situacija je bila i nabavka satelitskog snimka za potrebe ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata, koja je obavljena u 2020. Snimak je nabavljen po ceni koja dostiže skoro četiri miliona evra. Isti snimak, samo sa podacima iz 2015, kada je i stupio na snagu Zakon o ozakonjenju, nabavljen je od iste kompanije i plaćen je milion evra. Odgovor o evidentnoj razlici u ceni niko od nadležnih nije pružio. Valja dodati da se sve finansira novcem od kredita Svetske banke. Na kraju ono što je na ubedljivo najlošijem nivou u RGZ-u je upravljanje ljudskim resursima. Godinama se diskriminišu zaposleni koji su izrazili bilo kakav kritički stav u odnosu na odluke vrha RGZ-a. Članstvo u sindikatu je postalo najveći greh i kontinuirano se vrši prisila na zaposlene da napuštaju tri sindikata koji nastupaju jedinstveno poslednjih nekoliko godina. Jedinstvena organizacija sindikata, Sindikat Nezavisnost i Sindikat zaposlenih RGZ-a ASNS su čvrsto rešeni da odbrane dostojanstvo državnih službenika i svojih članova koji časno i savesno obavljaju svoje poslove u RGZ-u. U poslednje tri godine nekoliko stotina službenika je premeštano na rad u druge organizacione jedinice, koje su neretko i više od 50 kilometara udaljene od mesta njihovog stanovanja. Iščlanjivanjem iz sindikata ponovo se vraćaju na stara radna mesta. Poslednja u nizu nazakonitosti je dopis direktora RGZ-a upućen 1. jula zaposlenima, u kome se zabranjuje usmena komunikacija sa strankama i trećim licima bez odobrenja rukovodilaca Službi za katastar. Ovakav primer represije ne postoji ni u jednom organu uprave. Sve ukazuje da se radi o pokušaju prikrivanja nečega u uslovima kada je dve trećine katastra van funkcije. Rotacija rukovodilaca je proces koji se pravda antikoruptivnim merama, ali po svemu sudeći ima karakter uklanjanja svedoka i prikrivanja tragova. Poseban oblik manipulacije je prisutan u saopštenjima RGZ-a, u kojima se ističe da su tri sindikata RGZ-a nereprezentativna. To je bezočna laž i o tome postoje jasni dokazi u obliku rešenja Ministarstva rada o utvrđenoj reprezentativnosti, koja su još na snazi. Kao da je sindikat manje važan i pouzdan ako nije reprezentativan? Najava transformacije RGZ-a u oblik koji bi bio efikasniji i ekonomski održiviji veoma zabrinjava većinu zaposlenih u RGZ-u. Prema predlogu „strateškog okvira transformacije RGZ-a“ iz 2018, koji su sačinili direktor RGZ-a i kabinet predsednice Vlade Srbije, Zavod bi trebao da se transformiše u društvo sa ograničenom odgovornošću. Takav oblik ne postoji nigde u svetu i ne pokazuje mogućnosti postizanja zacrtanih ciljeva. Stav sindikata, koji je odbio ovaj koncept, bio je u pozadini svih represija, koje je rukovodstvo RGZ-a preduzimalo i danas preduzima protiv članstva i sindikalnih predstavnika u RGZ-u. O konkursu za prijem više od 600 zaposlenih, koji je sproveden u krajnje neobičnim okolnostima, sindikati su takođe obavestili sve nadležne, ali i tu nije bilo nikakve reakcije nadležnih. Postoje pojedinačni sudski postupci oštećenih na konkursu, ali svi koji su se žalili dobili su prekid rada na određeno ili su im prekinuti ugovori o angažovanju u RGZ-u. Trenutna situacija, u kojoj se objavljuje početak brojnih servisa na portalu RGZ-a, a da istovremeno zaposleni i dalje ne mogu da počnu sa radom na predmetima, po svemu je kontradiktorna. Izjave najodgovornijih u RGZ-u do sada nismo čuli, a informacije su takve da se sa sigurnošću ne može utvrditi kakvo je realno stanje. Prva izjava da su baze sačuvane, a potom da su sačuvane samo one o ličnim podacima i vlasništvu nad nepokretnostima, ne ukazuje na to šta je oštećeno. Da li su to tehnički podaci o parcelama i drugim nepokretnostima, digitalnim ili DKUI planovima? Vreme koje dolazi daće nam odgovore, ali bi bolje bilo da to čujemo od onih u čijoj je to nadležnosti. To je od izuzetnog značaja ne samo za zaposlene, već i za sve građane koji su nosioci prava na nepokretnostima u Republici Srbiji. Istovremeno, sindikati očekuju da će nadležni za rad RGZ-a preuzeti odgovornost kako u utvrđivanju svih okolnosti ove blokade rada katastra, kao i u budućim aktivnostima transformacije i završetka reformi. Nebojša Pejčinović izvršni sekretar sindikata Nezavisnost RGZ