Dobro došli u šok

Da ne ulazimo u detalje, definicije i sporenja, ipak se većinom smatra kako moderno koncipirani strip u svetu postoji oko 125 godina, konačno formiran negde od 1894. do 1896. Po istim, ispunjenim premisama, u Srbiji i Jugoslaviji su ga domaći stripari kreirali i objavljivali od 1935. Žanr vesterna u svetskoj popularnoj kulturi, što zahvaljujući američkim novinarima koji su veličali događaje i ličnosti sa Divljeg zapada do razmera mita - što palp literaturi, traje možda pola veka duže od stripa. Koliko je potpisniku ovih redova poznato, nedavno su prvi put u istoriji neki srpski ili jugoslovenski stripari, „prodali frižider Eskimima“, odnosno jedan originalan, u celosti u Srbiji nastao vestern prodali i objavili u SAD. Pre oko tri decenije to je u superherojskom žanru sa serijom Mačja kandža (Cat Claw) uspelo Novosađaninu Branislavu Kercu. I strip koji je povod ovog teksta štampan je u nastavcima, u sveskama tamošnjeg „ameriken“ formata na 32 stranice, samo što je Cross to Bear (Nositi krst) zaokružena priča u četiri nastavka (naravno, uz mogućnost daljeg serijalizovanja, itd), dok je izlaženje Cat Claw, koje je moglo još oho-ho da potraje, na različite načine osujetio građanski rat devedesetih. Kerčev uspeh je bio tim veći jer je superherojka, započevši uredno kao „konvencionalna“ heroina koja je supermoći stekla zlodelničkim naumima i spravama, ubrzo postala urnebesna parodija žanra, i to veoma zapažena i hvaljena u SAD! Kerac, stripski zanatlija, kome su odlično poznate sve, blago rečeno „nedoslednosti“ superherojskih „univerzuma“, na kostimografske, umereno erotske i karakterne kičeroze je, kada se dohvatio i scenarija i teksta, odista reagovao superiorno. Marko Stojanović iz Leskovca, verovatno naš trenutno najbolji scenarista, ali i publicista koji pokriva celu Srbiju južno od Beograda, već duže od dve decenije organizuje najstariju domaću stripsku smotru, drži leskovačku školu stripa, prevodi sa engleskog... Za Sinišu Banovića se, čim se početkom 21. veka pojavio na domaćoj sceni, videlo da je ogroman potencijal, što je ubrzo i dokazao sarađujući sa francusko-belgijskim izdavačima, ponajviše „Delkurom“ i „Soleilom“. Ne samo plakat koji je kreirao za beogradski Salon stripa, nego i rani radovi, upoređeni sa ovim najnovijim, svedoče o stilskim naklonostima i transformaciji grafičkog izraza. Ako se zna da su hrvatski stripari u neuporedivo većoj meri i sa većim uspehom od srpskih bili okrenuti američkom superherojskom stripu, uprkos evropskim uticajima, sa svojom u početku „glatkom“ linijom, kombinovanom sa naglašenom ekspresijom, karakterizacijama likova i gestom, od ranog Banovića se ponajviše očekivalo da se ostvari u ovom američkom žanru. Čak i blago karikiranom. Paradoksalno, ovaj proboj je načinjen u vesternu, i to pod uticajem Majka Minjole (Hellboy), za koga sve može da se kaže osim da ima glatku i „zašećerenu“ liniju. Kombinacija prvobitnog Banovićevog pristupa i „štrihovanog“, oporog Minjole stvorila je prepoznatljiv, moćan izraz koji je podržan i od tamošnjih urednika. Kolorista Aljoša Tomić je svoj posao uradio po najvišim svetskim standardima. Izdavač AfterShock Comics iz Kalifornije, i fizički i koncepcijski blizu Holivuda, prava za neke stripove koje je objavio već je prodao filmskoj industriji, a da ne ureknemo, i ovaj projekat nije daleko od ovakvog razvoja situacije. Naknadni potres posle zemljotresa je 2018. objavio i izvanrednu zbirku Shock, čiji značaj će tek potvrditi vreme ispred nas, tvrdo ukoričenu knjigu sa oko 160 nenumerisanih stranica (nažalost, to je i aktuelna svetska urednička praksa!) koja počinje uvodom Welcome to Shock... a u kojoj su pored Nila Gejmena, Brajana Azarela i DŽima Starlina, u 21 stripskoj priči, između 53 stripara prisutni i Vladimir Krstić Laci, Ivan Šainović, Toni Fejzula i Stojanović iz Srbije, kao i Dalibor Talajić, Stipe Kalajzić i Sebastijan Čamagajevac iz Hrvatske. Stojanović je Amerikance „kupio“ na način koji nije karakterističan za naš živalj, za epski „raspevane“, ne samo stripare. Kratko i jasno! Ponudio je par Banovićevih tabli uz dve „uzmi ili odbaci“ rečenice: „DŽek Trbosek nikada nije uhvaćen. Niko ga nikada nije tražio na Divljem zapadu“. Uzeli su! Tu ima kauboja, teorija zavere, potomaka krstaša, lavkraftovskih stvorenja, tajnih udruženja... Prevod naslova je igra reči, ali sam autor ga zove „Nositi krst“. Uskoro će sve biti objedinjeno u jednoj knjizi. A o tome da je Stojanović nedavno, sa crtačima Miloradom Vicanovićem Mazom i Desimirom Miljićem, prodao strip od oko 100 stranica Kinezima, i to kao spektakularno u koloru adaptiranu obimnu knjigu njihovog svetski poznatog SF pisca - uskoro! Kineski roman je štampan još pre par decenija, o kopnenom i vazdušnom napadu NATO-a na Rusiju preko Ukrajine, uz blokiranje interneta i drugih komunikacija... Nažalost, o ovakvim, za prethodne generacije neverovatnim prodorima se u večito odocneloj i već nekoliko decenija stondiranoj Srbiji skoro ništa ne zna! Slobodan Ivkov