Lažni bogovi iz mašine

Početkom milenijuma prikazivana je američka serija Ed, žanrovski heterogena budući da je svaka epizoda imala – likovi su to omogućavali – advokatsku, tinejdžersku, ljubavnu i humorističku liniju radnje. Naslovni lik bio je provincijski advokat, i jedan slučaj ticao se tužbe koju su na adresu gimnazijskog profesora i upravnika dramske sekcije uputili učenikovi roditelji. Po tužbi, profesor nije njihovom sinu dao glavnu ulogu u školskoj predstavi samo zato što je momak crnac. Naš advokat, ubeđen da se radi o nekakvom nesporazumu, odlazi kod profesora – uljudnog, smirenog čoveka – koji mu potvrđuje navode iz tužbe, objašnjavajući da se na lošijeg od dostupnih mu mladih glumaca odlučio zato što je glavni lik predstave Abraham Linkoln. Ukoliko se autor teksta dobro seća, do kraja epizode se došlo do zaključka da je profesor ispoljio perfekcionizam koji ga je odveo u predele bliske rasizmu, iako svakako nije rasista. No, scenaristički ton bio je takav da, dok dramsko delo zauzima određeni stav, u isto vreme poziva gledaoca da donese sopstveni sud – zaista se radilo o jednostavnijim vremenima u kojima smo mi, kasni „ikseri“ i rani „milenijalci“, odrastali... Deluje kao da je polemika na te teme okončana, te danas, u seriji Eseška zmija (zasnovanoj na romanu Sare Peri iz 2016. godine, koji će dobiti i srpsko izdanje) striming servisa Epl TV++, u viktorijanskoj Engleskoj imamo dvojicu meleza (jednog igra sin Stivena Dilejna) kao uvažene mlade hirurge, dok moramo prihvatiti i jednog Indijca kao parlamentarnog predstavnika belih građana. Siže, pak, počinje od sveže udovice Kore Siborn (Kler Dejns) koju je – saznajemo putem „flešbekova“ – par decenija stariji muž izlagao seksualnom sadizmu, na kraju je i žigošući. Dok se to dešavalo, Kora je uspostavila intimni, mada – iako često spavaju u istom krevetu – netelesni odnos s domaćicom kuće i društveno angažovanom socijalistkinjom Martom (uvek za likove nadograđujuća Hejli Skvajers iz filma Ja, Danijel Blejk, između ostalog). Dakle, sa traumatizujućom dominacijom toksičnog muškarca, za istorijsku stvarnost nezainteresovanim „kastingom“, ženskom solidarnošću... štiklirane su sve „kućice“ u „woke“ obrascu. Dramska radnja je, zapravo, posledica isceljujućeg puta koji Kora, nedugo nakon smrti nasilničkog muža, preduzima kako bi, kao samouka ali prilično osposobljena paleontološkinja, istražila moguće postojanje evoluciji opiruće vodene nemani u močvarnim rekama Eseksa. Tamo će upoznati za nauku zainteresovanog i srećno oženjenog sveštenika (Tom Hidlston), da bi serija, uspostavljajući solidnu listu likova zgodnu za više različitih pogleda na misteriozni fenomen, krenula lakšim putem ka nekoliko „hoće li i kada će?“ ljubavnih odnosa. Ipak, u cilju daljeg štikliranja, za funkciju glavnog zlikovca odabran je lokalni učitelj i religijski fanatik, samo da bi, kao „slepo crevo“, bio napušten u poslednjoj trećini serije, kada se sve raspada u pravcu krajnje proizvoljnosti i svakovrsnih „bogova iz mašine“ kojima se likovima pokušava dati nekakav karakterni smisao i zaokruženje dramskog puta. Sve je dotaknuto pa zanemareno, počevši od obećavajućeg sudara svih mogućih svetova koji zatičemo u tuberkuloznom i „gotičkom“ Eseksu. Hrišćanstvo i paganizam, nauka i vera, urbano i ruralno, viktorijanstvo i 20. vek koji vreba u skoroj budućnosti, fantastika i stvarnost... sve je u ekspozicijama linija priče jasno postavljeno da bi bilo bačeno u senku nejasnih međuljudskih odnosa. Problem je, naravno, što su tek klice likova Eseške zmije stvarne, dok njihova spoljašnjost i ponašanje nikada nisu postojali, za čim slede nemogući razvoji događaja. Kao primer, navedimo da Martu na kraju serije jedan od dvojice društveno osvešćenih hirurga iz visokog društva poziva da mu organizuje i vodi neku vrstu humanitarne fondacije. Ko će krajem 19. veka primiti u kancelariju i saslušati ženu iz radničke klase? Da li se putem ovakvog igranog programa stvara generacija koja, uslovljena današnjom navodnom jednakošću, uopšte neće znati kako je svet izgledao do pre stotinak godina, i koliko je probijanje klasnih, rodnih i rasnih barijere bilo mučno i sporo? Pavle Simjanović