Pobuna zgubidana

U danu zasedanja Skupštine grada, kolektivi i pojedinci organizovali su protest „Protiv GUP-a – Svi za Novi Sad!“ tražeći da im se omogući prisustvo sednici i obraćanje njihovog predstavnika u okviru rasprave o najvažnijem planskom dokumentu, Generalnom urbanističkom planu grada do 2030. Nakon što su svi govornici insistirali da predstavnik okupljenih građana Nebojša Milenković uđe u skupštinsko zdanja, oko 9.45 došlo je do guranja između demonstranata i obezbeđenja i sklanjanja dela ograde. U jednom trenutku pometnje u prostor su utrčali pripadnici interventne jedinice i uspostavili kordon. Napetost je rasla, a guranje i koškanje se ponovilo, da bi počela brutalna primena sile nad demonstrantima. Zajednička intervencija privatnog obezbeđenja i policije izvedena je i tako što su pripadnici policije asistirali obezbeđenju u lišavanju slobode nekoliko demonstranata. Snimci brutalnosti usijali su društvene mreže. Prema nekoliko demonstranata, kako tvrde organizatori i analitičari, primenjena je prekomerna sila. Privatno obezbeđenje je učestvovalo u lišavanju slobode i stavljanju lisica na ruke demonstranata. Nad Novosađaninom  Miloradom LJeskovcem, inženjerom elektrotehnike, preduzetnikom i ocem troje maloletne dece, primenjen je zahvat sličan onom koji je američka policija primenila nad DŽordžom Flojdom, koji je nakon toga preminuo. LJeskovac je zbog zadobijenih povreda zbrinut u Urgentnom centru, a potom je priveden u stanicu policije. Iako je pušten, protiv njega je podneta krivična prijava za nasilničko ponašanje.  O događajima pred Skupštinom Vojvodine Milorad LJeskovac je za NIN izjavio: „Na protest sam došao sa suprugom koja je aktivistkinja, ne očekujući bilo kakve, a ne ovakve, do sada neviđene incidente. Atmosferu je od samog početka karakterisalo odsustvo bilo kakve želje za komunikacijom prisutnih gradskih službenika i funkcionera. Obezbeđenje je bilo raspoređeno i već kod našeg okupljanja počelo je da se sprema za „opsadu“ postavljanjem metalne ograde. Donosili su je i praktično ispred nas montirali. Tako sam se i zatekao pored ograde, ne zato što sam joj prišao sa nekom namerom, već zato što je iznikla, tu, pored nas. Ostalo se vidi na snimcima i fotografijama koje danas pokušavam da prihvatim kao deo mog životnog albuma. Za sada saniram fizičke posledice nasilja, a sa psihološkim mislim da ću se tek suočavati, i ja i moja porodica.“ Posle analize snimaka brutalnosti postalo je jasno da privatno obezbeđenje angažovano i plaćeno od strane Grada ima zadatak da štiti ljude na vlasti i njihove interese i dodatno zastraši građane. Imajući u vidu ranije događaje poput onog na mostu u Šapcu u vreme protesta protiv Rio Tinta nije teško zaključiti da vladajuća struktura pokušava da legalizuje opskurnu praksu korišćenja parapolicijskih snaga u obračunima sa nezadovoljnim građanima i političkim oponentima. Dan nakon protesta, aktivisti su zatražili hitno postupanje Unutrašnje kontrole Policije i Tužilaštva, istragu upotrebe neprimerene sile nad demonstrantima, utvrđivanje uloge pripadnika agencije za obezbeđenje Intersek tim i najavili nastavak borbe protiv GUP-a koji je Skupština tog dana usvojila. Gradonačelnik Novog Sada ali i predsednik Srbije iskazivali su divljenje strpljenju koje je policija pokazala ocenjujući intervenciju primerenom, čak „blagom“, a demonstrante nasilnim „zgubidanima“, uz tvrdnje da je privatno obezbeđenje angažovano „u skladu sa zakonom“. Za 28. jul zakazan je novi protest „Buna potiv mafije“ i to ispred stanice policije (u koju se aktivisti Novog Sada uobičajno privode tokom protesta). Novi Sad se nametnuo kao centar građanskog otpora, čemu je doprinelo i uspostavljanje aktivističkog kampa na Šodrošu iz koga se vodi bitka protiv uništavanja poslednje oaze prirode i pluća Novog Sada. Žrtvovanje Šodroša Kada su se 12. juna Šodrošom prolomili zvuci motornih testera i teških mašina pred kojima je palo 25 višedecenijskih stabala topole, bio je to znak da se ulazi u završni čin drame koja u Novom Sadu traje dugo, a široj javnosti je poznata od kada su „iscurile“ informacije o planovima za izgradnju Novog Sada na vodi kao jednog od tipičnih primera „izlaženja u susret“ željama investitora i krupnog kapitala. Novi Sad na vodi predstavlja projekat izgradnje luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa zamišljenog na levoj obali Dunava, na prostoru nekadašnjeg (propalog) novosadskog brodogradilišta. Prostor je od 2016. godine u vlasništvu Galens investa, koji ima i pravo korišćenja parcele na kojoj se ranije nalazilo brodogradilište. Kompanija je poznata po zamašnim građevinskim poduhvatima na najboljim lokacijama Novog Sada, ali i po „slap tužbama“ koje njeni vlasnici pokreću protiv ekoloških aktivista angažovanih na raskrinkavanju koruptivnih veza politike i biznisa i gradnje na zaštićenom području Nacionalnog parka Fruška gora. Iako su nakon prvih informacija o namerama Galensa i blagonaklonog odnosa gradskih čelnika prema njihovoj ideji, organizacije i inicijative za očuvanje prirode i dunavskog priobalja podigle glas (pre svih Sveti i Dunav, Dunavac Šodroš, OSNA, Ekološki front Novi Sad), projekat se nesmetano razvijao. Ni protesti, peticije, javne prozivke, apeli, reč struke, ni povremeno uključivanje opozicionih političkih stranaka u akcije protiv Novog Sada na vodi nisu zaustavili koruptivnu mašineriju čiji je zadatak bio da ideju o izgradnji grandioznog kompleksa uvede u legalne tokove i ozvaniči je u planskim dokumentima Grada. Tako je projekat „osvanuo“ u Nacrtu Generalnog urbanističkog plana do 2030. godine, gde je, između ostalog, objašnjeno da „...bivše brodogradilište koje se nalazi na veoma atraktivnoj i vrednoj lokaciji već duži niz godina nije u funkciji, te se nameće potreba preispitivanja namene tog zemljišta“, kao i da će se na tom mestu graditi „kompleksi sa stambenim i poslovnim sadržajima, okruženi javnim prostorima, u okviru kojih će se nalaziti šetališta, ozelenjene površine i biciklističke staze, i koji će biti pristupačni svim građanima“. Vizija grada Iako zloslutna i štetna, namera izgradnje na levoj obali Dunava nije bila jedina koju je Nacrt GUP-a učinio mogućom, a koja je izazvala snažne otpore. Nacrt novog planskog dokumenta predvideo je, između ostalog: izgradnju četvrtog mosta na mestu na kome bi se dodatno ugrozio prostor Šodroša, Dunavca, Ribarskog ostrva kao poslednje zelene oaze grada, brisao je „sa lica zemlje“ parkovske i zelene površine i zamenio ih tzv. opštegradskim centrima na atraktivnim lokacijama, učvršćujući Novi Sad kao Meku za investitore. Stručnjaci su tokom trajanja javnog uvida i rasprave o najvažnijem planskom dokumentu ukazivali da je poslednjih decenija u Novom Sadu došlo do intenzivne gradnje objekata sa velikim brojem stanova. Kako su nove zgrade nicale, parkovi i drveće je nestajalo, a o zelenim površinama se više nije vodilo računa. Zato se, s pravom, očekivalo da će u novom razvojnom ciklusu kroz plansku dokumentaciju predvideti različite forme sanacije prostora, iskorišćavanje preostalih parcela za javnu upotrebu i formiranje drvoreda i zelenih koridora na svim mestima gde za to postoje uslovi. Društvo arhitekata Novog Sada (DANS) ocenilo je da Nacrt GUP-a „...ne poseduje nijednu validnu razvojnu viziju Grada i da zabrinjava što je jedini fokus predloženog GUP-a otvaranje novih građevinskih zona i povećanje koeficijenta izgrađenosti na svim atraktivnim lokacijama u gradu“ i zatražio njegovo povlačenje iz procedure. Na kraju, građani i stručna javnost podneli su 12.590 potpisanih primedaba na Nacrt, više nego bilo kada u istoriji donošenja planskih dokumenata. Aktivisti su prisustvovali i Sednici Komisije za GUP na kojoj su razmatrane prispele primedbe, a snimci usijane atmosfere i bure negodovanja delili su se na društvenim mrežama. Gradonačelnik Miloš Vučević ponavljao je da „desetak ljudi pravi cirkus“ na sednici i da njima nije stalo „ni do urbanizma ni do ekologije“. Komisija je odbacila sve suštinske primedbe i na kraju usvojila dokument sa nekoliko kozmetičkih izmena. U međuvremenu su protiv aktivista podnete prekršajne i krivične prijave zbog ometanja rada na sednici, satanizovani su i vređani u prorežimskim medijima. Predstavnici vlasti i institucija o Novom Sadu na vodi govore kao o grandioznom projektu kojim će „grad dobiti potpuno drugačiji izgled“. Hvali se i novi most (čija je gradnja procenjivana na oko 130-140 miliona evra) iako nezavisni stručnjaci upozoravaju da će vijadukt biti suviše blizu stambenih zgrada i trajno će narušiti kvalitet života stanovnika tog dela grada. Uprkos nezadovoljstvu, vlasti su omogućile pripremne radove čiju je izgradnju država dogovorila sa kineskim izvođečem, kompanijom China Road and Bridge Corporation (CRBC), mnogo pre nego što je obezbeđena odgovarajuća dokumentacija, izrađen projekat mosta, pribavljene dozvole. Tako je u junu ove godine lukrativni zagrljaj vlasti i njenih omiljenih investitora rezultirao bespravnom sečom stabala u delu Šodroša i iznova podigao na noge ekološke aktiviste i građane Novog Sada. Šodroš kamp U danu u kome su pale topole aktivisti ekoloških organizacija i grupa odlučili su da linija odbrane bude na mestu seče stabala i da prostor ubuduće brane svojim telima. Razapeli su šatore i uspostavili Šodroš survivor kampu kome se svakodnevno dežura 24 sata. Seča je obustavljena, mašine se više nisu pojavljivale, ali se nije oglasila ni nadležna inspekcija iako je Ekološki front Novi Sad dva dana nakon incidenta (14. juna) podneo Zahtev za hitan inspekcijski nadzor Šumarsko-lovnoj inspekciji, a Organizacija za očuvanje prirode i životinja (OSNA) 27. juna predala zahtev za sprovođenje postupka utvrđivanja šumske krađe Pravobranilaštvu APV, Vladi APV i JP Vojvodinašumama, kao upravljaču. Posečena stabla nisu propisno obeležena. Deo je odložen na prostoru brodogradilišta koje je (kao što je već spomenuto) u vlasništvu kompanije Galens, dok je deo ostao u šumi. Predsednik vojvođanske vlade Igor Mirović, upitan za komentar o postupanju pokrajinske inspekcije u ovom slučaju, izjavio je: „Ako se očekuje od inspekcije da iz nekog tehničkog razloga zaustavi izgradnju mosta, ja u tome ne želim da učestvujem, jer inspekcija sigurno neće dozvoliti sebi da zbog nekog tehničkog propusta sada ide naruku nestručnim ljudima koji ne žele dobro Novom Sadu.“ Jedini sastanak koji su aktivisti izdejstvovali organizovan je u Vojvodinašumama. Sastali su se sa izvršnim direktorom Markom Marinkovićem, uz prisustvo novinara. Predstavnici Vojvodinašuma potvrdili su informacije ranije iznete u javnosti: da seča stabala u ovom slučaju ne predstavlja „šumsku krađu“, da su Koridori Srbije napravili „samo tehničku grešku“ kada su propustili da s njima kao upravljačima kontaktiraju i uključe ih u projekat „raščišćavanja terena“. Marinković je rekao: „Komuniciramo sa Koridorima koji treba da nam dostave dokaze da je to državni interes, da je proglašen javni interes i da nam tačno trasira parcele i obuhvat plana gde se to privodi nameni, da bismo mi mogli taj šumarski deo da završimo prema procedurama, kako to zakon nalaže.“ Obe strane su ostale na istim pozicijama. Aktivisti koje je predstavljala Vesna Jakovljević iz Organizacije za zaštitu prirode i životinja ponovili su da parcela na kojoj se seče nije predviđena Planom generalne regulacije mosta, a seča šume je protivzakonito uništavanje prirode potaknuto isključivo interesima i potrebama kineske kompanije CRBC. Još jednom su zahtevali da Vojvodinašume izađu na teren i na propisan način obeleže panjeve i sačine zapisnik. Postalo je jasno i to da će se seča na Šodrošu nastaviti zbog „državnog interesa“, kao i da će se pritisak na aktiviste pojačati. Za to vreme, u Šodroš survivor kampu zajednica se uvećavala, dobila je strukturu i ojačala. Stotine aktivista i građana Novog Sada tu svakodnevno borave i učestvuju u aktivnostima: na izložbama, tribinama, debatama, koncertima, u vožnji čamcima, dečjim radionicama, u edukaciji o pticama, ribama i insektima, na časovima joge i pilatesa. Bodre ih i u goste im dolaze aktivisti iz drugih delova Srbije. Kamperi kažu da dok na Šodrošu gori logorska vatra, plamti i otpor. Novi Sad je uvek pripadao njegovim najboljim ljudima, nikada uzurpatorima i okupatorima. To je najvažnija poruka koja se sa ovog mesta šalje u svet.