Koja li je tajna cveta fedore

Nije došlo vreme da se sprema turšija, a tegle su već u domaćim medijima. Tegle su pritom tako male zapremine i gramaže da njihov sadržaj ne bi zasitio ni manekenku na rigoroznoj dijeti. I kada smo već udarili u jestiva poređenja, recimo da još nije često da se dobri građani Srbije zainteresuju za zeleniš, glasoviti smo mesojedi, ali jednom šabačkom novinaru ljubazna lokalna trafikantkinja nedavno je ponudila teglicu, a u njoj cvet karakterističnog mirisa. Čoveku je to bilo neobično, pa je napisao komentar, a u komentaru da je u teglici bila konoplja. Legitimna je to tema za novinski tekst, ali drugi gladni mediji su konoplju transformisali u „marihuanu“, pa u „travu“, i već nismo daleko od senzacionalne teze da kriminalno udruženje trafikanata navlači srpsku decu na drogu (sa uzvičnikom). Usput je turistički potencijal Šapca ojačao do neslućenih razmera. Dobro, ovo potonje je šala, a šta je zbilja? Po teglicu sa natpisom „lemon hejz“ ne mora se u Šabac. Ima je i u ponekoj beogradskoj trafici, kao i u velikoj radnji u centru grada, za čiju lokaciju čoveku nisu potrebne ulične veze, već samo „Gugl“. Proizvod može da stigne i na kućnu adresu, jer radnja ima i veb-sajt, a na njemu stoji da se u već slavnoj teglici nalazi „CBD cvet industrijske konoplje, sorte fedora 17“. Ta tri termina otkrivaju da nije reč o „marihuani“. Član 60 Zakona o kontrolisanim psihoaktivnim supstancama nosi naslov „Dozvoljeno gajenje konoplje“. Pojašnjava ga Pravilnik o uslovima za gajenje konoplje, koji u članu 2 veli: „Dozvoljeno je gajiti samo sorte konoplje... koje su upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja... čiji je sadržaj supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola manji od 0,3 procenta.“ Klasično kabast termin „tetrahidrokanabinol“ čoveku je potreban samo ako je hemičar, farmaceut, zakonodavac ili želi da ispadne pametan u društvu. Mnogo je jednostavnije zvati ga poznatom skraćenicom THC, a važan je zato što on „travu“ čini „travom“, to jest jedino je psihoaktivno hemijsko jedinjenje koje se nalazi u konoplji. Cvet u teglici „lemon hejza“, podvučeno je na veb-sajtu u više navrata, ima manje od 0,3 odsto tetrahidrokanabinola. „Zakon dozvoljava da u industrijskoj konoplji bude do 0,3 odsto THC, što je zanemarljivo. Marihuana ima od 15 do 20 odsto THC. LJudi nas nekada pitaju da li proizvod od industrijske konoplje može da ih omami. Ako neko popuši takav proizvod, možda će osetiti blago opuštanje, ali ne više od toga. Marihuana ima najviše THC, a malo CBD. Industrijska konoplja, pak, ima najviše CBD, a minimum THC, objašnjava za NIN Maja Timotijević, doktor poljoprivrednih nauka i predsednica udruženja „Konoplja“ iz Novog Sada. Apropo tog „blagog opuštanja“, veb-sajt o kome govorimo podvlači crvenim da „lemon hejz“ nije za ljudsku upotrebu, dakle ni za pušenje, već je „dekorativni, ukrasni i mirisni cvet“. A iza nove kratice koje smo pomenuli, CBD, krije se kanabidiol. Toj bi se neobičnoj materiji mogao posvetiti ceo tekst. Kratak vodič može da bude članak doktora Pitera Grinspuna, predavača na Medicinskom fakultetu Harvard. „CBD sam po sebi ne izaziva ’naduvanost’. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, CBD nema potencijal da izazove zavisnost i do danas nema dokaza javnih zdravstvenih problema povezanih sa upotrebom čistog CBD“, zapisao je Grinspun za Harvard helt pablišing. Grinspun dobar deo članka posvećuje lekovitosti CBD. To jeste kontroverzna tema, te i sam Grinspun podvlači da valja odbaciti otkačenije tvrdnje poput onih da CBD leči rak ili kovid. Sa druge strane, autor podseća na „snažne naučne dokaze“ o tome da efikasno ublažava simptome nekih epilepsija. „Studije na životinjama i anegdotalni podaci“, nastavlja Grinspun, ukazuju na to da CBD pomaže kod još nekih neuroloških problema. Predrag, tridesetogodišnji Beograđanin, boluje od multiple skleroze, i koristio je industrijsku konoplju. „Koristio sam je kratko, ali lepše sam spavao. Nije svaki dan isti, naravno, ali u danima kada mi se ruke jače tresu, te minimalne količine ublažavale su mi simptome“, kaže sagovornik NIN-a. Predrag dodaje da se „lemon hejz“ odavno može naći na trafikama širom Beograda, a da u Evropi i u svetu specijalizovane „CBD radnje“ nisu čudna pojava. A pomen Evrope otvara teme krupnije od neobične teglice na pultu kioska. Maja Timotijević podseća da je Srbija nekada bila jedan od najvećih svetskih proizvođača industrijske konoplje. „Do četrdesetih ili pedesetih godina imali smo četvrtinu evropske proizvodnje. Ali onda je, kao u celom svetu, kanabis blanko proglašen drogom i proizvodnja je zamrla. Imali smo dvesta, možda i trista kudeljara, pogotovo u Vojvodini, ni od jedne nije ostao ni kamen. Tada su se koristila samo vlakna konoplje, pravili su se kanapi. Danas se industrijska konoplja koristi za hiljade proizvoda, njena upotrebna vrednost je neverovatno porasla, i mislim da mnogo propuštamo. Podvlačim da govorim o industrijskoj konoplji, ne o marihuani, ne o legalizaciji. Gubimo ekonomski, poljoprivredno, jer konoplja čisti zemljište, i ekološki, jer proizvodi daleko više kiseonika po hektaru nego šuma. Ona je biljka budućnosti, koristi se cela, biorazgradiva je i od nje ostaje mineralno đubrivo“, nastavlja Maja Timotijević. O tome u šta se sve industrijska konoplja pretvara, svedoči i ostatak asortimana već pomenute radnje. Tu su sapuni, paste za zube, dezodoransi, kondicioneri za kosu. Ali Maja Timotijević kaže da proizvođači i prerađivači zbog loše regulative ostaju u „bledosivoj zoni“. „Naš zakonodavac primenjuje najrigoroznija pravila. Doskora je Nemačka bila takva, ali i ona je legalizovala sve o čemu pričamo. Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Makedonija legalizovale su marihuanu, a nama se pravi problem oko industrijske konoplje, koja nije nova na ovim prostorima. Svi vide nešto skriveno, poput ’Jovanjice’. Ko se jednom opeče, i na hladno duva. Pod lupom smo non-stop, stalno inspekcije, stalno kontrole, stalno traže papire. Zašto ne prihvatamo standarde EU o industrijskoj konoplji?“ Ovdašnji spisak dozvoljenih sorti industrijske konoplje daleko je kraći od evropskog. „Kod nas su u opticaju praktično dve - domaća ’helena’ i francuska ’fedora’. Teško se dolazi do semena mađarske ’monoike’, i to je sve. Na evropskoj listi ima 60 ili 70 sorti. Teško je da se sorta prizna, jer neko treba da uloži pare, pa da sačeka dve godine, koliko je potrebno da se sorta posmatra i eventualno odobri. Konoplja može da se gaji za zrno, cvet, stabljiku, CBD. Jedna sorta, recimo, daje triput više ulja od druge, pa ako želite da se bavite uljem, izabraćete takvu. Naše sorte su univerzalne, a to znači da nisu idealne ni za šta. Crnogorci maltene nemaju oraničnih površina, a dozvolili su celu sortnu listu EU“, primećuje Maja Timotijević. Domaće zakonodavstvo svrhu industrijske konoplje eksplicitno vidi samo u „proizvodnji vlakana, semena za ishranu životinja, daljeg razmnožavanja i prometa“, kako je to urečio Zakon o kontrolisanim psihoaktivnim supstancama. Otud i ta „bledosiva zona“. „Ministarstvima zdravlja i poljoprivrede pre pet godina sam poslala molbu da nam se regulativa uskladi sa EU. Poslala sam pravilnik koji su usvojili Hrvati, da ne moraju čak ni da prevode sa engleskog. Taj pravilnik precizno propisuje koliko mikrograma kog proizvoda sme dnevno da se unese po kilogramu telesne težine. Naše udruženje je pre nekoliko godina održalo seminare u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, i pohađalo ih je više od petsto ljudi zainteresovanih za gajenje, a onda je došao kovid, pa ’Jovanjica’“, zaključuje Maja Timotijević. Da zaključimo i mi. Verovatno je da negde u Beogradu ili Šapcu neki klinci kupuju taj „lemon hejz“ - koji uzgred nije baš ni jeftin - u verovatno uzaludnom pokušaju da se „naduvaju“. I u redu - možda mu zbog toga nije mesto u trafikama. Ali onda bi trafikama, pa i drugim prodavnicama, trebalo zabraniti i prodaju lepka, jer takođe može da se zloupotrebi, a da i ne pominjemo da bi trebalo pometlati sav alkohol iz svake radnje koja nije za to specijalizovana. Tako bi se moglo i dalje, sve dok ne stignemo dotle da čovek ne može da opere kosu industrijskom konopljom, ali može da gaji hektare marihuane ako ga sa vlašću povezuju dobra vlakna. Marko Lovrić