Tri stuba nove fiskalne strategije Berlina

Nesvakidašnji šok izazvan pandemijom kovida-19, koja još traje, i uticaj ruske agresije na Ukrajinu snažno se odražavaju i na nemačku privredu. Veliki skok cena energenata i sirovina, kao i delom kontinuirani, delom novi poremećaji u globalnim lancima snabdevanja prolongiraju privredni oporavak. Potrošačke i proizvodne cene rastu najvećom brzinom u poslednjih pola stoleća, a prognoze rasta bruto društvenog proizvoda revidiraju se naniže. Povrh svih ovih šokova, Nemačka se na srednji i duži rok suočava i s velikim izazovima koji bi dodatno mogli da uspore rast i dovedu do visoke inflacije. Za početak, rast produktivnosti naglo je opao nakon ujedinjenja 1990. i ostao nizak u periodu nakon izbijanja globalne finansijske krize 2008. Visoka produktivnost ključ je dugoročnog ekonomskog rata, konkurentnosti i stabilnosti cena. Osim toga, demografske promene u Nemačkoj će se naglo ubrzati: proporcionalni udeo penzionera u populaciji u odnosu na radno aktivno stanovništvo u drugoj polovini ove decenije značajno će porasti. To će povećati pritisak na sistem socijalne zaštite i tržište rada, na kome će limitiran pristup kvalifikovanoj radnoj snazi, što već sada predstavlja problem, nastaviti da na srednji rok sputava ekonomski rast. Budući privredni rast mogao bi takođe da bude mnogo slabiji ukoliko ne bude neophodnih ulaganja u dekarbonizaciju, ili ako se ispostavi da nemačka tranzicija ka klimatskoj neutralnosti izaziva prevelike poremećaje u funkcionisanju privrede. Veći troškovi upotrebe fosilnih goriva zbog poreza na ugljenik neophodan su podsticaj za razvijanje obnovljivih izvora energije, ali ovo namerno podizanje cena u toj sferi nosi rizik od podizanja opšteg nivoa cena. Konačno, nemačka izvozno orijentisana privreda posebno je zavisna od funkcionisanja i otpornosti međunarodnih lanaca snabdevanja, za koje se od 2020. naovamo pokazalo da su krhki i ranjivi u slučajevima dugoročnih poremećaja. Ekonomski rast mogao bi da uspori, a inflacija da dodatno poraste ukoliko bi samo delimičan oporavak ili reorganizacija globalne trgovine vodili tome da Nemačka ne može da se oslanja na benefite međunarodne podele rada kao što je to činila u prošlosti. U takvim okolnostima, Nemačkoj je potrebna efikasna, dalekovida i proaktivna fiskalna politika koja bi podstakla održivi rast merama na strani ponude, a ne bi doprinela dodatnom rastu inflacije, čime bi se otklonili rizici od zapadanja u stagflaciju (slab ili nikakav privredni rast uz visoku inflaciju - prim. ur). Istovremeno, fiskalna politika u obzir mora da uzme aktuelne globalne geostrateške izazove i ojača sile privatnog sektora neophodne za ekonomsku modernizaciju, digitalizaciju i transformaciju u ugljenično neutralnu privredu. Ova načela sadržana su u novoj fiskalnoj strategiji koju je nedavno predstavilo savezno Ministarstvo finansija. Strategija počiva na tri stuba, i za cilj ima da se dostigne pažljivo odmerena ravnoteža između borbe protiv posledica aktuelne krize i istovremeno spreči pojava novih inflatornih pritisaka. Prvi stub je snažan i odlučan odgovor na nesvakidašnje događaje poput rata u Ukrajini. S tim ciljem, vlada je već primenila dva paketa olakšica za domaćinstva i firme koje trpe usled velikog rasta cena energenata, uključujući jednokratne isplate najranjivijim domaćinstvima. Ovim merama se štite i kompanije teško pogođene novonastalim okolnostima. Da bi se izbeglo kreiranje dodatnih inflatornih pritisaka, ove mere za amortizovanje šokova osmišljene su tako da budu ograničenog karaktera, privremene i ciljane. Na primer, podrška kompanijama je organizovana tako da im se najviše pomogne odmah po početku primene mera, kako bi se osiguralo da teško pogođene, ali inače profitabilne firme prežive krizu. Vlada je u stanju da reaguje na ovakav način zahvaljujući poreskim olakšicama ugrađenim u sistem pre pandemije. Savesno postupanje u dobra vremena omogućilo nam je da raspolažemo znatnim finansijskim rezervama koje smo bili u prilici da iskoristimo kako bismo povećali otpornost nemačke privrede u suočavanju s kovidom, a sada i ratom u Ukrajini. Drugi stub naše fiskalne strategije za cilj ima iniciranje samoodrživog ekonomskog rasta, time što ćemo alokativnim i produktivnim snagama tržišta omogućiti da se razmašu. Politike fokusirane na stranu ponude su stoga integralni deo naših nastojanja da umanjimo rizike od zapadanja u stagflaciju. Ova strategija podrazumeva fiskalnu mobilizaciju privatnih investicija, ali tako da se izbegne dodatno saterivanje ekonomije u inflatorna uska grla. Ovo uključuje obezbeđivanje atraktivnih podsticaja za kompanije i visoko obučene pojedince, kao i poboljšanje finansijskih mogućnosti koje se otvaraju obećavajućim, na rizik spremnim poslovnim inicijativama. Šire posmatrano, moramo da ojačamo poziciju Nemačke kao dobrog mesta za poslovanje. To će zahtevati okruženje koje je naklonjenije inovacijama, konkurentni poreski sistem, modernizovanu javnu upravu i jednostavne procedure. Brzina kojom Nemačka sada gradi terminale za uskladištenje tečnog prirodnog gasa i ubrzava tranziciju energetskog sektora pokazuje šta se sve može postići. Hitno su nam potrebne slične inicijative i za druge privredne sektore. Treći stub naše strategije naglasak stavlja na fiskalnu otpornost, time i na održivost duga. NJegov izraz je vladina posvećenost tome da već naredne godine ponovo počne da se primenjuje ustavna odredba o „dužničkoj kočnici“ (pravilo kojim se propisuje uravnoteženi budžet i ograničava mogućnost države da se zadužuje). Izlazak iz perioda fiskalne ekspanzije i povratak na neutralnu poziciju takođe će doprineti borbi protiv inflacije. Povratak na strukturno izbalansirane budžete biće garant održivosti javnih finansija, sačuvati će poverenje investitora i očuvati poverenje javnosti u vladu. Koalicionoj vladi će sve to biti potrebno kako bi obezbedila finansiranje svojih projekata modernizacije. U periodu kad su inflatorna očekivanja povećana, fiskalna otpornost i produktivniji rast predstavljaju komplementarne ciljeve. I jedno i drugo pomoći će nam da obuzdamo inflaciju i podstaknemo nemačku ekonomiju. Kristijan Lindner nemački ministar finansija Lars Feld profesor ekonomije na Frajburškom univerzitetu © Project Syndicate, 2022.Novi nemački recept za obolelu ekonomiju Ambiciozno i rizično Jedan od razloga zašto se Nemcima, ipak, može verovati jeste što niko od zvaničnika ne govori, niti se u zvaničnom dokumentu koji opisuje nove mere pominju obećanja o platama i penzijama. One su na kraju lanca, a ne na početku priče, jer proističu iz uređenog sistema i zavise od razvoja privatnog sektora Nemački ministar finansija Kristijan Lindner daje objektivni prikaz aktuelne ekonomske situacije u svojoj zemlji. Nemačka se suočava s niskim privrednim rastom, visokom inflacijom, niskom produktivnošću i konkurentnošću, ranjivošću lanaca snabdevanja, neizvesnim okruženjem (i Ukrajina i korona), starenjem stanovništva, tranzicijom ka klimatskoj neutralnosti. I pola ovog spiska bilo bi dovoljno da se zaključi kako ekonomski izgledi nisu dobri. Utešno je, s druge strane, što je muka podeljena - čitav svet ima istu ili sličnu listu problema. Lindner vidi da Nemačka može da se izbori kombinacijom razvojnih i stabilizacionih politika. Jedan od budućih društveno-ekonomskih stubova, i ujedno najkontroverzniji i najzahtevniji deo programa, treba da bude fiskalna ravnoteža. Nakon tri korona godine u kojima su popuštane fiskalne dizgine, Nemačka želi da se vrati uravnoteženom budžetu, zacrtanom i u njenom Ustavu. U pandemiji je iskorišćena mogućnost da se država u izuzetnim okolnostima može zadužiti više od ustavom limitiranih 0,35 odsto BDP-a. Sada se planira da se, gotovo preko noći, iz minusa od gotovo četiri odsto BDP-a, vrati na nulu. Fiskalnu odgovornost u principu treba podržati, s tim što u ovom trenutku nekoliko činjenica baca dodatno svetlo na nemačku stvar. Prvo, Nemačka u poslednje dve godine koristi specijalne fondove koje puni zaduživanjem a koji se ne vide u budžetu, tj. formalno ne povećavaju deficit i javni dug. Opravdanje za ovakvu praksu nalazi se u tome što su ti fondovi namenjeni specifičnim potrebama (ekologija ili naoružanje) i što nisu uobičajena trošenja koja moraju da budu budžetirana. Neki u svetu ovo nazivaju „tehnokratskim trikovima“, a mi smo ih se u Srbiji nagledali kada smo različite državne subvencije za ugrožena preduzeća i banke knjižili „ispod crte“, mimo regularnih budžetskih rashoda. Dakle, formalno se može krstiti na ovaj ili onaj način, ali se ne može reći da je budžet u ravnoteži ako se jedan zamašan deo državnih davanja (nekoliko procenata BDP-a) uopšte ne registruje. Drugo, fiskalnim pravilima u Nemačkoj više će biti ograničene federalne države, a manje savezna vlada. Dok vlada ima specijalne fondove i mogućnost da se, ipak, malo zaduži (pomenutih 0,35 odsto BDP-a), federalne države moraju biti u savršenoj budžetskoj ravnoteži. U ovom trenutku države imaju različite fiskalne rezultate, obime investicija i socijalnu mapu, pa se postavlja pitanje da li će nametanje čvrstog fiskalnog okvira izroditi dodatne regionalne nejednakosti, nezadovoljstvo i političku nestabilnost? Konačno, legitimna su pitanja da li je Nemačkoj u 2023. godini potrebna nulta budžetska tolerancija ili produžena fleksibilnost (mali deficit), naročito kada se ima u vidu da je jako teško projektovati privredni rast i budžetske prihode, kao i državne rashode za gašenje požara koji se mogu pojačati u svakom trenutku. Šta ako krize (i Ukrajina i korona) ipak rezultiraju budžetskim deficitom, da li to ugrožava kredibilitet gromoglasno najavljenog novog talasa nemačke discipline? Korišćenje specijalnih fondova ne služi na čast, a neki novi računovodstveni trikovi i veštačko uklapanje u proklamovane brojeve bi, suprotno namerama, samo ugrozili poverenje u ekonomsku politiku. Bilo kako bilo, „nemačka medicina“ se mora uzeti u obzir u predstojećim godinama. Nesumnjivo je da će prekomerni budžetski deficiti ponovo biti na radaru kreditora i investitora i da će se države kažnjavati (lošijim uslovima zaduživanja, manjim interesovanjem investitora) za neodgovornu fiskalnu politiku. Deo nemačkog paketa pomoći stanovništvu i preduzećima pogođenim ukrajinskom krizom zaslužuje posebnu pažnju, jer dodatno afirmiše ograničenu, privremenu i ciljanu intervenciju, suprotno merama koje je Srbija provodila u prethodnih nekoliko godina. Umesto razbacivanja i davanja svima, opravdano je iz budžeta pomagati onima koji su zaista pogođeni. Na primer, Fiskalni savet je u poslednjem izveštaju lepo obrazložio kako se s manje sredstava može pomoći većem broju građana nakon što dođe do većeg povećanja cene električne energije. Na kraju, recimo i to da nemački ministar finansija podseća da je potrebno imati čime da se interveniše u krizi. I naš slučaj fiskalne konsolidacije to potvrđuje - sređivanje državne kase u periodu od 2015. do 2019. omogućilo je izdašne fiskalne izdatke počev od 2020. Nemci procenjuju da je vreme da se budžetske zalihe ponovo stvore. Jedan od razloga zašto im se, ipak, može verovati jeste i to što se ni u tekstu ministra finansija, koji NIN prenosi, niti u zvaničnom dokumentu koji opisuje nove mere (a ima dvadesetak strana) ne pominju obećanja o platama i penzijama. One su na kraju lanca (proističu iz uređenog sistema i razvoja privatnog sektora), a ne na početku priče. Mislite o tome. Vladimir Vučković, ekonomista, doskora član Fiskalnog saveta Republike Srbije