Парфемски магнат улаже новац у интелектуалну серију с основном намером да холивудска звезда касније сними пар реклама за његову миришљаву водицу; француски редитељ каже да се његова жена увек током снимања исели са децом пошто тврди да је тада неподношљив; лична асистенткиња холивудске звезде је зомбирана и андрогина двадесетпетогодишња редитељка која чита Жила Делеза и ускоро ће добити прилику да режира дебитантски филм „о девојци коју родитељи шаљу на Земљу да би је спасили од грађанског рата, након чега она мора да се прилагоди и пронађе неки вид среће“; Kристен Стјуарт у једносценском појављивању игра поп звезду чију публику на концертима „чине једанаестогодишњакиње и њихове мајке и бабе које би пре цркле него слушале њену музику“. „Имам тридесет и једну годину. То ништа не ваља“, закључује; немачки глумац који не може да ради ако није на „креку“, а повремено заврши и у болници после сесија аутоеротског вешања о шипку плакара, тврди „да живимо у досадним, мрачним временима“. „Где нам је осећај за авантуру? Где је хаос? Индустрија је преузела филм. Адвокати, масовне датотеке, франшизе, платформе... А независни филмови нису ништа бољи. Проповедају док вам се не смучи“.