Zatišje pred buru

Bez obzira na to što neke, a posebno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, politika kosovskog premijera Aljbina Kurtija povremeno i opravdano dovodi do besa, stvaranje strategije na tom besu ne čini ih svetom sa moralnim befelom za bilo šta, posebno ne za akciju koja podrazumeva opasnost. Umesto toga, čini ih taman onakvima kakvi su Srbe na Kosovu izveli na barikade i pokrenuli još jednu blokadu – ili beznadežnim budalama ili, što je još gore, beznadežnim pokvarenjacima. I tome ne može pomoći ni vešt protestni diskurs o zameni registarskih tablica i ličnih dokumenata koji kosovske Srbe treba da drži kao taoce jedne politike koja hronično pati od nedostatka bilo kakve strategije. To što Kurti, iznenađen prošlogodišnjim očajnim rezultatima na lokalnim izborima, ima potrebu da demonstrira da je Kosovo zaokružena država na koju međunarodni faktor nema nikakav uticaj, nikako ne daje za pravo Vučiću da odluku kosovske vlade naziva „paklom za Srbe“ ili više puta ponavlja sentencu o novoj Oluji, koju ovog puta spremaju Albanci. Posebno što istorijske analogije umeju da budu nezgodne – negdašnji radikali su u vreme kada su Srbi 1999. masovno napuštali Kosovo bili deo Miloševićeve vlasti. Samo što je ovog puta igrokaz osmišljen za srpske taoce bio slika za revolucionarni način razmišljanja. Budimo pošteni, fizički, rukom se moglo opipati da nije reč o jednom od onih uobičajenih incidenata. To u izjavi za NIN potvrđuje i Tatjana Lazarević, urednica portala KoSSev. „To svakako jeste bio igrokaz, ali to nije sasvim tačan opis onoga što se događalo. Meni je sve izgledalo kao zatišje pred buru. Lični utisak koji vam prenosim zasnovan je na zapažanjima, ali i na onome što čujem na dnevnom nivou od građana. LJudi se plaše scenarija koji se dogodio u SAO Krajina. Namerno koristim Krajinu, jer ako mi od 2016. sa najvišeg mesta u Beogradu čujemo upravo reč Oluja, onda je potpuno razumljivo zašto ljudi strepe od takvog scenarija.“ Prema nezvaničnim informacijama do kojih je NIN došao, za razliku od septembra prošle godine, kada su blokade zbog registarskih tablica trajale dve nedelje i kada nije bilo spremnosti pre svega Beograda za sukob, nedavni incidenti bili su potpuno drugačiji, a srpski elementi na terenu bili su spremni i za direktan konflikt. Istovremeno, Kurti je već više puta povlačio bezbednosno rizične poteze. Prema nepotvrđenim informacijama do kojih je došao NIN, Kfor i američki ambasador u Prištini DŽefri Hovenijer su odigrali veliku ulogu u smirivanju tenzija, a Kfor je uputio direktnu poruku načelniku Generalštaba Vojske Srbije Milanu Mojsiloviću, a ovaj je prosledio Vučiću, da na severu ne sme biti nikakvih sukoba. U tom svetlu treba i posmatrati saopštenje Ministarstva odbrane da „vojska za sada nije prelazila administrativnu liniju“. Ako stvari zaista tako stoje, Vučiću bi moglo doći glave ideološko uverenje iz radikalskih dana da svet koji je otimao Kosovo od Srbije više ne postoji i nerazumevanje da svet koji će vratiti Srbiji Kosovo još nije rođen, niti se zna da li će ikada biti. Posebno ako se ima u vidu da je Amerika pod Bajdenom povratila presudno veliki kontrolni paket u Briselu i da se EU ne pita baš mnogo. I to ne samo oko Kosova. Serija medijskih istupa srpskog predsednika, od kojih poslednji treba da ga abolira od potencijalnog gubitka Kosova, direktno šteti Srbima na Kosovu, građanima u Srbiji i samoj državi Srbiji. U tom kontekstu za sagledavanje nakana srpske vlasti prema Kosovu ilustrativan je primer pojašnjenja uloge policijskih snaga za koje srpski predsednik tvrdi da nemaju pravo da budu na severu. „Ovo što Vučić radi je da svaki čas započinje rat na televiziji Pink. On baca prašinu u oči i ne objašnjava delove dogovora. Nije istina to što tvrdi da policijske jedinice ne mogu da dođu ukoliko NATO ne da odobrenja ili se gradonačelnik ne saglasi. Policijske jedinice su dobile slobodu kretanja da mogu bilo kada i bilo gde da izvedu neku akciju. Specijalne jedinice od septembra prošle godine slobodno borave i krstare severom Kosova. On to nikada tako ne izgovara, on će upotrebiti izraz ’njihove specijalne snage’, ali način na koji to saopštava javnosti upućuje da je to njegova poruka. Kosovske bezbednosne snage ili ono što Albanci nazivaju vojskom zaista nemaju pravo po džentlmenskom sporazumu da dođu na sever ukoliko za to zeleno svetlo ne da komandant Kfora i gradonačelnik. Što se tiče specijalnih policijskih jedinica, one nisu deo dogovora i Kfor potvrđuje da imaju pravo da dejstvuju na severu. Ima specijalnih jedinica u kojima rade i Srbi, a ROSU više ne postoji. Vučić to odlično zna, ali je medijski isplativo iskoristiti naziv ROSU, koji je sinonim za albanski ekstremizam“, kaže Lazarevićeva. Ono o čemu Beograd takođe ćuti je sporazum o energetici i sudbina trafostanice Valač, koja obezbeđuje struju za građane na severu Kosova. Kako kaže naša sagovornica, reč je o jednom od najvažnijih elemenata daljeg gubljenja državnosti Srbije na Kosovu. Ona navodi da Beograd iz nekog razloga nije iskoristio dobru pregovaračku poziciju i da je Kurti sever stavio pod kontrolu i Srbima nametnuo plaćanje struje. To mu je, kako kaže, van svake sumnje donelo određene poene, s obzirom na to da bi na jesen, a sasvim sigurno do zime Prištini pretio energetski kolaps i bankrot energetskih institucija. Ali, ovo je i prilika u kojoj je nemoguće još jednom ne postaviti pitanje kako je moguće da u tako neuralgičnoj situaciji, kakva je prethodnih dana viđena na graničnim prelazima, predstavnici Srpske liste ne napuste kosovske institucije, pogotovo jer je reč o tvorevini koju ne priznaju. Lazarevićeva napominje da su sve dosadašnje najave napuštanja institucija bile lažne. Kaže da se sada najavljuje i formiranje samostalne Zajednice srpskih opština, ali i naglašava da je početna tačka stvarno napuštanje kosovskih institucija. „Ako budu saterani u ćošak, vrhuška Srpske liste, sasvim je izvesno, neće moći da ostane na Kosovu. Ono čega se Srbi boje, da ukoliko procene da ne mogu da ostanu po sadašnjem modalitetu, ne povuku i veći broj ljudi sa sobom. Inače, Srpska lista se i zaista ponaša kao opozicija Kurtijevoj vladi, osim kad je u pitanju platni spisak. Istina, ni njih Kurti ne vidi kao deo svoje vlade i koalicije. On je svojevremeno arogantno poručio da mu ne pada na pamet da SL uđe u vladu i time je prekršio Ustav. Opet, SL se nikada nije ponašala kao opozicija kada je reč o beneficijama. Oni su za ovih deset godina bili u lagodnoj poziciji, a to je da sede u institucijama koje identitetski ne osećaju kao svoje, a da su srećni jer su tu fina primanja. Uvek su bili u dobroj poziciji da misle da rade patriotsku stvar i da ih za to plaćaju i Beograd i Priština. U međuvremenu su razgranali svoje poslove u oba sistema, pa su se funkcije multiplikovale, a investicije širile na privatnu sferu. Oni se istinski opoziciono i oportuno ponašaju prema sopstvenom narodu. Dakle, SL je od svog osnivanja sestra firma SNS-a, ona se otuđila od građana i građani je u političkom smislu nisu osećali kao svoju stranku. Ali, na jedan šizofren način razvijen je odnos Srba na Kosovu i vlasti u Beogradu. Srbija je i dalje najveći poslodavac za Srbe na Kosovu, taj odnos se proširio i na institucije, pa je sada radno mesto u srpskoj instituciji jednako lojalnosti SNS-u i SL. Slično kao i u Beogradu“, navodi Lazarevićeva. A da sve ne prođe dobro ni po Kurtija postarao se američki ambasador u Prištini DŽefri Hovenijer, pod čijim je pritiskom kosovska vlada privremeno povukla sporne uredbe. Kosovari, kojima je premijer podigao lestvice očekivanja tvrdnjama da je Kosovo nezavisno, a vlast suverena, mogli su da se uvere da stvari i ne izgledaju baš tako. I to je šamar koji će Kurtiju dugo zvoniti u ušima. Imajući u vidu poruke koje je i Kfor uputio srpskom vrhu, smisleno je zapitati se kako izgleda tajni uticaj stranaca ako je javni ovakav. Naposletku, ako su to koordinate u kojima će se ubuduće stvari kretati, onda možda možemo da naslutimo kako će partija teći. Specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak u narednih mesec dana organizovaće nešto što bi moglo da da veštačko disanje upokojenom političkom dijalogu. Kurti će čekati novu priliku da demonstrira suverenost u odlučivanju. A Vučić? On će morati da se suoči sa činjenicom da je na očekivanjima, a ne na rezultatima, na Kosovu građen rejting njegove vlasti. Samim tim i razočaranje će biti veće i eksplozivnije. Zoran Preradović