Srbija zaglavljena u sistemskom nemoralu

Korupcija je jedan od osnovnih problema koje bi Srbija trebalo da reši ako zbilja želi da pristupi EU, prema davno otvorenom Poglavlju 23. Na tom putu naš pomak već dugo je neznatan, te nas evropska tela iz godine u godinu opominju da se prizovemo pravu i pameti. I na svetskoj listi organizacije Transparensi internešenal zauzimamo nezavidan položaj prema indeksu percepcije korupcije - lane na 96. mestu od ukupno 180 država. U regionu, te vrste sistemske devijacije ima više samo u BiH i Albaniji, dok za ostalima poprilično kaskamo po broju bodova. Evropi bodu oči namnoženi i beskrajni v. d. mandati rukovodilaca srpskih ustanova i javnih preduzeća. Ali primetna je i rezerva spram dostupnih poluga prijavljivanja koruptivnih radnji, usled uverenja građana da se njihovom većom agilnošću ništa neće promeniti. Istovremeno, građani veruju da je korupcija deo naše kulture i načina ponašanja, prema prošlogodišnjem istraživanju CeSID-a. Ipak, prijave pravnih i fizičkih lica, po pravilu najbolje obaveštenih o stanju u svojim poslovnim sredinama, okosnica su funkcionisanja nezavisnog organa države, Agencije za sprečavanje korupcije (ASK). Osnov za pokretanje postupka s njene strane može da bude i zahtev organa javne vlasti koji je datog javnog funkcionera izabrao, imenovao ili postavio, ili u kome je on na javnoj funkciji. Agencija deluje i po službenoj dužnosti, uglavnom prateći šta objavljuju mediji. Međutim, u toku 2022, ASK je podnela samo pet inicijativa za sprovođenje mera za suzbijanje nedozvoljenih radnji prema Zakonu o sprečavanju korupcije, i izrekla tek 10 mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije u toku 2021. NIN je pratio jedan slučaj kao paradigmatičan, u Kulturnom centru Bačka Palanka. Naime, Agencija je krajem decembra prošle godine objavila rešenje kojim se izriče mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje Olje Nađ sa mesta direktorke ove ustanove. Razlog za donošenje takve odluke bilo je to što je Nađ poboljšala radnopravni status i povećala koeficijente za obračun zarade dvojici članova Upravnog odbora iz sopstvenog kolektiva, Draganu Prici i Nenadu Erečkoviću, a da o tome nije obavestila Agenciju. Ovo je ASK okarakterisala kao sukob interesa i kršenje pomenutog zakona, kako navodi u svom rešenju. Dati dokument objavio je jedan bačkopalanački informativni portal, ali ne i Kulturni centar, koji je u Upravnom sudu pokrenuo tužbu protiv Agencije. Premda nadležni u ASK za NIN tvrde da se „pokretanjem upravnog spora ne odlaže izvršenje“ njihovih rešenja, Agencija nema komentar na to što ju je SO Bačka Palanka, kao osnivač KC, obavestila da neće da postupi po njenoj inicijativi – „jer je upravni spor u toku”. Štaviše, Skupština je u martu prihvatila izveštaj o radu i finansijski izveštaj KC, premda su ti dokumenti usvojeni od UO Kulturnog centra, uključujući i Pricu i Erečkovića. Prihvatanje izveštaja pod opisanim okolnostima, predsednik SO Bačka Palanka Milan Čavić za naš list objasnio je navodom iz Rešenja Agencije: da predmet njenog rešenja nisu bila navedena lica, ni po pitanju radnog prerasporeda, niti povrede Pravilnika i Zakona o radu, „već postupanje javnog funkcionera“. Stoga ostaje zagonetka da li su povećane plate ova dva člana UO bile u sklopu prihvaćenog finansijskog raporta i, kako je on, ako je takav, mogao biti validan. Bilo kako bilo, Kulturni centar je nastavio da radi kao da se ništa nije desilo, osim što su Zora Kajtez i Marko Bates u aprilu podneli ostavke na članstvo u UO. Nakon toga, Agencija je zatražila da joj se dostave podaci i o takvoj odluci Kajtezove, ne bi li istražila „da li je imenovana postupila suprotno odredbama Zakona o sprečavanju korupcije“, po rečima nadležnih iz ASK. Za Bateza nije bilo upita, kako tvrdi Milan Čavić. Tako je i ovo jedna od enigmi bačkopalanačkog slučaja, sada zaglavljenog u Upravnom sudu u Beogradu. Portparolka suda, Milka Murganić, za NIN kaže da taj predmet čeka svoj red, budući da su sudije dužne da rešavaju slučajeve „po redosledu prijema tužbe“. Ali, i „u skladu sa Programom rešavanja starih predmeta“, uzimajući u obzir prioritete, prema Zakonu o upravnim sporovima i Sudskom poslovniku. Inače, rok za okončanje procesa nije preciziran propisima, i može se prolongirati ponavljanjem postupka, dokle će lice koje treba da bude smenjeno i dalje vršiti svoju funkciju. Takve odredbe zakona omogućavaju da Agencija neretko biva tužena, što njene antikoruptivne mere dovodi u ćorsokak. Praksa tužakanja vezana je za razne osnove, zašto Murganić ne može da odgovori NIN-u koliko se tužbi godišnje podnosi na rešenja Agencije o razrešenju sa javne funkcije, kao i koja je dinamika njihovog rešavanja. To nam upotpunjuje sliku sadašnjeg, prilično apatičnog stanja u pravosuđu. A ono ide naruku zataškavanju korupcije. Što se reakcija organa javne vlasti na rešenja Agencije tiče, ni one ne ulivaju nadu, jer samo su dve inicijative prihvaćene do maja ove godine, pa su sa funkcije razrešeni jedan direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu i jedan član Opštinskog veća. „U jednom postupku organ javne vlasti (predsednik opštine) nije prihvatio inicijativu, dok je u ostala dva u toku rok za postupanje“, kako su nam rekli u Agenciji. Zašto bi se ASK i shvatala ozbiljno, kad ne postoji obaveza postupanja prema njenim preporukama, niti sankcije ako reakcija izostane, sve iako je „korupcija zabranjena Ustavom“: „Stoga neizvršavanje odluka jedinog nezavisnog državnog organa koji je nadležan da rešava o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija, predstavlja društveno štetno ponašanje i vodi obezvređivanju i urušavanju pravnog poretka“, ističu u Agenciji. To dalje ide, dodaju, ka „narušavanju poverenja građana, vladavine prava i poštovanja institucija“, svega na šta se odnosi i Poglavlje 23. Ograđujući se od onog što bi možda mogla da učini da se stvari ubrzaju, i na kraju reše, iako nije u obavezi, ASK preporučuje polugu propisanu Zakonom o visokom obrazovanju. Po njoj je za izbor, imenovanje ili postavljenje na javnu funkciju, uslov da lice nema izrečenu meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa dužnosti. Ukoliko se ima u vidu da su Agenciji bile potrebne godine da se u zakon unese mogućnost njenog postupanja po anonimnim dojavama, i potonji se predlog čini na predugačkom štapu za usvajanje. Posebno ako se setimo da je bivša premijerka Brnabić preko šefa svog kabineta sprečila da u Savet za borbu protiv korupcije uđu profesori Ognjen Radonjić i Vladimir Obradović, kao i finansijski stručnjak Milovan Protić, kao previše kritični prema vlasti. Ta vrsta cenzure i moguće – povrede Zakona o diskriminaciji, teško da će se promeniti u novom sazivu Vlade. Kojoj očito nije u interesu da se izbori sa korupcijom. Kako sada stvari stoje, svi akteri koruptivnih radnji mogu da se prave ludi dok su sporovi u toku, što je izgleda primer i sa Bačkom Palankom. Procesi u sudu mogu da se otežu, a da sve formalno i dalje bude po zakonu i pravilniku. Organi javne uprave mogu da ignorišu preporuke Agencije, a da ona nema zakonskih poluga da svoja rešenja pogura. Niti snage i volje da se za ovo izbori. Ipak, i u takvom, gotovo beznadežnom kontekstu, prijave građana u vezi sa postupcima javnih funkcionera za koje smatraju da su koruptivne, dragocene su alatke. Slično važi i za medije koji (treba da) prate kaljave tragove devijantnih, korupcijskih trendova i na njih upozoravaju, između ostalih i ASK. Stoga je namera NIN-a da takva stremljenja ohrabri, iako iznetim faktima možda poručuje suprotno. Inače će Srbija večno tapkati u mestu, devedeset šestom na listi Transparensi internešenala, po ovom izuzetno važnom pitanju. Dragana Nikoletić