Malobrojni protiv umreženih

Protest „Buna protiv mafije“ održan je u Novom Sadu 28. jula ispred zgrade MUP-a Srbije, kao reakcija na primenu sile privatnog obezbeđenja koje je angažovala vlast, a protiv građana i građanki, naočigled policije, tokom protesta protiv usvajanja Generalnog urbanističkog plana (GUP) Novog Sada 21. jula ispred vojvođanske Skupštine. Tada su nepoznati muškarci u belim majicama bez ikakvih oznaka primenili neadekvatnu silu protiv učesnika protesta, novopečenog narodnog poslanika Radomira Lazovića tretirali su kao da je huligan, a fotografija na kojoj pripadnik privatnog obezbeđenja, sa još dvojicom kolega, kleči na glavi već imobilisanog učesnika protesta na internetu je postala viralna. Najkraće, ovi protesti su kulminacija višegodišnjeg nezadovoljstva načinom na koji se projektuje, razvija i gradi Novi Sad. Po mišljenju učesnika protesta, Novi Sad se razvija u interesu investitora i političkih partija na vlasti, a ne građana i njihovih realnih potreba, dok je projekat „Novi Sad na vodi“ ocenjen kao neprihvatljiv po svakoj osnovi - urbanističkoj, socijalnoj, ekonomskoj, kulturnoj i ekološkoj. Ove tvrdnje potkrepili su i stručnjaci koji naravno nisu po volji SNS.  Na novosadskom Šodrošu, rukavcu Dunava, gde se krči zemljište za novi most u sklopu Fruškogorskog koridora i koji je deo dunavske oaze pored Brodogradilišta gde se planira „NSH2O“, ekološki i politički aktivisti već nedeljama kampuju u nameri da fizički odbrane „pluća i baštu Novog Sada“.     Nakon prvog protesta, ulje na vatru dolio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rečima da „nikad transparentnija javna rasprava o GUP nije bila“, dok učesnici protesta kažu da nijedna od skoro 13.000 primedaba na GUP nije ni razmotrena, ni uvažena. Vučević je nezadovoljne ljude nazvao „zgubidanima“ i govorio da su planirali da ubace miševe u skupštinsku salu, pa su se koliko sutra u gradu pojavili bedževi „Zgubidan“ i „Zgubidanka“, dok je slogan „GUP je Glup“ odavno postao znak raspoznavanja i lokalni pozdrav. Kompanija Galens, koja se dovodi u vezu sa Miloradom Dodikom, već duže vremena neformalno važi za privilegovano preduzeće koje dobija najunosnije poslove pri izgradnji objekata koji su urbanistički i estetski u najmanju ruku problematični. U celini, Novi Sad je vremenom postao prenatrpan, drastično je opao procenat zelenih površina, ljudi se naseljavaju bez jačanja prateće infrastrukture, parking je postao misaona imenica na beogradskoj razini luksuza. A lokalna šala kaže da su novoizgrađeni delovi Novog Sada upereni protiv nataliteta jer parovi na uzanim trotoarima ne mogu više da se drže za ruke od silnih automobila, bandera, izloga i bašta lokala. O nošenju kišobrana da ne pišemo.     Međutim, sada se fokus javnosti nakratko preselio sa urbanizma na ljudska prava i primenu stranačkih jurišnika za obračun sa građanima i građankama. Novosadska vlast kazala je da su privatno obezbeđenje angažovali po zakonu i da su oni bili zaduženi da čuvaju red i mir na sednici Skupštine grada tokom koje se usvajao GUP i  koju su učesnici protesta hteli nasilno da prekinu. Međutim, pripadnici obezbeđenja protivno zakonu nisu nosili nikakve oznake na sebi, niti ime agencije za koju rade, a posebna neugodnost po novosadsku vlast je činjenica da red i mir na javnim površinama ispred vojvođanske vlade i Skupštine može obezbeđivati samo policija. Privatno obezbeđenje moglo je čuvati red unutar objekta u kom je angažovano, ali ne i na ulici, naočigled onih koji to smeju i moraju da čine. Mišljenja učesnika protesta su praktično nepodeljena i oni smatraju da su „stranački jurišnici“ angažovani da bi odabrani ljudi i firme dobili takve poslove, da se po svaku cenu usvoji štetan GUP, a da se istovremeno spreči mogućnost da policija primeni silu nad građanima i građankama. Takve fotografije jače uspaljuju emocije birača nego kada bezimeni ljudi u belom rade istu stvar i to smo već videli na inauguraciji predsednika Aleksandra Vučića.      Uoči samog protesta „Buna protiv mafije“, po gradu su polepljeni „fotošopirani“ plakati koji optužuju aktivistu Brajana Brkovića za najgora nepočinstva, uključujući i ustaštvo. I drugi lideri protesta, poput Mirana Pogačara, dobili su sličan tretman od „botova“ SNS, a ono što je po ko zna koji put svima privuklo pažnju je primetno odsustvo uniformisane policije tokom protesta i šetnje koja je usledila.  Sam protest je protekao mirno, uz nekoliko govornika i već svima znane likove u koloni. Vlast je markirala protivnike GUP-a kao lažne ekologe i ljude koji ovakvim protestima žele da ispune političke, a ne urbanističke i ekološke ciljeve. Najvažnija vest sa protesta je najava Mirana Pogačara da ceo problem sa GUP-om mora biti rešen referendumom. Na njemu bi se svi Novosađani i Novosađanke izjasnili da li žele takav razvoj grada, a uporedo se pojavila i peticija podrške GUP-u pod nazivom „Manifest za razvoj Novog Sada – milionska metropola kao strateško opredeljenje“. U njemu 104 potpisnika pružaju „javnu podršku razvoju Novog Sada sa ciljem da u 21. veku postane milionski grad, a sve je organizovao Institut za političko umrežavanje Aleksandra Đurđeva. On se već proslavio „Peticijom za odlučnu odbranu ugleda i institucije predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića od medijskog rata koji protiv njega vode političke i interesne grupe u zemlji i okruženju i medijima pod njihovom kontrolom“, a poslednju peticiju potpisale su javne ličnosti koje novosadska javnost percipira kao ljude bliske vlasti i SNS. Što se referenduma tiče, sagovornici iz kolone rekli su nam da je to načelno dobra i demokratska ideja, ali da u ovakvim uslovima ne postoji realna mogućnost da se referendum sprovede pošteno i pravično, jednako kao što su i izbori slobodni samo na papiru. U praksi, postoje bugarski vozovi, crni džipovi, kapilarni glasovi, firmini kolektivi, poklon-paketi, direktne pretnje i ucene, a o izveštavanju javnih servisa i tabloida da i ne pišemo. Poštenja radi, treba reći da je pitanje koliko je novosadska javnost uopšte zainteresovana za ovaj problem, budući da je broj učesnika protesta tragično mali kada znamo koliko je GUP važan za budućnost grada i sve koji u njemu žive.     Tokom protestne šetnje aktivisti su balonima punim boje gađali prostorije SNS na novosadskom Bulevaru oslobođenja i tom je prilikom jedno staklo polomljeno. Odmah potom, provladini mediji optužili su učesnike za varvarsko ponašanje i skrnavljenje srpske zastave koja je visila ispred kancelarije. S druge strane, neki od učesnika su govorili da je to delo ubačenih provokatora, međutim ništa od rečenog nije istina. Učesnici povorke su uklonili zastavu da ne bi bila uflekana farbom i oni su bacali balone, na opšte oduševljenje okupljenih. Oduševljenje veće od onog tokom svih protestnih govora. Igor Mihaljević