Iz šoka u šok

Specijalno za NIN iz Luksemburga Rat u Ukrajini ostavlja dalekosežne ekonomske posledice u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Globalna ravnoteža narušena je dramatičnim promenama u geopolitičkom kontekstu. Na trenutne šokove koje izazivaju cene energenata nadovezuje se sve veća zabrinutost u pogledu sigurnosti snabdevanja energijom i hranom. Inflatorni pritisci su povećani i stalni, naročito u ovom regionu, gde je prisutna kombinacija strukturnih i novonastalih faktora. Globalni i lokalni uslovi finansiranja se pooštravaju, dok je nedostatak radne snage postao uobičajena pojava. Neizvesnost preovladava, a očekivanja o znatnom usporavanju globalnog rasta se realizuju. Ekonomski šok povezan sa ratom u Ukrajini nadovezuje se na već postojeće strukturne izazove. Digitalizacija, klimatske promene i sve veći procenat starije populacije povećavaju potrebu za transformacijom modela rasta, prelaskom na interno vođen i održiv obrazac. Budući da novi šok pojačava već postojeća stanja, strukturno razumevanje prednosti i slabosti preduzeća u regionu je ključno. Tokom pandemije, preduzeća širom Evrope su pokazala otpornost. Zapravo, snažna podrška države omogućila je preduzećima da izdrže šok, zadrže radnike i da budu spremna za ponovno pokretanje kada prođe akutna faza pandemije. Ono što je specifično u Centralnoj i Istočnoj Evropi jeste da otpornost nije bila povezana samo sa podrškom države. U stvari, pristupi kreditnim linijama i finansiranju unutar grupacija kompanija bili su dodatni izvori otpornosti preduzeća. Pandemija je firmama pružila i priliku da se transformišu i postanu digitalnije. Ono što je zanimljivo jeste da su strukturne karakteristike bile bitne. Brže su se prilagođavala preduzeća koju su bila integrisana u globalne lance vrednosti, sa visokim nivoima produktivnosti, inovacija, digitalizacije i boljim upravljanjem. Međutim, aktuelna kriza ometa privredni oporavak, namećući nove izazove. Inovativna i brže rastuća preduzeća verovatno će biti više pogođena, zbog toga što su izvozno orijentisana. U celini posmatrano, velika je verovatnoća da će cenovni pritisci biti trajniji i da će inflacija biti veća nego što se ranije očekivalo. Najviše su pogođeni hemijska, farmaceutska i prehrambena industrija, poljoprivreda, transport i sirovinski sektor, jer je njihova energetska zavisnost na nivou od oko 15 odsto. Digitalizacija i konkurentnost Novi šok će verovatno ubrzati postojeće trendove. Rast troškova energije i rizici od nedostatka energije kombinuju se sa nedovoljnom ponudom radne snage na tržištima rada. Region je svedok i strukturne transformacije ključnih industrijskih sektora, kao što je automobilska industrija, koja već tradicionalno zaostaje za aktuelnim modelom rasta. Zaista, ekonomski uspeh ovog regiona bio je povezan sa integracijom preduzeća u globalne lance vrednosti. Ona je dovela do većeg broja inovacija, a dokazi za tu uzročnost se vide u boljem upravljanju i transferu tehnologija. Ostati konkurentan znači brzo se prilagođavati izazovima budućnosti. To podrazumeva progresivno pomeranje na viši nivo u modelu globalnih lanaca vrednosti, investiranje u digitalnu infrastrukturu i ubrzavanje digitalne transformacije privrede. To takođe podrazumeva ulaganje u veštine i ljudski kapital. Da bi se ti procesi ubrzali, EIB finansira uvođenje 5G telekomunikacione mreže i nadogradnju postojeće 4G mreže u Srbiji, što će pomoći da se poveća pokrivenost, unapredi kvalitet usluga, podstaknu inovacije i produktivnost. Otpornost na novi šok iziskuje i savladavanje energetske krize, kombinovanjem aktivnosti koje doprinose energetskoj efikasnosti i sigurnosti. Preduzeća u Centralnoj i Istočnoj Evropi zaostaju u praksama zelenog upravljanja, naročito u postavljanju ciljeva u pogledu korišćenja energije i smanjenja emisije štetnih gasova. Merljivi i realistični ciljevi u vezi sa životnom sredinom pomogli bi im da unaprede svoj učinak na životnu sredinu. Kompanije u regionu zaostaju za svojim pandanima u pogledu praksi zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja. Spoljni faktori, kao što su pritisak kupaca i energetski porezi, igraju važniju ulogu u utvrđivanju kvaliteta ekoloških menadžerskih praksi. Prema nedavno objavljenom Istraživanju preduzeća, koje je sprovela EIB, preduzeća sa Zapadnog Balkana su tokom protekle tri godine zabeležila gubitke usled ekstremnih vremenskih pojava. Pa ipak, studija dokumentuje ograničenu svest o pitanjima u oblasti životne sredine, jer samo 21 odsto preduzeća investira u energetsku efikasnost, a među preduzećima koja ne uvode nikakve klimatske mere 59 odsto smatra da takva investicija nije prioritet. Da bi se firmama u regionu pomoglo da uvedu klimatske projekte sa povoljnim uticajem na životnu sredinu, EIB pruža finansijsku i tehničku pomoć, a podržava i sprovođenje Zelene agende u Srbiji. Ta vrsta kreditnih linija i inicijativa stvara dodatne prilike za preduzeća na Zapadnom Balkanu, gde je pristup finansiranju (prema EIB-ovom Istraživanju preduzeća) i dalje jedna od ključnih prepreka projektima u oblasti klimatskih mera. Skorašnja kriza je dokazala da je potreba za obnovljivom energijom, energetskom efikasnošću i tehnološkim inovacijama sa povoljnim uticajem na klimu izraženija nego ikad. U okviru mehanizma Pravične tranzicije, EIB ispituje mogućnosti daljeg jačanja svoje namenske savetodavne i finansijske podrške kako bi pomogla zemljama Zapadnog Balkana i drugim zemljama u širem regionu da razviju efikasniji, obnovljiviji i sigurniji energetski miks koji će podržati zelenu tranziciju, dekarbonizaciju i raznovrsnost u snabdevanju energijom. Još jedno važno sredstvo jeste Ekonomsko-investicioni plan Evropske komisije za Zapadni Balkan, koji je definisan da bi se podstakli dugoročni oporavak, zelena i digitalna tranzicija, regionalna saradnja i približavanje Evropskoj uniji. Da bi prelazak na održivi rast i zelenu privredu bio uspešan, privatni sektor u taj poduhvat trebalo bi da uloži svoje resurse, investicije i preduzetnički potencijal. S druge strane, kreatori politike trebalo bi da obezbede poslovno okruženje koje je pogodno za zelena ulaganja i podstiče preduzeća da unaprede svoje prakse upravljanja i, šire, svoju korporativnu odgovornost u pogledu životne sredine, socijalnih pitanja i upravljanja. Ovo je presudan momenat, jer energetski šok i energetska sigurnost mogu dovesti do preokreta u trendu dekarbonizacije. Obezbeđivanje jasnog puta i usklađivanje podsticaja u pravcu zelene tranzicije i dalje je ključno. Kontinuirani razvoj finansijskog sektora biće od suštinskog značaja, ne samo da bi se podržala preduzeća tokom kriza, već i da bi se ublažila kreditna ograničenja koja sputavaju rast preduzeća u normalnim okolnostima. Ciljana finansijska i savetodavna podrška može smanjiti ograničenja i povećati investicione mogućnosti, posebno za mlada i inovativna preduzeća. To bi povećalo otpornost kompanija na šokove i doprinelo ublažavanju trenutno povećanih rizika. U okviru svog novog ogranka – EIB Global, banka EU, planira da poveća svoju podršku za projekte na Zapadnom Balkanu u oblastima povezanosti, digitalizacije, zelene tranzicije, kao i ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja na njih. Mala i srednja, kao i novoosnovana preduzeća, mikrokompanije i preduzetnice moći će da ostvare pogodnosti od novih namenskih kreditnih linija koje podržavaju digitalizaciju, energetsku efikasnost i inkluzivno zapošljavanje.