Човек мора да познаје историју како би грешке предака могао доследно да понавља. Срби су на гласу по свом занимању за „учитељицу живота“, па им вероватно није промакло да се за ратну пропаганду знало још у време римских грађанских ратова. Пре него што су најзад исукали мачеве, Октавијан и Марко Антоније провели су године узајамно се оптужујући за сумњиво порекло, кукавичлук, разврат, растрошност и низ других греха закључно са лошим говорништвом. На страну наша оправдана завист према добу у коме се слабо владање језиком сматрало озбиљним грехом, већ нас први век пре нове ере упозорава да зараћенима не треба веровати. Неких две хиљаде и кусур година касније, ни у руско-украјинском рату пропагандне салве нису мање важне од ракетних, а ми им верујемо. И да све буде још забавније, не верујемо им само када говоре о својим фронтовима, већ и када говоре о нашима. Низ руских налога на друштвеној мрежи Телеграм 31. јула је, сума сумарум, објавио да је на Косову избио рат.