Rezultati timskog rada

Krilatica „što južnije to tužnije“ kao da je bila izmišljena za Merošinu, godinama jednu od najnerazvijenijih opština u Srbiji, koju su investitori dugo zaobilazili u širokom luku. Kao u zaboravljenom gradu, u kome dugo nije bilo značajnijeg napretka, i ono malo infrastrukture je zbog neodržavanja počelo da se urušava. Rukovodstva su se menjala, ali bez vidljivih pomaka nabolje, sve do pre dve godine, kada je za predsednika opštine Merošina izabran Saša Jovanović. Danas se za Merošinu može reći da je opština – gradilište ili grad – investitora, jer su mnogi već došli i ovde otvorili svoje pogone, a sve je više onih koji bi ovde da investiraju. Zahvaljujući tome i budžet opštine je povećan, nezaposlenih skoro da i nema, grade se novi i rekonstruišu postojeći putevi, adaptiraju obrazovni, kulturni i turistički objekti, poljoprivreda se podstiče... „Kada ste okruženi stručnim i vrednim ljudima, timom koji pravi dobre programe i aplicira na sve strane uz veliku podršku Vlade Srbije i njenih ministarstava – onda uspeh ne može izostati“, naglašava predsednik opštine Merošina Saša Jovanović. Kada ste izabrani za predsednika opštine, kojim argumentima ste se rukovodili u očekivanju da će konačno za Merošinu doći bolji dani? Pre toga bio sam u toku sa svim planovima kao član privremenog organa i odmah smo krenuli u realizaciju nekih manjih, već postojećih projekata, s tim što smo pre toga utvrdili spisak prioriteta. I odmah su, kao plod velikog rada, stigli dobri rezultati. Budžet za 2021. bio je 441,8 miliona dinara, te godine imali smo tri rebalansa, posle kojih je budžet utvrđen na nivou od 450 miliona, a ostvaren je sa 101,11 odsto. Posebno želim da istaknem da posle niza godina rastu i prihodi od poreza na zarade. Za samo godinu dana ti prihodi uvećani su 30 odsto, što znači da raste i zaposlenost. Zahvaljujući boljoj naplati i većem obuhvatu, povećani su i prihodi od poreza na imovinu raste, a rastu i sopstveni i ustupljeni prihodi. Da li je taj trend rasta budžeta i razvoja opštine nastavljen i u ovoj godini? Za 2022. planiran je budžet od 550,16 miliona dinara i u prvoj polovini godine je ostvaren sa 49,48 odsto. Pored toga, usvojili smo i rebalans budžeta, da bi u njega uključili sredstva koja su obezbeđena za realizaciju nekoliko međunarodnih i projekata koje podržava više ministarstava Vlade Srbije, a uključena su i sredstva od 37 miliona dinara, koja su preneta iz prethodne godine. Šta će za vas biti prioriteti za naredni period? Obezbeđene su građevinske dozvole za rekonstrukciju Osnovne škole „Jastrebački partizani“ (ova investicija je vredna 39,4 miliona dinara), za projekat rekonstrukcije zgrade za socijalni rad (procenjena vrednost radova je 58 miliona) i za rekonstrukciju i dogradnju Opštine Merošina izdata (procenjena vrednost radova je 59,3 miliona dinara). Od strateškog je značaja izgradnja fekalne kanalizacione mreže od oko 67 kilometara u mesnim zajednicama. Procenjena vrednost ovog projekta je 21 milion evra, a za deo sredstava aplicirali smo kod Ministarstva građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, u okviru projekta „Čista Srbija“. Planiramo i izgradnju vodovodne mreže na teritoriji Opštine Merošina. Procenjena vrednost ove investicije je dva milione evra i u toku je izdavanje građevinske dozvole i za to smo aplicirali kod Ministarstva građevine i Mađarskog fonda. Jedan od prioriteta je i opremanje poslovne zone Mramorsko brdo na 55 hektara, procenjena vrednost je 258 miliona dinara. U međuvremenu, sredstvima JP Putevi Srbije, rekonstruisana je Industrijska ulica, u toku je asfaltiranje ulica u Mesnoj zajednici Batušinac, a za nove radove iz budžeta Opštine Merošina obezbeđeno je 34 miliona dinara. Dosta je projekata u toku ili su u završnoj fazi - izgradnja predškolske ustanove u Merošini, povećanje kapaciteta sistema za prečišćavanje otpadnih voda, program povećanja energetske efikasnosti Opštine (dva miliona dinara), projekat „Pomoć u kući“ i podsticanje zaštite prirode kroz upravljanje otpadnim vodama u prekograničnom području. S obzirom da je investitorima važna kvalitetna saobraćajna infrastruktura, da li se u Opštini Merošina rekonstruišu ili grade novi putevi? U toku su dva kapitalna projekta, rekonstrukcija autoputa na deonici od Merošine do Prokuplja i deonice Niš-Pločnik na autoputu Niš-Priština. Za investitore spremamo i dve industrijske zone, u kojima već postoji putna i vodovodna infrastruktura, a radimo i kanalizaciju. Merošina ima i idealan geografski položaj, s jedne strane je grad Niš, sa druge Prokuplje, seku nas dva autoputa, Beograd-Skoplje i Niš-Priština, tako da nam se svakodnevno javljaju investitori. Kod nas su došle uglavnom naše firme i jedna mešovita italijansko-srpska Ming kovačnica. U prvoj godini trebalo bi da zaposli 60 radnika. U narednoj godini planiraju da povećaju kapacitet. S obzirom da su im potrebni rukovaoci na mašinama, oni su već uspostavili saradnju s Tehničkom školom u Prokuplju za odeljenje dualnog obrazovanja, što će omogućiti zapošljavanje učenika nakon stečenog obrazovanja. Druga italijansko-srpska firma gradi halu od 2.500 kvadrata i proizvodiće mašine za reciklažu. Sa italijanskim suvlasnikom sam razgovarao i on planira da gradi još jednu halu. Oni sami kupuju zemlju, mi im je ne poklanjamo. Treća firma koja sada kupuje pet hektara je firma iz Niša i oni će zaposliti još 100 radnika. Jednu postojeću hladnjaču kupio je privrednik iz Beograda, koji radi za grčku firmu. Tu ima nerešeno pitanje oko udela vlasništva, ali je u toku da se i to pitanje reši, nakon čega će biti posla za još 100-150 radnika. Miktronik je generalni zastupnik Boša za Srbiju i oni su već krenuli sa radom u Opštini Merošina. Još dve naše firme ušle su u industrijsku zonu, čekaju se Fero stil i Livnica stil, koje rekonstruišu postojeće objekte i čekaju da im se pojača snabdevanje električnom energijom. U Merošini smo došli do toga da svako ko hoće da radi može da nađe posao. Pre nekoliko dana dolazio nam je predstavnik nemačke firme, pre dva meseca francuske firme koja proizvodi mašine za čišćenje snega na autoputevima i aerodromima. Tražili su lokaciju za izgradnju pogona, u kojima bi zaposlili 400 radnika. Za nas je to idealno, jer mi više nezaposlenih radnika nemamo. Da li država dovoljno podstiče razvoj nerazvijenih opština, dobijate li očekivanu podršku? I više od očekivane podrške smo dobijali. Doduše, imali smo dobro urađene projekte i aplicirali smo kod svih ministarstava i dobijali sredstva, osim od Ministarstva za lokalnu samoupravu. Glavni izvor prihoda budžeta su, ipak, porezi na zarade zaposlenih. Zašto je Merošina dugo tavorila, a od pre dve godine doživljava investicioni „bum“ i razvoj u mnogim oblastima? Istina je da je od pre dve godine sve krenulo nabolje, ali smo imali i veliku podršku države. Ono što je veoma važno je da ni jedan lider - u bilo kojoj oblasti, u privredi, medicini, kulturi ili lokalnoj samoupravi - sam ništa ne može postići ako nema dobar tim. A mi u Merošini imamo dobar tim. Jovanka Matić