Akademija originalnih lidera

Šta je najbolje uraditi sa mladom sadnicom koja, nažalost, nije uspela da preživi Luciferove vreline i tužno se osušila? Ako ste običan čovek, izvadićete je i zasaditi drugu. Ako ste Goran Vesić, pitaćete se kako je uopšte dozvoljeno da sadnica poraste i zašto nije posečena na vreme? A ako ste naprednjak iz Novog Sada, problem ćete rešiti tako što otkinete grane sa drugog, zdravog drveta i zakitite ovo osušeno tako da izgleda kao da je i dalje živo i zdravo. Dobro, ne baš da će izgledati skroz živo i zdravo, ali izgledaće dovoljno dobro pred kamerama, a samo to je i bitno. Nije njima zaista stalo do drveta i njegovog zdravlja, već jedino do zdravlja rejtinga predsednika Srbije i zdravlja njegove priče o zlatnom dobu, a suvarak oklembešenih grana se u tu priču ne uklapa baš najbolje. Stoga je neki inovativni um, uoči obeležavanja „Oluje“, koje je bilo upriličeno u Novom Sadu, naložio nadležnom preduzeću za održavanje zelenila da reši problem tog nesrećnog nereprezentativnog stabla, koje je tako nemilosrdno i bezobzirno ružilo sliku savršene Srbije i još savršenije vlasti. I oni su ga rešili. Ne znamo da li je odozgo stigao i predlog konačnog rešenja za osušenu mladicu ili je taj deo ostavljen direktnim izvođačima na maštu, ali nešto ga i nisu izmaštali baš najbolje. Sigurno je bilo boljih rešenja. Zašto, na primer, nisu ofarbali grane? Zašto nisu izvadili osušeno drvo i postavili veštačko? Bilo šta od ovih opcija bilo bi elegantnije od onoga što su oni uradili. Možda je ovoj ideji kumovao isti onaj koji je onomad predložio da se na ruiniranu fasadu u Vranju postavi platno sa odštampanom lepom, neruiniranom fasadom. To je otprilike taj rukopis. Originalno, out of the box razmišljanje, gotovo na granici prevare. Ali dobro, to je samo jedno nereprezentativno drvo koje je trebalo malo utegnuti i našminkati za televiziju i javnost. Pa, bolje je da šminkaju osušeno drvo nego nivo plata i inflacije, broj nezaposlenih, stanje BDP-a ili robnih rezervi, zar ne? Problem je samo što smo i onomad, kada su u Vranju razvukli ceradu pomislili „Okej, od ovoga nema dalje“, pa je sada, ipak, bilo to „dalje“. Zato je ovog puta bolje da ne govorimo ništa, čisto da ne izazivamo originalnost SNS kadrova, ali svakako možemo da pokušamo da pretpostavimo šta bi moglo da bude sledeće, čisto zabave radi. Možda će recimo travu, ako se osuši, prefarbati zelenom bojom. Rupe na putevima mogli bi da popunjavaju vodom, stave male skakaonice i to predstave kao najveći rast broja bazena u nekoj zemlji u poslednjih 30 godina. Ispred posečenih šuma, pokrenutih klizišta i erodiranog zemljišta mogli bi da stave ogromne slike bujnih četinarskih šuma, livada, tundri i tajgi, što da ne? Kada se neka od zapuštenih deponija zapali, mogli bi da ugrade velike ventilatore koji će toksični dim oduvavati u pravcu Bosne i Hrvatske. A kada krene grejna sezona, za zagađen vazduh bi mogli da kažu da nam, eto, toliko dobro ide da je čak i vazduh prepun plemenitih metala. Dakle, kada nalog odozgo stigne, treba samo biti kreativan i nebo je granica. I kad pomislite da je nešto previše, znajte da se oni tek zagrevaju. Možda nakon akademije mladih lidera uskoro vidimo i akademiju originalnih lidera. Ko zna.