Rogovi u vreći velikog brata

Rastakanje dela opozicije, koja je u predizbornoj kampanji pokušala da ubedi birače da su Ujedinjeni za pobedu Srbije počelo je, za one koji su hteli da vide, mnogo pre nego što je Dragan Đilas optužio Miroslava Aleksića da je prvog dana skupštinskog zasedanja opsovao Mariniku Tepić. A videlo se i iz aviona, na primer, da je dogovor o zajedničkom predsedničkom kandidatu nevoljan i lažan, kao i da su vesti o tom dogovoru bila podmetanja jednih drugima pre nego probni baloni za konkurenciju i ljute neprijatelje u šta je najuporniji deo opozicione javnosti žarko želeo da veruje. Zahvaljujući zaslepljujućem optimizmu tih birača i verovanju u dva lidera sa dugom istorijom unutarstranačkih i ličnih nadgornjavanja, stranke tog bloka dobile su više poslaničkih mesta nego što bi svega nekoliko meseci nakon izbora mogle i da požele. Izborni rezultat maksimiziran je u 16 poslanika SSP, PSG, Sloge i Preokreta, 12 Narodne i 10 Demokratske stranke, ali je poverenje palo do osnovnog pitanja da li bi danas, kada dogovor među njima deluje nemogućim, dve od tri prešle izborni prag. Birači koji su glasali da ih u naredne četiri godine predstavlja 38 „ujedinjenih“ poslanika možda su prevideli mutne vesti o rascepu pre izbora, spinove i maskiranje spinova, možda su sukobe svesno zanemarili spram prioriteta - ideje da je samo taj blok istinski opozicioni koji je voljan da ruši vladavinu naprednjaka (a njegovi predstavnici svojski su se trudili da ga tako i predstave), ali slabo je ko očekivao da će baš oni kandidati koji su obećavali povratak „pristojnosti“ u Narodnu skupštinu, a ne Vladimir Orlić ili Marijan Rističević, biti prvi optuženi za nepristojnost. I to međusobno. U intervjuu za portal Direktno predsednik SSP upitan „da li je istina da kada je Marinika Tepić pitala kolege zašto su seli na mesta namenjena Ujedinjenima, da je predsednik jedne poslaničke grupe opsovao“, odgovara: „Da li zaista mislite da je bilo kome u Srbiji bitno gde ko sedi u parlamentu? Nama iz SSP-a nije. Zato smo i seli tamo gde je bilo mesta. A što se tiče rečnika koji je koristio g. Aleksić, on nije bio primeren, posebno ne prema jednoj dami.“ Tako je glavna skupštinska vest postala psovka koju je šef poslaničkog kluba i potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić navodno uputio Tepić. Drugi poslanik NS, Vladimir Gajić, na Tviteru je tvrdio da je to laž, a Tepić mu je odgovorila i potom nastavila da tvrdi da ona na to nije želela da se vraća. U uzbudljivu igru između Đilasa i Tepić u kojoj on kaže ono što ona tobož neće, još zanimljivije se uključio Vuk Jeremić koji je na svom nalogu na istoj društvenoj mreži pokrenuo glasanje o tome ko laže - Miroslav Aleksić ili Đilas i Tepić. Predsednik NS, naravno, zna da anketa u ograničenom krugu korisnika nema nikakvu dokaznu vrednost, ali na kritike pratilaca nastavlja na njoj da insistira, jer su sredstva prestala vrednosno da se ocenjuju onda kada je rat između SSP i bivših koalicionih partnera postao glavni koji se vodi unutar političke sfere u Srbiji. Ako je reč o borbi za biračko telo, kako tvrde iz SSP-a, to ima smisla samo u brojkama prema kojima SSP ima tri puta više birača od Narodne, čiji samostalni rezultat ne dobacuje cenzus. Ali nema nikakvog smisla kad se politike tih stranaka uporede i evocira sećanje na pokušaje njihovih dogovora o bilo kom od javnosti važnih pitanja, od odnosa prema KiM do uvođenja sankcija Rusiji. Dugo očekivani pluralizam stavova u Skupštini vidljiv je onakvim kakav je SNS mogao priželjkivati. Pretencioznim su se ispostavila i očekivanja da će naprednjaci morati da ulože neki trud da u raspravu ubace temu koja će trošiti veći deo vremena na međuopozicione sukobe. Iako je paleta takvih mogućnosti široka, nikakav intelektualni napor nije bio potreban da bi se rasprava otvorila među opozicionim poslanicima. Ona se već dva puta vodila po osnovu razlike u mišljenju o tome kome pripada koja skupštinska stolica. Svađa zbog potpredsedničke nastavila se zbog onih mesta koja su najviše u kadru tokom televizijskog prenosa zasedanja. Prethodna se završila tako što su pored dogovora sa naprednjacima da Borko Stefanović bude jedan od potpredsednika, poslanici NS, DS i koalicije Moramo predložili i Zorana Lutovca za tu funkciju. Javna polemika o tumačenju načina na koji se predlaže potpredsednik vodila se tada, pre dve nedelje, između funkcionera DS i SSP, a iz nje je najočiglednije bilo, bez obzira na to da li je Borko Stefanović, potpredsednik iz kluba Ujedinjeni, imao dogovor sa novim predsednikom Narodne skupštine ili ne, da unutar koalicije nema dogovora ni u vezi sa bazičnim pitanjima od kojih niko ne trpi štetu. A SNS je dobio ulogu konstruktivnog starijeg, velikog brata koji posreduje među slabijima. Da bude posrednik ponudio se, insistirajući da bi to bila velika lična žrtva, i zajednički kandidat ovog bloka za gradonačelnika Beograda. Vladeti Jankoviću je iz SSP u medijima stigao odgovor: „Nema nikakvog smisla da bilo ko posreduje između nas i ljudi koji su nas optužili da smo u koaliciji sa SNS-om, da radimo zajedno sa tabloidima, koji su lagali da je Borko Stefanović kandidat Orlića i SNS-a..., kazala je Marinika Tepić. Najbliže istini je očigledno bila kada je, istim povodom, utvrdila da je opozicioni potencijal „već straćen“. Nova srpska politička misao objavila je da rejting vladajućih stranaka miruje dok opozicionih pada, jer je među opozicionim biračima najviše onih koji ne znaju tačno za koga bi glasali. Pojedinačno više od partnera u ovoj koaliciji ima politička organizacija Zdravka Ponoša Centar - 5,9 odsto, tendenciju rasta ima i Novi DSS, miruju i Zavetnici i Dveri, Akcija Ćute Jovanovića i Nebojše Zelenovića je na 4,8 odstso, dok SSP ima poverenje 5,3 odsto anketiranih, NS 1,7, DS 1,5, a PSG 1,4 odsto, tako da čak i u zbiru imaju manje od izbornih 13,5 odsto. Sabiranja u koaliciji više neće biti, obećali su funkcioneri dve stranke trenutno u žarištu sukoba, ostavljajući verne birače bez i najmanje nade da bi na ponovljenim beogradskim izborima mogli nastupiti zajedno. Između ostalih natezanja, veoma živih uoči i posle konstituisanja Skupštine, i veoma izraženih na osovini SSP - ostali, koalicija Moramo oštro kritikuje Tepić što je odlazak Đilasa kod Aleksandra Vučića uporedila sa odlaskom predstavnika televizija Nova S i N1 u REM, jer je „konkurs za frekvenciju standardna institucionalna procedura, a sastanak iza zatvorenih vrata dva pojedinca, sa kojim se nisu saglasili koalicioni partneri, nešto potpuno drugo“. Izrazito često, postizborni sastanak Đilasa sa Vučićem vraća se u fokus sumnji i javnih prozivki stranaka bivšeg bloka i tumači se kao prauzrok sukoba, iako je manje slikovitih uzroka opozicionih sukoba bilo mnogo pre tog sastanka. Napetosti između vlasti i opozicije, što je prema rečima aktera i bio jedan od povoda sastanka Vučić - Đilas, kanalisane su od tada ka odnosu SSP sa Narodnom i Demokratskom strankom. Što je navodni glavni povod sastanka - ponavljanje beogradskih izbora - makar u delu u kome se birači pozivaju da iskoriste novu šansu za promenu vlasti, učinilo gotovo besmislenim. Dragana Pejović