Mehanizam za mlevenje društva

Da huligani i dalje imaju upotrebnu vrednost za sadašnju vlast videlo se i na poslednjoj utakmici u Beogradu, između Partizana i AEK-a iz Larnake. Vođe navijača Partizana, okupljene uglavnom na južnoj tribini, pokušavale su da kontrolišu navijanje, da se ne skandira protiv vlasti i Aleksandra Vučića. Sve je kulminiralo javnim ponižavanjem igrača kluba iz Humske – huligani su vređali igrače i terali ih da viču protiv uprave kluba. Za razliku od „kolega“ iz Crvene zvezde, koje vlast kontroliše preko državnih poslova koje njihove firme dobijaju, vođe crno-bele „armije“ prevashodno su orijentisane na „ulične poslove“ - obezbeđenje klubova i dilovanje droge. To se vidi iz optužnice protiv doskora neprikosnovenih vođa navijača - Janjičara kasnije Principa koje je vodio Veljko Belivuk. Simbioza vlasti i Janjičara je vidljiva na brojnim primerima, ali nije predmet optužnice, već se ona bavi samo posledicama - brojnim ubistvima i prodajom narkotika. Međutim, vlast ni gubitak ljudskih života nije naterao na promenu odnosa prema huliganima. Na utakmici sa AEK-om ponovo se, među istaknutim vođama koje su usmeravale navijanje, pojavilo već dobro poznato lice Đorđa Prelića. On je kao jedan od vođa navijačke grupe Alkatraz bio osuđen za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona, ali je nekoliko meseci nakon hapšenja Belivuka, koji je u pritvoru od 4. februara 2021, pušten na uslovnu slobodu, skoro dve godine ranije od izrečene desetogodišnje kazne. Da bi bio pušten bilo je neophodno da u drugom postupku, za napad na policajce, Više tužilaštvo u Beogradu odustane od njegovog daljeg gonjenja, što se i desilo. Rešenje o otpus­tu Prelića potpisao je sudija Rastko Popović, suprug još aktuelne ministarke pravde Maje Popović. Prelić je ubrzo po izlasku iz zatvora iz Sremske Mitrovice fotografisan sa preostalim neuhapšenim pripadnicima Principa (Janjičara). NJihovu saradnju koja je ovekovečena fotografijom nije sprečilo ni što je 1. novembra 2019. ubijen Prelićev kum LJubomir Mar­ković Kića (37), koji je bio takođe osuđen za ubistvo Tatona. Dešavanja u pravosuđu su prethodila ponovno pojavljivanje Prelića na tribinama. NIN je o tome pisao 8. avgusta 2021. u tekstu Belivukov naslednik. Tada je na zahtev NIN-a da dobije infor­macije od javnog značaja - odluke o zahtevu za puštanje Prelića na uslovnu slobodu i odustajanju od njegovog krivičnog gonjenja - Viši sud u Beogradu dostavio tražena dokumenta. Iz njih se vidi da je Viši sud 3. juna 2021. odbio zahtev Prelićeve od­brane da se pusti na uslovnu slobodu. U tom rešenju se konstatuje da je zatvor u Sremskoj Mitrovici poslao izveštaj da se Prelić dobro vlada i da je nap­redovao do maksimalne kategorije za zatvorenike, ali se konstatuje da se na zakazanom ročištu nisu pojavili uredno pozvani predstavnici tužilaštva i zatvora. Veće Višeg suda u rešenju kojim je odbilo zahtev za us­lovni otpust konstatuje da je Prelić ranije osuđivan i da se protiv njega vodi još jedan postupak za nasilničko ponašanje. U obrazloženju odluke Veće Višeg suda navelo je da se „ne može izvesno zaključiti da je svrha kažnjavanja po­stignuta, niti da je proces resocija­lizacije okončan, jer se samo navodi da osuđenom treba usloviti preostali deo kazne ukoliko krivični postupak koji se vodi protiv njega ne predstavlja smetnju.“ Tu je nastupilo Više tužilaštvo u Be­ogradu, koje je 17. juna 2021, posle skoro 12 godina postupka, odustalo od daljeg krivičnog gonjenja Prelića, Aleksandra Vavića i Vladimira Maljkovića, takođe vođa Alkatraza. NJima se sudilo po optužni­ci za nasilničko ponašanje, da su kao vođe navijača 30. avgusta 2009. na stadionu FK Partizan, posle utakmice sa Hajdukom iz Kule, fizič­ki napali pripadnike Žandarmerije, koji su prethodno uhapsili jednog na­vijača. I naslednici Alkatraza na tribinama, vođe Janjičara, imali su neobičan tretman za vreme sadašnje vlasti. Prvom vođi Janjičara, Aleksandru Stankoviću zvanom Sale Mutavi, 13 puta je odlagan odlazak u zatvor, sve dok nije ubijen. Belivuk je osuđen na uslovnu kaznu za prebijanje saradnika direktora Partizana Miloša Vazure, a u postupku za „ubistvo na šinama“ Vlastimira Miloševića na volšeban način kontaminirani su dokazi protiv njega... Nakon što je tužilaštvo odus­tajalo od dalje istrage protiv Prelića, Veće Apelacionog suda je 30. juna 2021. preinačilo odluku Veća Vi­šeg suda i prihvatilo žalbe njegove odbrane da se pusti na uslovnu slobodu. Apelaciono veće je zaključilo da se „osnovano može očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće učiniti novo krivično de­lo i da je do sada izvršenom kaznom postignuta svrha kažnjavanja“. Prihvaćenu žalbu Apelacionom sudu je podneo advokat Nemanja Vasiljević, koji je radio u advokatskoj kancela­riji nekadašnjeg šefa BIA Alek­sandra Đorđevića, sa kojim je radila i advokatica Vesna Lončar, supruga ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Odluku je potpisao sudija, suprug još aktuelne ministarke pravde. Prvom presudom Pre­lić je 2011, dok je bio u bekstvu, osuđen na 35 godina zatvora kao organizator napada na Tatona. Tu kaznu je umanjio Apelacioni sud i pravosnažno ga osudio na 15 godina. Nakon hapšenja Prelića u Španiji i izručenja Sr­biji 2014, Viši sud ga je na ponovljenom suđenja 2017. osudio na 12 godina, a Apelacioni sud je i tu kaznu smanjio i konačno ga osudio na 10 godina. U zatvoru je proveo više od osam, računajući i godinu i po ekstradicionog pritvora u Španiji. Taton je brutalno prebijen 17. septembra 2009. u centru Beogra­da, uoči utakmice Par­tizana i francuskog Tuluza. Napala ga je grupa huligana dok je sedeo sa prijateljima u kafiću u centru grada. Preminuo je 12 dana kasnije od zado­bijenih teških povreda. Protiv Prelića je, inače, do ubistva Ta­tona bilo podneto više od 20 krivič­nih prijava za razna krivična dela, ali je i pored toga bio slobodan građa­nin. Prema istraživanju Insajdera, bio je okrivljen za prodaju droge i presudom Okruž­nog suda osuđen je na šest meseci zatvo­ra. Protiv Prelića policija je podnela više krivičnih prijava - za nasilničko ponašanje, nedo­zvoljeno držanje oružja i eksploziv­nih naprava, sprečavanje službenog lica u obavljanju dužnosti, neovla­šćeno posedovanje, izradu, razmenu i stavljanje u promet vatrenog oružja i municije, neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga i teške krađe. Za sada osuđen je samo za ubistvo Tatona i drogu. NJegovo stalno pojavljivanje na tribinama od puštanja na slobodu nije u Srbiji protivzakonito, ali su neobična dešavanja na samim utakmicama. Da vlast nije menjala odnos prema huli­ganima i pored iskustva sa Janjičarima videlo se na utakmici u Beogradu Partizan - Soči 12. avgusta 2021. Brojni video-snimci svedoče kako je grupa huligana obučena u iste majice sa natpisom „Grobari“ sa južne tri­bine prešla na istočnu i počela da bije navijače koji su skandirali protiv Vučića. Kako su napadnuti navijači po­čeli da se brane, huligani su pobegli kroz policijski kordon na atletskoj stazi nazad na južnu tribinu i niko ih od policajaca nije zaustavio, ia­ko je bilo očito da su izazvali tuču. Ovaj napad je usledio nakon što, na prethodnoj međunarodnoj utakmici sa Dunajskom Stredom sa istočne i zapadne tribine, nisu prihvatali diktiranje navijanja sa juga, već je publika skandirala protiv Vučića. Na utakmici sa Santa Klarom u Beogradu 26. avgusta 2021. Prelić je zauzeo istaknuto mesto na južnoj tribini, sa koje je ponovo pokuša­no da se diktira navijanje. Međutim, kada su počeli da uzvikuju „Javi se, istok“, „Javi se, zapad“, publika je uzvratila skandiranjem protiv Vučića, čak i sa severne tribine, za koju se dele besplatne karte. Pre početka te utakmice napadnut je bivši član uprave FK Partizana, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladimir Vu­letić, koji je pre toga iznosio po­datke o povezanosti Belivukove grupe sa generalnim sekretarom Vlade Srbije Novakom Nedićem. Na prvoj narednoj utakmici, 29. avgusta 2021. sa Radničkim, Prelić je sa grupom mladića prošetao istočnom tribinom, na kojoj se najviše skan­dira protiv predsednika Srbije. Mnogima je to izgledalo kao demonstriranje moći, iako nije bilo incidenata. Godinu dana kasnije na utakmici sa AEK-om taktika kontrole navijanja je donekle promenjena, jer su vođe pokušale da nezadovoljstvo navijača usmere ka upravi kluba, a da Vučića ostave na miru. Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost i član evropskog borda Svetskog udruženja profesionalnog fudbala (FIFPRO), kaže za NIN da su sva dešavanja sa huliganima posledica toga što mi nemamo državu, jer da imamo, ona bi taj problem rešila za 48 sati. „Ovo nije ni prvi, ni poslednji put da se ovako ponašaju prema igračima. Mi nažalost živimo u državi koja ekstremne grupe koristi da po potrebi tuku građane kada protestuju protiv vlasti, a zauzvrat im je sve dozvoljeno. Igrači nam se često žale i teško je opisati taj osećaj nemoći kada te neko ponižava, a država u kojoj živiš ne želi da te zaštiti. Oni nemaju poverenja da će biti zaštićeni i zato biraju mir zbog svojih porodica i sebe. Nije im lako. I meni su svojevremeno bacili bombu u dvorište jer nisam hteo kao fudbaler da sarađujem sa agentima i zasmetao sam im. Hteli su da me opomenu. A i Vučić je izjavio da država nema snage da se obračuna sa huliganima. Sve skupštine klubova u Srbiji, u svojim sastavima imaju predstavnike navijačkih grupa, koje čine od 20 do 40 odsto delegata. U takvim okolnostima ljudi koji vode klubove stavljaju lične interese ispred zaštite bilo kog igrača, svesni da na izborima neće dobiti podršku ako stanu na stranu igrača. Nažalost, slika sa te utakmice je slika našeg društva u celini“, kaže Poledica za NIN. On podseća i na to da su supruzi kapitena Partizana Slobodana Uroševića upućene pretnje preko interneta i da nema informacija da je iko procesuiran. Dodaje da se takve pretnje u slučaju državnih funkcionera odmah procesuiraju. Povodom pojavljivanja Prelića na utakmicama, Poledica kaže da je upitno kakva se šalje poruka kada ljudi koji su osuđeni za nasilje dolaze na stadion i dodaje da ga to nažalost ne iznenađuje. „Tribina sada najmanje služi za sport“, zaključuje Poledica. Profesor Pravnog fakulteta i bivši član uprave Partizana Vladimir Vuletić kaže za NIN da je poslednje ponižavanje igrača Partizana gore od onog kada je jedan vođa navijača skinuo kapitensku traku, ili kada su igrači bili primorani da nose majice sa likom tada ubijenog Aleksandra Stankovića, Saleta Mutavog. „Definisani posao navijača sa juga je da se zatre svaka kritika vrha režima. Sada se krivi uprava koja jeste najgora, ali nije jedini krivac. Sve zavisi od volje jednog čoveka koji sve kontroliše. Dok Vučić ne odluči, ovoj upravi ništa neće biti. Da se sutra sve promeni i da krenemo iz početka biće potrebno 10 godina da se vrati Partizan tamo gde je bio 2014“, kaže Vuletić. Za Prelićevo prisustvo na utakmicama, on kaže da postoje dva razloga da neko bude pušten iz zatvora pre isteka kazne. „Jedan je da je ispunio zakonske uslove, a drugi da je postojala volja iznad zakona, koja je imala hitnu potrebu za takvim kadrom. Izgleda da on u ovom trenutku ima ulogu vođe stabilokratije da jug ne sme da iskoči iz šina odnosa prema vlastima. Posao mu je da održava status kvo. Ne sme da se pokazuje oštrica prema vlasti, već da se po potrebi okrene prema upravi, sopstvenim igračima i delovima tribina gde su obični navijači“, smatra Vuletić i zaključuje da su „vođe navijača Partizana pristale na mrvice sa stola vlasti, da budu čuvari nekoliko lokala u srcu Beogradu, a zauzvrat su dobili podršku da ostanu dominantni na jugu, dok navijačke grupe Zvezde dobijaju nameštene tendere ili se pojavljuju kao jedini ili najbolji ponuđači.“ Problem je što tribinama komanduju ljudi poput Stankovića, Belivuka i Prelića. Još veći problem su neki ljudi iz vrha vlasti, poput Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade, Gorana Colića, visokog funkcionera BIA i Nenada Vučkovića, glavnog koordinatora Žandarmerije, čiju je komunikaciju sa Belivukom, u kojoj se pominje „glavni šef“ objavio NIN. Colić i Vučković su, inače, na predlog Nedića birani u upravu FK Partizana kao predstavnici navijača dok su tribinu kontrolisali Janjičari. Najveći problem je, ipak, simbioza vlasti i kriminala. Ona se ne menja, dok imena pojedinih učesnika mogu i da se menjaju. I Janjičari su počeli svojevremeno sa prebijanjem ljudi koji su uzvikivali parole protiv vlasti, da bi se sve završilo mlevenjem konkurenata iz drugog kriminalnog klana u mašini za mlevenje mesa. Po sličnom receptu melje se i celo srpsko društvo. Vuk Z. Cvijić