Povezivanje nekih lica sa nekim prostorima

Iako nas aktuelna vlast već čitavu deceniju plaši atentatom na Vučića, tek je poslednjih godinu dana konkretizovala ko je taj koji mu radi o glavi: za Anu Brnabić pretnja dolazi od paralelnih struktura u MUP-u, po mišljenju Vojislava Šešelja u pitanju je MI6, dok je za Aleksandra Vulina krivac izvesni Zvicer iza koga stoji „kavački klan“. Jedina srećna okolnost uz toliko moćne neprijatelje (policiju, špijunsku službu i mafiju) bila je to što nijedna od pomenutih organizacija nije mogla da otkrije gde to predsednik tačno stanuje, već su svi bili prinuđeni da strpljivo čekaju da im Danas pronađe adresu. Nisu dočekali – Danas je ustanovio da se ne zna adresa predsednika. Objavljeno je da ne stanuje u Bulevaru Mihajla Pupina (dr Rade Panić je priložio pismo suda u kom mu traže da dostavi drugu adresu jer na toj ne živi) i da možda stanuje u naselju Belvil, s obzirom da tu glasa, a i da je više puta isticao kako na toj lokaciji poseduje garsonjeru koju je kupio uz pomoć roditelja. Takođe je pomenuto da je Vučić svoju nekretninu u YU biznis centru pre nekoliko godina poklonio bivšoj supruzi, dok deca (punoletne osobe koje mogu da imaju sopstvene stanove) nisu pomenuta ni jednom jedinom rečju. Dakle, nedovoljno podataka da policija ili MI6 lociraju predsednika, ali više nego dovoljno da se oglasi naprednjačka mašinerija: „tajkunski Danas“ nam ubi predsednika, „nacrtali su mu metu na čelu“. Teško da bi čitav slučaj bio vredan pažnje s obzirom na to da je Danas, baš kao i nekoliko preostalih nezavisnih medija, navikao da se u pravilnim razmacima nađe pred optužbom da sprema atentat na predsednika, da se u njega nije uključila institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i to na krajnje neuobičajen način – krivičnom prijavom. Usledila je munjevito nakon izjave prethodnog poverenika Rodoljuba Šabića da odavanje „nekog podatka odavno poznatog širokoj javnosti (bio tačan ili ne) nije povreda Zakona o zaštiti podataka o ličnosti“ i da će to potvrditi i aktuelni poverenik. „Poverenikovu brzu najavu podnošenja krivične prijave protiv N. N. lica doživeo sam kao iznuđenu i nejasnu. Kad kažem iznuđenu, mislim na činjenicu da se na Danas neodgovorno i nekompetentno obrušila prvo premijerka a potom i više funkcionera, čime je povereniku stavljeno do znanja da se od njega očekuje da obavezno brzo nešto preduzme, pre svega protiv Danasa. A da nije uputno ogrešiti se o očekivanja vlasti zna još iz doba kada je prošao šikaniranje jer su se njegovi inspektori ‚usudili‘ da radeći svoj posao posete firmu u kojoj radi predsednikov sin. Poverenik se zaista brzo oglasio saopštenjem kojim je zapravo potvrdio ono što sam rekao - Danas nije povredio zakon jer obrada podataka u svrhe novinarskog istraživanja i objavljivanja nije nedozvoljena obrada podataka. Ali ostaje nejasno šta je za poverenika konkretan povod za krivičnu prijavu?! Objavljivanje nekadašnje adrese?! Zar u zemlji u kojoj je vlast u obračunu sa političkim oponentima objavljivala npr. čak i psihijatrijske dosijee, pa je to i pored prijava ostalo nekažnjeno?“, kaže Šabić. NIN je to isto pitanje uputio povereniku, a u detaljnom objašnjenju koje je dobio od službe poverenika ističe se da nije krivično delo objavljivanje adrese na kojoj predsednik ne živi, ali da jeste „neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka“ (član 146. KZ). Takođe, da je u RS Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti samostalan državni organ zadužen da kontroliše pribavljanje, saopštavanje drugom ili upotrebu podataka o ličnosti. „U konkretnom slučaju se ne radi o tome da li predsednik živi na navedenoj adresi već o činjenici da je učinjen dostupnim javnosti podatak da je stan koji se nalazi na toj adresi predsednik ustupio svojoj bivšoj (sada pokojnoj) supruzi koja je u tom stanu živela sa njihovom decom. Na opisani način učinjena je javno dostupnom adresa stana predsednikove dece, a kako adresa stana nesporno predstavlja podatak o ličnosti tako je, po mišljenju poverenika, i povređen zakon na štetu lica koja stanuju na navedenoj adresi, a to su predsednikova deca... Što se tiče navođenja ’naselja Belvil‘ kao adrese na kojoj živi predsednik, taj podatak već sam za sebe čini adresu stana, kao podatak o ličnosti predsednika, odredivom, a ako se uzme u obzir i da je javnosti učinjena dostupnom i informacija da u istoj zgradi stan ima i predsednikova supruga, to je podatak o adresi stana predsednika učinilo u priličnoj meri prepoznatljivim i lako utvrdivim. Uprkos navedenom mišljenju poverenika, koji je podneo krivičnu prijavu zbog navedenog slučaja, konačnu ocenu o tom da li je navedenom prilikom učinjeno, i ako jeste koje krivično delo, daće javno tužilaštvo kojem je krivična prijava predata“, kaže se u izjavi. I te kako bi bilo bitno da pravosuđe (ovde ili u Strazburu) da odgovor ne samo na krivičnu prijavu poverenika, već i na čitav napad na Danas i njihove izvore. Onda bismo saznali da li to nezavisni mediji pomažu mogućim atentatorima ili to radi neko drugi, kao i da li je opasnije kada Danas objavi da je adresa „naselje Belvil“ koje ima bar 5.000 stanovnika ili kada SNS na svoj sajt postavi ne samo adresu predsednika već i njegov JMBG. Takođe, da li je po njegovu decu opasniji tekst u kom se nijednom rečju ne spominje njihova adresa (čak se ni dedukcijom ne može zaključiti, sem ako podrazumevamo da punoletne osobe nakon razvoda roditelja moraju ostati u zajednici sa majkom) ili kada naprednjaci i potom i lično predsednik izjave – pa tu su mi deca. Uz to, ako su stvarno tu, zašto onda nisu sudu dali novu očevu adresu, već je sud morao da je traži od dr Panića? A odgovor na sva ova pitanja bi nam možda pojasnio i da li Andrej Plenković, premijer države koja je u EU, sam priprema atentat na sebe i na svoju porodicu kada javno izjavi: „Stan na adresi Vinogradi 80, u kojem živim sa suprugom i sinom, jedina je nekretnina u našem vlasništvu.“ Nažalost, taj odgovor sigurno nećemo dobiti čak i ako tužilaštvo bude radilo po prijavi poverenika, jer su podaci koje je objavio Danas poznati od 2016. godine kada je KRIK objavio bazu imovine političara. Koje im je „službeno lice“ dostavilo podatke, nebitno je – to krivično delo je zastarelo još 2018. godine. U čitavom slučaju se nametnulo još jedno pitanje - imajući u vidu da svi znamo gde živi predsednik SAD, ali i predsednik Portugala (nije rezidencija već običan stan) i da mediji otvoreno iznose te podatke, da li se kod nas zakon razlikuje od zakona u drugim državama kad je u pitanju mesto stanovanja predsednika? Služba poverenika tvrdi da ni po jednom zakonu ta adresa nije dostupna ukoliko se ne radi o rezidenciji, i dodaje: „A kako je naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u potpunosti usaglašen sa odgovarajućim propisima EU, to znači da je taj podatak zaštićen i u državama članicama EU, bez obzira na to da li je on poznat (delu) javnosti“. Rodoljub Šabić, međutim, ističe da su u svetu dostupne i privatne adrese, i dodaje: „Mi smo valjda jedina zemlja na svetu u kojoj se trenutno ne zna pouzdano gde predsednik živi. Nije nimalo verovatno da bi objavljivanje adrese funkcionera sličnog ranga bilo gde u svetu moglo izazvati sličnu reakciju.“ A šta kažu primeri? Uglavnom da se u civilizovanim zemljama predsednici nalaze ili u rezidencijama (to je daleko jeftinija varijanta za čuvanje) ili na poznatim privatnim adresama. Recimo, pomenuti Marselo Rebelo de Soza živi u stanu u Kaškaišu, sam se dovozi kolima i pre ulaska u kuću kupuje namirnice u samoposluzi. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović takođe živi u stanu i nema nikakav problem što mu novinari kampuju pred prozorom i prenose kada ga je posetio dostavljač hrane. Milo Đukanović živi u privatnoj vili, ali na poznatoj adresi, dok su Slovenci imali veoma kreativnu debatu da li je stan u koji se preselio Borut Pahor dobar izbor s obzirom na loše postavljenu terasu... I nikada ni u jednoj od pomenutih država nije podneta krivična prijava zbog objavljivanja adrese. Sandra Petrušić