Prirodni i kulturni resursi za dobrobit ljudi

Područje Petrovca na Mlavi najbolje oslikavaju mnogobrojna vrela, potoci, rečice, šume, pitome padine Homoljskih planina, plodna ravnica Stiga i bogata dolina Mlave sa divnim pejzažima i plodnom zemljom na kojoj sve uspeva. Nadaleko je poznato i po proizvodnji meda, a zbog gostoprimstva i ukusne hrane sve je veći broj turista. Nažalost, opština još uvek spada u najnerazvijenije, sa velikim brojem ljudi na privremenom radu u inostranstvu, a suočava se i sa smanjenjem broja stanovnika, ističe predsednik opštine Duško Nedinić. Šta je urađeno od 2016, kada ste sa svojim timom preuzeli odgovornost za razvoj opštine? Naš rad je od početka usmeren ka tome da opštinu infrastrukturno postavimo na zdrave osnove, kako bismo mogli uopšte govoriti o nekom razvoju. Od 2016. do danas više od milijardu dinara uloženo je u rekonstrukciju i izgradnju putnih pravaca. Obnovljeno je više od 85 puteva i ulica u 35 mesnih zajednica. Obnovljeni su i izgrađeni mostovi, u toku je rekonstrukcija mosta u centru grada, koji nije rekonstruisan otkako je izgrađen 1939, a uskoro počinje rekonstrukcija i drugog mosta u širem centru grada. Ova dva mosta su i najznačajniji putni pravci, koji opštinu povezuju sa regionom. Takođe, obnovljen je i pešački most, rekonstruisane su škole, dečija igrališta i sportski tereni, domovi kulture, unapredili smo vodovodnu, kanalizacionu i elektroenergetsku mrežu. Sve je to bilo neophodno kako bismo zadržali ljude na ognjištima i u isto vreme pokazali našim ljudima koji su otišli u inostranstvo da ima nade za bolji Petrovac na Mlavi i njihov povratak kući. Jedan od većih problema bio je neregulisan sistem odbrane od čestih poplava. Nakon poplava 2018, po hitnom postupku urađen je kapitalni projekat rekonstrukcije brane na Busurskom jezeru, čije je urušavanje, a zatim i izlivanje akumulacionog jezera, proizvelo velike posledice. Pored brane izgrađeno je i šest protiverozivnih brana, koje imaju ulogu da ublaže i spreče potencijalne poplavne talase posle obilnih padavina, a nabavljen je i mobilni protivplavni sistem. Sada rešavamo višedecenijski ekološki problem, nesanitarnu deponiju na samom izlasku iz grada. U toku su radovi na izgradnji transfer stanice sa reciklažnim dvorištem. Ovo je do sada najveći infrastrukturni projekat koji su finansijski podržali Vlada Srbije i Ministarstvo životne sredine, kojim će se trajno rešiti problem odlaganja komunalnog otpada na području opštine. Procenjena vrednost radova je veća od 240 miliona dinara. Lokalna samouprava je obezbedila više od 25 miliona dinara za izgradnju vodovodne mreže za potrebe budućeg postrojenja i izradu projektno-tehničke dokumentacije. Nakon toga sledi saniranje same deponije, a zatim i još jedan veliki ekološki projekat - izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Koji su potencijali razvoja nedovoljno iskorišćeni i da li imate plan da ih aktivirate i stavite u funkciju boljeg života građana? Svaki projekat koji smo uradili, pored toga što direktno podiže kvalitet života stanovništva, deo je i šire priče o stvaranju uslova za privredni razvoj. Okosnica tog razvoja je turizam. Kao destinacija, već smo se pozicionirali na turističkoj mapi Srbije, pre svega zahvaljujući RUC „Mlavske terme“ koja privlači veliki broj turista iz zemlje i inostranstva. Izuzetno je popularna vija ferata „Gornjak“, obezbeđeni planinarski put kroz teško pristupačne stenovite terene, koja je urađena u saradnji sa PD „Gornjak“. Turistička organizacija opštine nedavno je izradila program razvoja turizma u kome su postavljeni prioriteti vezani za razvoj ruralnog turizma, tako da sada imamo jasno zacrtan pravac. „Mlavske terme“ u Ždrelu, Gornjačka klisura, selo Bistrica i naša mala „Homoljska Sveta Gora“ doprineli su da u 2021. broj noćenja bude za 66 odsto veći nego 2020. Uočivši ovaj trend, u martu 2021. počeli smo realizaciju projekta „Unapređenje uslova za razvoj turizma u opštini Petrovac na Mlavi“. U okviru tog projekta urađena je prva faza 2.620 metara duge pešačke staze Malo Laole -Banja Ždrelo - Gornjačka klisura. Takođe, realizovan je i projekat „Izgradnja putne infrastrukture ka zimskom centru Beljanica, manastiru Manasija i Banji Ždrelo“, čime smo se povezali sa turističkom ponudom opštine Despotovac, a postavljen je i interaktivni totem sa turističkim informacijama. I to je dalo rezultate - u januaru i februaru 2022. zabeležen je rekordan broj stranih posetilaca u našoj opštini. Šta je sa poljoprivredom i ruralnim razvojem vaše opštine? Opština razvoj najvećim delom bazira na poljoprivredi i turizmu. Kroz program Budžetskog fonda za poljoprivredu svake godine subvencionišemo lokalne poljoprivrednike. Nastojimo da svake godine uvećavamo ta sredstva, a ove godine subvencionisana je nabavka priplodnih grla u govedarstvu, sadnica u voćarstvu i opreme u povrtarstvu, a prvi put će se subvencionisati i nabavka priključnih mašina za poljoprivrednike sa područja opštine. Uz to, stručna lica u okviru Budžetskog fonda pružaju savetodavne usluge poljoprivrednicima. Da smo na dobrom putu i da te mere imaju efekta, pokazuje činjenica da se u poslednje vreme u mnogim naseljima opštine Petrovac formiraju ozbiljne farme sa nekoliko stotina kvalitetnih grla ovaca i krava. Ruralni turizam je najzastupljeniji upravo u selima koja gravitiraju ka RUC „Mlavske terme“ – Ždrelo, Malo Laole i Bistrica. Izuzetno smo ponosni što je Ždrelo izabrano za jedno od tri najbolja turistička sela u Srbiji i predstavljaće našu zemlju na konkursu za najbolje turističko selo u svetu, koje organizuje Svetska turistička organizacija UN. Stoga ne čudi što se sve više ljudi iz ruralnih sredina opštine odlučuje da svoja domaćinstva otvore i za turiste. U našoj opštini se nalazi i selo Bistrica, u kome je devet vodenica potočara (osam je u funkciji) i jedna valjavica iz 19. veka i to selo lagano, ali sigurno, gradi sopstveni brend. U budućnosti bi u još većoj meri trebalo da bude prepoznatljiva kao muzej na otvorenom čiji bi obilazak počinjao posetom „Memorijalnoj sobi Dragutina Tomaševića“, prvog srpskog olimpijca. U Bistrici je registrovano i seosko domaćinstvo Durungara Jović, koje pruža usluge domaće radinosti. Veliki broj drugih seoskih poljoprivrednih gazdinstava iz Bistrice zainteresovan je za uključivanje u ruralni turizam. Mnogo nas posla još očekuje, ali sada kada imamo jasno definisan cilj, a uz to i pozitivne efekte, ostaje nam samo da nastavimo da radimo u istom pravcu. Petrovac ima nadaleko poznato pozorište, a iz opštine su potekli mnogi velikani iz različitih oblasti stvaralaštva. Da li ste nastavili dobru tradiciju ulaganja u sport, obrazovanje i kulturu? Osim infrastrukture, da bi ljudi ostali da žive tamo gde su rođeni, neophodni su i lak pristup zdravstvenoj zaštiti, savremene škole, rešena komunalna pitanja, ali i da ljudi slobodno vreme mogu kvalitetno da provedu. Zbog toga, i pored teških finansijskih okolnosti, mnogo ulažemo u razvoj kulture i sporta. Svake godine finansiramo oko 50 udruženja iz socijalne zaštite, kulture i umetnosti, očuvanja tradicije, poljoprivrede, verskih pitanja i oko 60 sportskih organizacija. Svi oni su nam partneri u očuvanju tradicije i kulture našeg kraja. Svako ulaganje u sport i omladinu direktno je ulaganje u decu i sklanjanje dece od loših uticaja. Opština je pokrovitelj brojnih manifestacija (Sabor vodeničara i pomeljara, Žumarijada, Dani mlavsko-homoljskih pčelara, Bačijada, Sajam cveća, sportske i lovne manifestacije…), kojim turistima približava kulturu i tradiciju ovog kraja, a uz to su i izvor dodatnih prihoda lokalnom stanovništvu. Posebno je značajan rad većeg broja udruženja žena sa teritorije više seoskih naselja, čime je značajno stavljen akcenat na učešće žena u turističkoj delatnosti. Izuzetno smo ponosni na rad našeg amaterskog pozorišta „Dragoljub Milosavljević Gula“, koje je dobilo ime po ovde rođenom istaknutom glumcu, kao i na Smotru glumačkih ostvarenja „Gulini dani“. Zajedno sa udruženjima, ustanovama kulture i građanima, gradimo zajednicu po našoj meri. Kako ocenjujete saradnju lokalne samouprave sa privredom, a kako sa višim nivoima vlasti i da li ima prostora da se ta saradnja unapredi? Imamo sreću da na teritoriji opštine posluju društveno odgovorna privredna društva i preduzetnici, koji su u potpunosti uključeni u zajednicu. Bilo nam je važno da od samog početka izgradimo partnerski odnos, i da i u dobrim i lošim momentima možemo računati jedni na druge. I tako i jeste: naša privreda je bila tu i kada su bile poplave, uvek je tu kada treba podržati udruženja i manifestacije, zajedno smo radili i Plan razvoja da bismo unapredili poslovnu klimu u opštini. Odlična je i saradnja sa višim nivoima vlasti, gotovo svaki projekat je realizovan uz finansijsku podršku resornih ministarstava. Da te podrške nema, sa našim ograničenim budžetom ne bismo uspeli nijedan projekat da realizujemo. Sa druge strane, i mi smo se pokazali kao pouzdani partneri - redovno pripremamo projekte i apliciramo, realizujemo ih u skladu sa rokovima i što je najvažnije, uvek su u pitanju sasvim realni i svrsishodni projekti. Imamo razloga za zadovoljstvo, ali moj moto je da uvek može i više i bolje i na tome i sam radim i to očekujem i od svog tima. Svetlana Velimirović