Ono od čega su sazdani snovi

Konačno sam dočekao jedan strip za intelektualce, poručio je svojevremeno proslavljeni pisac Norman Majler, povodom sage o Sendmenu, scenariste Nila Gejmana. A kada tako nešto kaže neko poput Majlera teško da vam neće zagolicati maštu, jer je američki književnik kroz čitavu svoju karijeru bio sinonim za kontroverznog stvaraoca. U jednoj stvari Majler je, međutim, pogrešio – Sendmen je odavno i uveliko popularnošću nadišao uske akademske krugove, postajući prekretnica u devetoj umetnosti. Priča o Peščanom čoveku doživela je 75 izdanja, 18 Ajznerovih nagrada i Svetsku nagradu za fantaziju u književnosti, što pre Sendmena nije pošlo za rukom nijednom drugom stripu. Ako je uopšte reč o klasičnom stripu, jer je i sam Gejman razmišljao o sebi kao strip autoru sve dok mu na jednoj zabavi jedan od gostiju, inače urednik književnog dodatka lokalnih novina, nije objasnio da je to što radi zapravo literarno stvaranje. Znatno kasnije, u jednom intervjuu za Los Anđeles tajms, Gejman se prisetio ovog događaja i kazao da se `osećao kao žena koju su upravo obavestili da nije prostitutka već kraljica noći`. Sad, malo je reći da je pravu pomamu izazvala Netfliksova adaptacija Gejmanovog remek-dela čije je emitovanje počelo prošle nedelje, serija u koju je uloženo 165 miliona dolara. Reakcije kritike su skoro unisono pohvalne, nakon prve sezone serija na IMDb-ju ima prosečnu ocenu 8,2 a Ričard NJubl iz magazina Empajer piše: „Sa pažnjom prema izvornom materijalu, svojom impresivnom glumačkom postavom i vrstom ekspanzivne izgradnje sveta koja sigurno zahteva više sezona, Sendmen je ono od čega su sazdani snovi.“ Prva sezona u kojoj glume Tom Staridž, Gvendolin Kristin i Peton Osvalt, objedinila je prvih 16 od 75 originalnih izdanja serijala stripova. Iako je još prerano za vesti o drugoj sezoni, nagađa se kako će zvanična objava iz Netfliksa stići tek u septembru, ali su informacije već počele da cure. Producent serije Dejvid Gojer otkrio je kako je scenario za drugu sezonu u pripremi i da bi snimanje moglo da počne vrlo brzo, ukoliko stigne saglasnost Netfliksa. Igrom slučaja ili ne, tek tim pomenutim nenadmašnim izvornim materijalom odlučila je da nas počasti izdavačka kuća Čarobna knjiga koja je krenula u objavljivanje luksuznog izdanja Sendmena u 12 tomova sa mnogo propratnih tekstova i dodatnih ilustracija. Do sada su se pred čitaocima našle tri knjige – Preludijumi i nokturna, Lutkina kuća i Zemlja snova. I potvrdile ono što smo znali – da je reč o neponovljivom delu koje zbog veličine formata (B4) još više dobija na punoći, te da primećujemo i važne detalje koji su u nekim ranijim izdanjima bili manje uočljivi i promicali. Kada govorimo o Sendmenu, pričamo o najintrigantnijem serijalu grafičkih novela u istoriji, koja je svojom pojavom osamdesetih godina prošlog veka definitivno promenila percepciju stripa. Bilo bi nepravedno ne pomenuti da su u istom rangu i novele Nadzirači i V kao Vendeta, scenariste Alana Mura koji je imao možda i presudni uticaj na Gejmana, kao i Povratak mračnog viteza, saga o Betmenu Frenka Milera. Sendmen je samo zakovao kultni status svojih prethodnika i zakoračio u panteon nezaobilazne literature. Uvodnu reč u knjizi Lutkina kuća, koja je vrlo važna za razumevanje čitavog serijala, daje legendarni pisac i dramaturg Klajv Barker, koji u poslednjem pasusu poručuje čitaocu: „Ako su puko izobilje tih izmišljotina i prikladan apsurd nekih međusobnih veza ono što može da vas odvede u jedan od vaših vrelijih snova, onda je to svakako ono što je Gejman i nameravao... Junak i pisac ovde su sinonimi, Gejman je Sendmen. I gle, upravo vam je doneo san“, zaključuje Barker. Svrstavati žanrovski Sendmena nezahvalan je posao i klizava teritorija, iako ga najčešće prati odrednica mračna fantazija ili gotika. Ali, posmatrati isključivo ovaj grafički roman u tim kategorijama bilo bi previše pojednostavljeno. Gejmanova vizija sveta je složena i organska, ona razvija raznolikost kulisa i događaja, Sendmen je priča o pričama, verovanju u snove, kosmička vožnja o samoj suštini postojanja. Avanture sedmoro Svevremenih, antropomorfnih entiteta, kojima pripada i Sendmen (Morfej ili San), njegova starija sestra Smrt i još petoro njihovih braće i sestara, protežu se u svim smerovima kroz vreme i prostor. Kroz esencijalne i neizbežne interakcije između njih, iako ne tako česte, Gejman zapravo tka svoju verziju Stvaranja. Tako na samom početku serijala koji se odvija u Morfejevom svetu snova, ali i u savremenom svetu, on tokom okultnog rituala biva zatočen i sedamdeset godina provodi kao sužanj. Uspeva, ipak, da pobegne i nakon osvete svojim tamničarima, kreće u obnovu svog oronulog i urušenog kraljevstva. Prinuđen da popravi narušeni sklad, Morfej će naučiti sve o neophodnosti promena. Autor se u svom postupku ponekad oslanja na epsku fantastiku, ponekad na horor scenografiju, katkad zaista na mračnu gotiku, ali je priča uvek zavodljiva i mistična poput opusa Vilijema Blejka. Na ovom mestu bilo bi fer reći da Gejman ključnu inspiraciju, ipak, pronalazi u grčkoj mitologiji i Šekspirovom stvaralaštvu. Uostalom, Šekspir je i jedan od junaka stripa. Gejman koji je u međuvremenu zašao i u literaturu, lakše piše u stripu nego u romanima u kojima ponekad sklizne u pretencioznost. Iako se i ostala njegova ostvarenja bave trenucima kosmičkog užasa, nigde kao u Sendmenu stvari ne izgledaju tako jezivo. Ali posebna vrednost serijala je što u asocijativnom smislu Sendmen sasvim opravdano može da vas podseti na Borisa Karlofa i Belu Lugošija, Paklenu pomorandžu, Edgara Alana Poa, Roberta Smita i The Cure. Jednostavno, Gejman je čarobnjak mistične anksioznosti, poeta jedinstvene klaustrofobije u koju vas bez izuzetka uvlači i kojoj se tako rado prepuštate. Vraćajući se nekoliko decenija unatrag valja podsetiti da je Gejmanov Sendmen zapravo začet u NJujorku kada su se okupili urednici i uprava Di-Si kompanije kako bi osmislili neki projekat koji bi osvežio ponudu ove izdavačke kuće, nakon zamora materijala koji se dogodio posle buma sredinom osamdesetih godina 20. veka. Tada su odabrana tri projekta za razvoj, jedan od njih bio je i reinkarnacija Sendmena. Niko se tada nije setio da je jedan mladi britanski pisac nekoliko meseci ranije predlagao da napiše novu verziju ovog serijala. „Nil Gejman je, tada na večeri sa DŽenet Kan i Karen Berger naveo Sajmonovog i Kirbijevog Sendmena, među nekoliko mogućih oživljavanja Di-Si naslova. Mesecima kasnije, u njujorškom Teritaunu, Karen će ga odabrati za scenaristu svog uredničkog zadatka“, zapisao je Pol Levic, scenarista, predsednik i izdavač u Di-Si kompaniji. Vrlo brzo će se pokazati koliko je taj izbor bio važan. Baš kao što je bio važan izbor i samog Gejmana kome je školski savetnik kao petnaestogodišnjem srednjoškolcu, nakon što je čuo da ovaj želi da pravi stripove poručio: „A da li si razmišljao o poslu računovođe?“ Izgleda da je Gejman razmislio dobro imajući u vidu da je, recimo, Univerzitet Kalifornija uveo Sendmena kao obaveznu lektiru na predavanjima o mitovima, a pop pevačica Tori Ejmos je na čak tri svoja albuma izvodila pesme o Gejmanu. Zoran Preradović