Bred Pit u suknjici i Jova Kafana

Jova Krstić, zvani Kafana, slavio je u prošli petak, u Mokri, svoj drugi rođendan! Kako drugi rođendan, kada ima dva stasala oženjena sina i unučiće?! Eh, kako! Tako lepo! Pre dve godine, 12. avgusta, sećam se, negde oko 15 časova, Kafanu je udario grom, na jednoj livadi, eej, gore iznad Mokre, iznad Slatine. Bio je sa ovcama koje je sklonio od sebe, ali jedna ovčica, koja se za Jovu vezala još kao jagnje, ona mu je, možda, i život spasila, jer je, sigurno, bar malo, primila silinu groma. Koliko da Jova preživi. Kada se Jova u niškoj bolnici probudio, nije se ničega sećao, i hteo je odmah da ustane i ide za Mokru. I morali su da ga vežu za postelju, a on se zato još više unervozio i tražio rakiju, te su mu dali flašu ne bi li se smirio. Tada ga je lekarka pitala kako je u životu stekao toliku snagu da mu ni grom ne može ništa. Jova je šeretski odgovorio: „Idem u šumu po drva i jurim ženske, a rakiju pijem svaki dan! Zatoj me i okaju Kafana!“ Elem, u prošli petak, predveče, odem sa Mikijem Luletom da mu čestitamo drugi rođendan. I on se silno obradovao, jer se toga niko u selu nije setio. Uz rakiju i jagnjetinu pao je i dogovor da ove zime napišem knjigu o Jovi Kafani, naravno, na šopskom. On će da priča svoj život, a ja ću da zapisujem, i već znam da će to biti uzbudljiv roman. U subotu je, pak, kod Todora bila muška žurka, a iz Niša je došao Musa, „kralj niških harmonikaša“. I treba li da vam kažem da nikome nije palo na pamet da silazi u Belu Palanku gde je Đani imao koncert povodom „Dana banice“. Jer, zna se da Đani ne može da se nosi sa Musom. Kao što malo ko može da izađe na crtu Bredu Pitu, koji je počeo da nosi ženske suknjice, a što je postala moda širom sveta i počinju žestoke rasprave o muškosti. Drugim rečima, ako muškarac nosi suknjicu, znači li to da je, već, homić? Pritom, niko se ne pita: šta su žene koje nose pantalone?! K. G. Jung, moj guru iz Švice, to ovako vidi: „Ne razumem zašto se digla tolika gungula samo zato što su muškarci počeli da nose suknje?! Muškarci su nosili haljine još u antička vremena, da ne idemo dalje u prošlost. Hoću reći, Isus nije nosio pantalone, već duge bele haljine i toge, te nikome još ne pada na pamet da je bio homić. A to što se muškarci danas vraćaju suknjama samo znači da dolazi vreme velikih promena i da će se brzo okrenuti nova stranica istorije ljudskog roda.“ A to što govori Jung, znaju i Hopi Indijanci iz Arizone. U blizini Oraibija, u rezervatu Hopija, nalazi se „Stena proročanstva“, na kojoj je ugravirano blistavo Sunce koje u svom središtu sadrži „svastiku“ koja „obasjava čovečanstvo“. A ta „svastika“ ucrtana je i na vinčanskim haljinama koje, izgleda, nisu nosile samo žene. Prema Hopi proročanstvu, još od dve hiljadite godine, počelo je rušenje postojećeg stanja na planeti, a onda će početi obnova sveta. Nakon tog velikog čišćenja, postojaće samo jedan jezik i jedan zakon. Zli ljudi će biti zbrisani, ljudi dobrog srca će raditi na obnovi sveta, a na Zemlju će se vratiti „bogovi“ koji su nas napustili. Nego, u novosadskom Muzeju savremenih umetnosti Vojvodine može se videti video-prilog „Želim da rodim delfina“ japanske umetnice Ai Hasegava. U ovom video-prilogu Hasegava skulptorski oblikuje portret imaginarnog naučnika koji je napravio model humane materice u koju može da se stavi embrion delfina ili bilo koje ribe sisara?! Tu sam premro od straha pri pomisli da mogu, u nekom budućem životu, da se rodim kao delfin. A hteo bih da budem beli krilati konj, ako, već, ne mogu da budem čovek... A moja Crna želi nešto drugo: „Želela bih da budem veliki crni panter od koga će svi da se plaše, pa i muškarci u suknjicama!“