Ekologija mora biti način života

U rodnom Beogradu Aleksandra Skrobonja je završila osnovne studije na Hemijskom fakultetu, smer Zaštita životne sredine, a diplomski i master radila je na Katedri za primenjenu hemiju, oblast – organska geohemija. Radila je šest meseci u jednoj laboratoriji, konkurisala za doktorske studije i dobila projekat na univerzitetu u gradu Umeo na severu Švedske. Tu je pohađala doktorske studije od 2015. do 2020. godine kada je sa nepunih 30 godina doktorirala iz oblasti biogeohemije, gde je izučavala metilživu kao toksičan oblik žive u vodama Baltičkog mora. Švedska danas ima problema sa organskim zagađivačima i živom zbog istorijski opšte upotrebe ovih hemikalija u poljoprivrednoj i papirnoj industriji. Novac se ulaže u istraživanje da bi se utvrdile posledice ovog zagađenja i razmotrili načini remedijacije. Teško joj je bilo tih godina da se navikne na dnevno četiri sata svetla tokom zime, uvežbala je kako zamračiti stan tokom belih noći, ali to je shvatila kao neminovan početak svog davno izabranog puta. Polovinom septembra seli se u Upsalu gde je dobila posao hemičara u istraživačkoj laboratoriji u okviru fakulteta, i baviće se organskim zagađivačima. Januara prošle godine aplicirala je za sticanje državljanstva, na koje se čeka nekoliko godina. Kao doktorand, posle četiri godine boravka u Švedskoj, imala je privilegiju da dobije stalnu boravišnu dozvolu. Dok je spremala doktorat, Aleksandra je četiri i po godine radila na tri velika eksperimenta na različitim skalama, krstarila je Baltičkim morem uz pomoć švedskog hidrometeorološkog centra, uzimala uzorke vode, algi i zooplanktona, životinjica koje se hrane algama. Sve to je analizirala na koncentraciju metilžive. U dubokim vodama, u odsustvu ili pri niskoj koncentraciji kiseonika, nađena je veća koncentracija metilžive nego u površinskim vodama. Trovanje metilživom je opasnost koja je davno nazvana „minamata bolest“. Za neupućene, Minamata je zaliv u Japanu u kome je bila koncentrisana hemijska industrija koja je tu izlivala svoje otpadne vode kontaminirane metilživom. U tom zalivu su ljudi lovili ribu kojom su se hranili. Vremenom, ribe, mekušci, školjke, akumulirali su metilživu i šezdesetih godina prošlog veka nastupilo je masovno trovanje ljudi u ovom zalivu. Bez obzira na to što se sve više preduzimaju mere očuvanja životne sredine, svet strada od obilja organskih zagađivača? Za razliku od neorganskih, organski zagađivači su lako isparljivi, ulaze u atmosferu i mogu daleko da se prenesu. To su otrovne supstance na bazi ugljenika koje se najvećim delom ispuštaju u industrijskim procesima i pri sagorevanju. NJihovi prirodni izvori su divlji požari i vulkanske erupcije, ali većinom ih stvara čovek. Nastaju kao nepoželjni proizvodi u hemijskoj i poljoprivrednoj industriji, i velikim delom sagorevanjem otpada. Kancerogene su, bioakumuliraju se i utiču na funkciju imunog, nervnog i reproduktivnog sistema, a dovode i do defekata pri rođenju. Poznat je primer američkog zločina koji je počinjen tokom rata u Vijetnamu. Na vijetnamske šume je izbačeno nekoliko miliona galona hemikalija kako bi se uništila vegetacija u kojoj su se skrivali gerilci. Decenijama su se u Vijetnamu rađala deca sa užasnim deformitetima, a oboljenja od raka su bila masovna pojava. To američko oružje, nazvano agens oranž, koristi se i danas u šumama Amazonije do kojih se ne može doći. Objašnjenje je da se tako može lako raskrčiti prostor koji se može pretvoriti u obradivo zemljište. Meni je to neshvatljivo, kao što se stresem kada vidim na Instagramu kako kod nas u Srbiji gore divlje deponije. Razmišljam kakve posledice to ostavlja po stanovništvo. Prva svetska konferencija posvećena zaštiti čovekove okoline održana je 1972. godine u Stokholmu. Ove godine, u junu, posle tačno 50 godina, opet je održana u ovom gradu, sa porukom da je zadatak svih na Zemlji prelazak na obnovljivu energiju. Reklo bi se da Švedska u tome prednjači? Svakodnevno se izbacuju iz upotrebe fosilna goriva i ide se na bioobnovljive resurse. LJudi već uveliko voze hibridne i električne automobile. Ovog leta sam bila u Beogradu i prvi put videla zelene autobuse, što me je veoma obradovalo. Mislim da je u borbi za očuvanje okoline najvažnije vaspitanje koje počinje rođenjem deteta. Najpre u kući, potom u školi, dete se uči ne samo da čuva ono što mu priroda daje, već i da mi danas moramo da ispravljamo greške prethodnih generacija. Planeta je decenijama uništavana i ljudi su to upozorenje sporo prihvatali. I danas to nije ušlo u narod kao obaveza, već zavisi od nivoa razvoja društva, kao i od toga kako se država postavlja u odnosu na ovaj zadatak. Bila sam neprijatno iznenađena kada sam pre nekoliko dana videla da na mom smeru na Hemijskom fakultetu u Beogradu ima još 21 slobodno mesto na budžetu. Znači, smer Zaštite životne sredine nije privlačan. To je teško razumeti, ako sa druge strane poslednjih godina imamo u Srbiji pojačanu aktivnost kad je reč o ekološkoj zaštiti. Sve češći uragani, oluje, poplave, suše, smanjena količina dostupne slatke vode… sve se to pripisuje globalnom zagrevanju. Šta je suštinski uzrok poremećaja klimatskih uslova? Zagađivači, posebno organski, imaju tendenciju da idu prema polovima. Vode i vazdušne mase ih prenose tamo. Ima ih dosta na Arktiku, u Sibiru… One se tu deponuju i talože u svom inertnom, zaleđenom stanju. Tokom topljenja i zagrevanja, zagađivači se otpuštaju i vraćaju u cirkulaciju kroz vodene ili vazdušne mase, da bi konačno stigli u lanac ishrane. A led se topi zato što? Zbog globalnog zagrevanja, gde je jedan od najvećih uzroka emitovanje gasova staklene bašte, pre svega ugljen-dioksida, metana i azotovih oksida. U stakleniku, sunčeva svetlost ulazi, a toplota se zadržava. Efekat staklene bašte opisuje sličnu pojavu na planetarnom nivou, ali, umesto stakla u stakleniku, nevidljivi sloj ovih gasova sprečava potpuni odlazak toplote nazad u svemir. Samim tim dolazi do globalnog porasta temperature. Šveđani prate koliko se godišnje ugljendioksida ispušta u atmosferu i sve se čini da se smanji zagađenje vazduha. Recimo, radije putuju vozom nego avionom, jer je avion takođe jedan od velikih zagađivača vazduha. Efekat staklene bašte je zagrevanje koje nastaje kada određeni gasovi u zemljinoj atmosferi zadrže toplotu. Oni propuštaju svetlost, ali zadržavaju toplotu, poput staklenih zidova staklene bašte. Švedski hemičar Svante Arhenius otkrio je da ljudi mogu pojačati efekat staklene bašte stvaranjem ugljen-dioksida. Tako počinje globalno zagrevanje? Sunčeva svetlost pada na Zemljinu površinu gde se energija apsorbuje i zatim zrači nazad u atmosferu kao toplota. U atmosferi, molekuli hvataju deo toplote, a ostatak se oslobodi u svemir. Što se više gasova sa efektom staklene bašte koncentriše u atmosferi, više toplote ostaje zarobljeno u molekulima. I tako nastaje zagrevanje čija je posledica globalno otopljavanje. Naučnici prepoznaju efekat staklene bašte od sredine 19. veka kada je Žozef Furije izračunao da bi Zemlja bila mnogo hladnija da nema atmosfere. Ovaj prirodni efekat staklene bašte je ono što čini klimu Zemlje pogodnom za život. Naučnici kažu da bi bez njega površina Zemlje bila u proseku hladnija za oko 60 stepeni Farenhajta, odnosno 33 stepena Celzijusa. Naučnici upozoravaju da sagorevanjem fosilnih goriva i drugim aktivnostima koje oslobađaju velike količine gasova (posebno tokom poslednjih nekoliko decenija), ljudi pojačavaju efekat staklene bašte i značajno zagrevaju Zemlju? Zahvaljujući sunčevoj svetlosti, Zemlja je dobro mesto za stanovanje. Naučnici su pokazali da se 30 procenata solarne energije koja dopire do nas reflektuje nazad u svemir, a približno 70 procenata prolazi kroz atmosferu do Zemljine površine, gde je apsorbuju zemljište, okeani i atmosfera. Zatim ta toplota zrači nazad u obliku nevidljive infracrvene svetlosti. Dok deo ove infracrvene svetlosti nastavlja u svemir, ogromnu većinu – zaista, oko 90 procenata – apsorbuju atmosferski gasovi i preusmeravaju natrag prema Zemlji, izazivajući dalje zagrevanje. Veće koncentracije gasova sa efektom staklene bašte – a naročito ugljen-dioksida – izazivaju zadržavanje dodatne toplote i porast globalnih temperatura. Koliko je u čovekovoj moći da se bori za očuvanje čovekove sredine ako to podrazumeva suprotstavljanje borbi za profit moćnih korporacija? Mora da se probudi svest i moramo se boriti da svest od opasnosti uništavanja životne sredine bude jača od bilo čije želje za sticanjem kapitala. Bojim se da na celom Balkanu sporo menjamo loše navike. U Švedsku se, na primer, uvozi otpad iz Velike Britanije kako bi se reciklirao i koristio za grejanje i dobijanje energije. Uz razvijenu svest, zadatak svake države je kontrola i suzbijanje emitovanja štetnih materija. Što je država razvijenija i stabilnija, to je ovaj posao efektniji. Zadatak države je da brine o izbacivanju iz upotrebe štetnih jedinjenja i hemikalija, i da ih zameni nečim drugim što je biorazgradivo ili što se može koristiti kao resurs. Šta je u ovom trenutku aktuelno kad je reč o zagađenju? Traže se, ispituju načini da se veže i „zarobi“ ugljen-dioksid onog trenutka kada se emituje. Kombinacija tehnologija za sprečavanje otpuštanja ugljen-dioksida pri proizvodnji energije i industrijskim procesima. Naravno, to je budućnost, a do tada se na globalnom nivou radi sve kako bi se smanjilo zagađenje ugljen-dioksidom i što brže prešlo sa uglja i nafte na bioobnovljive resurse. U Švedskoj je pre tri godine zabranjeno i pušenje na otvorenom prostoru, kao što su igrališta ili železnički peroni. Šta je sledeće? Sve su glasniji zahtevi da se ljudima zabrani da uopšte puše. Nedavno je jedna starija žena pušila na svojoj terasi, a stanari su se glasno pobunili i sve je dobilo veliki odjek u javnosti. Optužili su je da ona time daje loš primer deci! Međutim, iako su svi protiv pušenja jer nije zdravo, Šveđani koriste svoje nikotinske jastučiće koje stave na desni. To im je cigareta koja ne zagađuje okolinu, takozvani snus. Ti nikotinski jastučići nisu u masovnoj upotrebi? U Švedskoj i Norveškoj jesu, ne znam kako je u drugim zemljama. Normalno se kupuju kao što se kupuju cigarete. To je braon kesica koja se stavi na desni i otpušta nikotin koji ulazi u organizam. Imala sam primer profesorke koja tokom predavanja drži kesicu na desnima, zatim je izvadi, odloži u kutijicu i nastavi da predaje. Tako ona ne zagađuje okolinu, a dolazi do željenog nikotina. Probala sam, ne dopada mi se. Ali, ja nisam pušač, pa nisam kvalifikovana da to ocenjujem. Moja lepša fascinacija Švedskom je briga o prirodi koja predstavlja obavezu svakog deteta čim prohoda. Volela bih da to postane i deo vaspitanja naše dece. Radmila Stanković