„U vezi sa“ tra-la-la

Nisam prisustvovala nijednom predavanju Radeta Veljanovskog na FPN-u, i moram da priznam da mi zbog toga nije previše žao. Zato što je on, na tim predavanjima, novinare izgleda učio da tekstove pišu naopačke, to jest od kraja ka početku, a ne od početka ka kraju, što se lepo vidi i iz njegovog uratka u prošlom broju NIN-a, REM - voluntarizam umesto zaštite javnog interesa. Početak, onaj neophodni, najvažniji, stavio je, i to stidljivo, na sam kraj, pa je samo onaj mučenik koji je mogao da izdrži da celo ovo načertanije pročita, uspeo da sazna - vest. Da je Rade Veljanovski, ne samo autor teksta, nego i „stručnjak koji je bio konsultovan u vezi sa programskim elaboratom N1“, onim programskim elaboratom sa kojim je ova televizija učestvovale na konkursu za dodelu dozvola za nacionalnu pokrivenost (u javnosti poznatom pod „frekvencija“). Svestan te činjenice, Rade odmah u pomoć zove bapske kletve, pa kaže (kune), da onaj ko tu „sitnicu“ primeti hoće da „izbegne razgovor o suštini, odgurne argumente i posegne za bespredmetnom polemikom“. I šta još, Rade? Da mu izađu gljivice? Zagori mu svaki ručak koji skuva? Dobije osip i hemoroide? Interesantno, od nekoga ko je bio profesor novinarstva, i ko je, pretpostavljam, vrlo dobro upoznat sa Kodeksom novinara Srbije, član 3, stavovi 4. i 7, u kojima eksplicitno piše: „Novinar ne izveštava o temama u kojima ima privatni (lični, ili grupni) interes“ i „Novinar ne sme biti u bilo kakvoj vrsti poslovnih odnosa sa subjektima čije aktivnosti pokriva“. Dosta to bespredmetno zvuči, bar za Radeta, taj Kodeks, pošto on nije novinar, nego samo „stručnjak“ kojeg su eto „konsultovali“, i to „u vezi sa“ („u vezi sa“, profesore!? Da se obratite lektoru, u vezi sa?), jednom trivijom koja se zove „programski elaborat“ za učešće u konkursu, o kojem, pošto elaborat nije prošao, sa punim autoritetom piše. Kao šta/ko, Rade? Bivši profesor, stručnjak, političar, ili konsultant N1? Da razjasni to malo Rade, pošto je dosta nespojivo. Ako je profesor, morao bi da zna za Kodeks. Ako je stručnjak, rekao bi profesoru da se pravilno predstavi i da pazi kako piše, da ne bruka obojicu. Ako je političar, profesor i stručnjak bi mu nabili to na nos. Ako je konsultant N1, sva prethodno navedena trojica bi tražila honorar, a jedan bi to morao i da prijavi. Pa stvarno. I posle se sprdaju da ima tri Vulina. A koliko Veljanovskih ima? „U vezi sa“. Toliko o toj „bespredmetnoj raspravi“ koja nikakve „veze sa“ „sukobom interesa“ nema, pa zato nije ni važna, te će me, zbog njenog pominjanja, sasvim sigurno stići Radetova kletva. Ima barem alopeciju da fasujem, ako ne i nešto gore. Ali, pošto će čitaoci NIN-a (takva im je, što bi rekao Gavrilović, „struktura“), mom stradanju sigurno da se obraduju, i da veselo tvituju, da pređemo mi na „argumente“ i „suštinu“. I to, redom. Prvo, mala ispravka profesorskog (ne)znanja. Ono o čemu on priča, a dosta loše prevodi, zove se, u originalu: fourth estate, ili fourth branch of government, i u praksu je ušlo ne, kako kaže Veljanovski, krajem 19, nego krajem 18. veka. Tada je, 1787. godine, po Tomasu Karlajlu, Edmund Berk, filozof i političar, poslanik, primetio da je galerija, u engleskom Parlamentu, na kojoj sede reporteri i izveštači, važnija od one tri zvanične, u kojima su, kao članovi Parlamenta, sedeli predstavnici crkve, plemstva, i građana (commons - obični). Kasnije su taj izraz mnogi koristili da bi istakli važnost slobode štampe, i u Evropi je prevođen kao „četvrta moć“, što bi kod nas odgovaralo terminu „sedma sila“, a u Americi je, pak, izraz doživeo isto što i Rade u svom nesrećnom tekstu - svoju suprotnost, izvitoperenost, i sumrak. Izraz fourth branch of government (četvrta grana vlasti), naime, označava sve ono negativno što može da ide uz novinarstvo, pa i ono čime se Rade bavi. Precizno, „četvrta grana vlasti“ obuhvata sve one koji pokušavaju da utiču na odluke one tri grane vlasti (izvršna, sudska, zakonodavna), koje čine stub svakog demokratskog poretka. U „četvrtu granu vlasti“, po definiciji, spadaju interesne grupe, lobisti, mediji i svi ostali (predstavnici raznih industrija), koji pokušavaju da ostvare politički uticaj. To ih onda, po istoj definiciji, gura u korupciju, i pravi od njih bazu za ono što se zove deep state, duboka država, koja pomoću novca i pritiska pokušava da vlada, iako je na izborima nije bilo. Kada smo to razjasnili, dalje je dosta lako. Voluntarizam (od latinskog izraza voluntas - volja, voluntarism na engleskom), koji Rade toliko voli, najpre je bio teološki (Božija volja) i filozofski pojam, a kasnije je stigao i do politike (voluntarysm - vladanje po sopstvenoj volji), do Radeta, koji njime pokušava da objasni odluke REM-a, preskačući, vrlo namerno, onu „volju za moć“ za koju radi. A suština je upravo u tome. I ranije su obnavljane (dodeljivane) dozvole za nacionalnu pokrivenost), pa se Rade nije bunio, nego, eto, baš kada je postao – „stručnjak u vezi sa“ - kog konsultuju, „u vezi sa“ - oni koji bi da budu fourth branch of government, to jest – „u vezi sa svim“. I za kraj, pošto i Rade i svi ostali toliko pominju zakone i kazne, molim ih da pokažu zakon u kojem piše da je nečije kažnjavanje (a kazna plaćena), prepreka za bilo šta, pa i za dodelu „frekvencija“. Ja ću, sa sopstvene strane, vrlo rado da Radetu dostavim sve prekršaje Nove S i N1, koje nismo mogli da sankcionišemo, jer nisu pod našom jurisdikcijom. A kada je reč o „spotu koji smo zabranili“, tu je Rade već napravio ozbiljan faul. Pošto nismo zabranili taj spot, kao ni bilo koji drugi (ne da nam Zakon), nego smo uputili preporuku (upozorenje) pružaocima medijskih usluga, da je njegovo emitovanje nezakonito, i da za, takvo emitovanje, sledi kazna. I, pazi sad, da su nastavili da ga emituju, mi ponovo ne bismo mogli da ih kaznimo. Smešno, ali je tako, i, u suštini, to mi i ne smeta. Neka cveta hiljadu cvetova, i isto toliko Radeta, samo ih molim da se pravilno predstave. Ako mogu. Autorka je predsednica Saveta REM-a